Список на членки во Светскиот поштенски сојуз

список на статии на Викимедија

192-те членки на Светскиот поштенски сојуз (СПС) се наведени подолу по азбучен ред, со датумот на членство. Членови се Ватикан и 193 членки на ОН освен Андора, Маршалските Острови, Сојузните Држави на Микронезија и Палау. Најновата членка е Јужен Судан, која се приклучила на 4 октомври 2011 година.

  Земјите-членки на СПС, вклучувајќи ги и зависностите опфатени со нивното членство
  Зависности на земјите-членки на СПС со посебно членство
  држава претставена во СПС од друга држава
  статус на посебен набљудувач

Пред 10 јули 1964 година, државите станале членки на СПС со ратификување на најновата верзија на Договорот од Берн. По овој датум, државите стануваат членки со ратификување на Уставот на Светскиот поштенски сојуз, кој го вклучил Договорот од Берн и додал одредби на него. Три држави кои биле странки на Договорот од Берн во 1964 година, а со тоа и членки на СПС, и кои го потпишале, но никогаш не го ратификувале Уставот се Доминиканска Република, Хондурас и Судан.[1] Сметано е дека овие држави „премолчено го ратификувале“ договорот поради нивното континуирано учество во СПС. Исто така вклучени како членови се две „заеднички членства“ за зависни територии (едно за британските прекуморски територии и едно за конститутивните земји на Карибите (холандски: landen) на Кралство Холандија (Аруба, Курасао и Синт Мартен), првично како Холандски Антили). На зависните територии не им е дозволено да го ратификуваат Уставот на СПС, но затоа што Договорот од Берн дозволил зависностите да се приклучат на СПС,[2] наведувајќи ги овие членови одделно како „Колонии, протекторати итн.“[3] Уставот на Светскиот поштенски сојуз го признал нивното членство кога само било ограничено на суверените држави.[2][4] Сепак, ниту британските ниту холандските ентитети не го ратификувале Договорот од Берн одвоено од ратификациите на Обединетото Кралство и Кралството Холандија, редоследно.

Врз основа на член 23 од Уставот на СПС, другите зависности на земјите-членки на СПС се опфатени со нејзиното членство. Териториите опфатени со суверена земја-членка се наведени под таа земја.[5]

A уреди

Б уреди

Зависности на Света Елена

В уреди

Г уреди

Д уреди

Е уреди

З уреди

И уреди

Ј уреди

К уреди

Л уреди

M уреди

Н уреди

O уреди

Крунски зависности на Обединетото Кралство кои не се членки на СПС и се претставуни од страна на Обединетото Кралство“

П уреди

Р уреди

С уреди

Територии кои се во јурисдикција на СПС врз основа на член 23 од Уставот на СПС

T уреди

У уреди

Ф уреди

Француски прекуокеански департмани
Територии кои се во јурисдикција на СПС врз основа на член 23 од Уставот на СПС

Х уреди

Ц уреди

Ч уреди

Џ уреди

Ш уреди

Земји набљудувачи уреди

Државите кои не учествуваат во активностите на СПС уреди

Во општи области управувани од организации кои не се членки на СПС, нивната меѓународна пошта мора да ја ракува земја-членка.[20]

Субјекти кои не учествуваат во активности на СПС уреди

Држави со ограничено признавање уреди

Овие држави треба да ја насочуваат нивната пошта низ трети земји бидејќи СПС нема да дозволи директни меѓународни испораки.[20]

Поранешни земји членки на СПС уреди

Во текот на историјата, голем број земји-членки на УПУ забележале пропуст на нивното членство, поради политички промени. Онаму каде што постоело непосреден наследник, членството вообичаено би се префрлило на таа држава. Во други случаи членството им истекло.

Поврзано уреди

Забелешки уреди

  1. Ратификувано како Австроунгарија.
  2. Ратификувано како Белоруска ССР.
  3. Ратификувано како Бразилско Царство.
  4. 4,0 4,1 Зависна територија чие членство било потчинето според Уставот.[2]
  5. Ратификувано како Горна Волта.
  6. Ратификувано како Германско Царство.
  7. 7,0 7,1 7,2 Држава која станала членка на СПС со ратификувањето на Договорот во Берн и која го потпишала Уставот, но која не го ратификувала истиот.[1] Овие држави се се смета дека „премолчено го ратификувале“ договорот поради нивното континуирано учество во СПСа.[2]
  8. Ратификувано како Египетски Кедиват.
  9. Како Свазиленд до 2018 година.
  10. Првично примена на 7 јули 1922 година, пред да се случи советското заземање во 1940 година.[6]
  11. Ратификувано како Слободна Држава Ирска.
  12. Ратификувано како Мутавеклиско Кралство Јемен.
  13. 13,0 13,1 НР Кина била првично претставувана од власта на Република Кина од 1 март 1914 година. После гласањето, од страна на Генерално собрание на Обединетите нации, за пренос на местото на Кина кон Народна Република Кина во 1971 година, претставување на Кина во СПС исто така било сменето кон НР Кина на 13 април 1972.
  14. Хонгконг бил дел од заедничкото членство на британските прекуморски територии од 1 април 1877 до 1 јули 1997.[8] Хонгконг продолжува да учествува во Светскиот поштенски сојуз после предавањето на Хонгконг од Обединетото Кралство до НР Кина на 1 јули 1997.[9]
  15. Ратификувано како Слободна Држава Конго.
  16. Ратификувано како Корејско Царство.
  17. Првично примена на 1 октомври 1921 година, пред да се случи советското заземање.[6]
  18. Првично примена на 1 јануари 1922 година, пред да се случи советското заземање.[6][10]
  19. Ратификувано како Малајска Федерација.
  20. Ратификувано како Унија на Шведска и Норвешка.
  21. Ратификувано како Руска Империја. Продолжено членство како Советски Сојуз од 1922–1991.
  22. Ратификувано како Кралство Хиџаз и Неџд.
  23. На 17 октомври 2018 година, Соединетите Држави го известиле СПС за нивната намера да се повлечат од Сојузот, кои според условите на Уставот на СПС ќе стане ефективно после една година.[11][12] Сепак, државата покажала дека ќе биде волна да остане како членка ако бидат средени некои работи кои за нив се проблематични (ниските терминални такси наплаќани кон земјите во развој, за да испратат пошта во развиените земји) можат да бидат одново преговарани за време на периодот на повлекување.[13] Во октомври 2019 година, после вонредниот конгрес на СПС, било договорено да бидат зголемени терминалните такси, Соединетите Држави избрале да останат како членка на СПС.[14]
  24. Ратификувано како Сојузна Република Југославија.
  25. Ратификувано како Тангањика.
  26. Ратификувано како Османлиска Империја.
  27. Ратификувано како Украинска ССР.
  28. Ратификувано како Австроунгарија.
  29. Овие три ентитети се уставни држави во Кралство Холандија, но имаат заедничко членство во СПС, одделно од тоа на Холандија. Пред распадот на Холандските Антили на 10 октомври 2010 година, Аруба и тогашните Холандски Антили делеле заедничко членство во СПС. После распадот, Курасао и Свети Мартин станале уставни држави во рамките на Кралството Холандија; Бонер, Свети Евстахиј и Саба, сега збирно познати како Карипска Холандија, станале делови од матична Холандија.
  30. Ратификувано како Унија на Шведска и Норвешка.
  31. Поштата за Република Кина исто така била порано праќана преку Хонг Конг. Меѓународните купони за одговор не се достапни за Република Кина.
  32. Слободната Држава Орање пристапила кон Поштенската конвенција во Виена во 1898 година, и година подоцна исто така пристапила на таа конвенција во Вашингтон.[27] Државата била распадната по потпишувањето на Договорот од Ференехинг. Членстовото не преклопило туку било споено кон членството на британската Јужна Африка.
  33. Јужноафриканската Република била членка од 1895 година[28] се до распадот по потпишувањето на Договорот од Ференехинг. Членстовото не преклопило туку било споено кон членството на британската Јужна Африка.
  34. Ратификувано како дел од Германската Империја.

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 „List of member countries of the Universal Postal Union“ (PDF). Светски поштенски сојуз. 31 јули 2014. Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-06-05. Посетено на 7 јануари 2024.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Constitution General Regulations“ (PDF). Светски поштенски сојуз. 2010. стр. XII. Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-06-05. Посетено на 7 јануари 2024.
  3. „Universal Postal Convention“. Светски поштенски сојуз. 11 јули 1952. Посетено на 7 јануари 2024.
  4. „Constitution of the Universal Postal Union“. Светски поштенски сојуз. 10 јули 1964. Посетено на 7 јануари 2024.
  5. Member countries
  6. 6,0 6,1 6,2 „CONSTITUTION & GENERAL REGULATIONS“. Universal Postal Union. ICANN. 11 октомври 2000. Посетено на 7 јануари 2024.
  7. „South Sudan (Rep.)“. Member countries. UPU. 4 октомври 2011. Посетено на 7 јануари 2024.
  8. „Information page for British Overseas Territories on the UPU web site“.
  9. „Information page for Hong Kong on the UPU web site“.
  10. Žalimas, Dainius (2002). „Legal Issues on the Continuity of the Republic of Lithuania“. Baltic yearbook of international law: 2001. 1. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 17. ISBN 9041117369.
  11. „Statement from the Press Secretary“. Извршна канцеларија на претседателот на Соединетите Држави. 17 октомври 2018. Посетено на 7 јануари 2024.
  12. „Statement on the decision of the United States of America to withdraw from the Universal Postal Union treaties“. Светски поштенски сојуз. 17 октомври 2018. Архивирано од изворникот на 2018-10-24. Посетено на 7 јануари 2024.
  13. „Trump starts leaving postal union in latest anti-China move“ (англиски). Посетено на 7 јануари 2024.
  14. „The US is staying in the UPU, but global postal rate changes are coming“.
  15. „Palestinian parcel post gets a boost“. Светски поштенски сојуз. Посетено на 7 јануари 2024.
  16. „Israel and Palestinians to boost postal services with help from UN agency“. Обединети нации. 2008-08-07. Посетено на 7 јануари 2024.
  17. „Statement regarding mail destined for the Gaza Strip“. Канадски пошти. 20 август 2010. Архивирано од изворникот на 2010-09-18. Посетено на 7 јануари 2024.
  18. „President signs accession papers to a number of international organizations“. Wafa. 15 ноември 2018. Посетено на 7 јануари 2024.
  19. „UPU issues statement on membership application from State of Palestine“. Светски поштенски сојуз. 18 септември 2019. Посетено на 7 јануари 2024.
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 20,7 20,8 „Members of the Universal Postal Union and Their Join Dates“ (PDF). United Postal Stationery Society. Архивирано (PDF) од изворникот 25 ноември 2017.
  21. „Andorra führt Postleitzahlen ein“ (германски). Andorra Intern. 27 февруари 2004. Посетено на 7 јануари 2024.
  22. [1] Архивирано на 9 март 2012 г. Sovereign Order of Malta — Associate Countries (Postal Agreements)
  23. „Postal Power“. One Radio Network. Архивирано од изворникот 25 ноември 2017.
  24. Chen, Lung-chu (陳隆志) (8 октомври 2008). 萬國郵政聯盟與世界郵政日 [Universal Postal Union and World Post Day]. Taiwan New Century Culture and Education Foundation. Архивирано од изворникот 16 октомври 2014.
  25. „UPU Period“. Post Office in Paradise. Посетено на 7 јануари 2024.
  26. „Application of Hawaii to enter Postal Union“. Trove. Посетено на 7 јануари 2024.
  27. du Toit Spies, François Jacobus (1946). 'n Nederlander in diens van die Oranje-Vrystaat (Dutch). Амстердам: Swets & Zeitlinger. стр. 67. LCCN a47000226. OCLC 13561098.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  28. du Toit Spies, François Jacobus (1946). 'n Nederlander in diens van die Oranje-Vrystaat (Dutch). Амстердам: Swets & Zeitlinger. стр. 66. LCCN a47000226. OCLC 13561098.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  29. Rossiter, Stuart & John Flower. The Stamp Atlas. London: Macdonald, 1986. ISBN 0-356-10862-7

Дополнителна книжевност уреди

  • List of member countries of the Universal Postal Union: showing their contribution class, geographical group and legal situation with regard to the Acts of the Union. Bern: International Bureau of the Universal Postal Union, 2005 13p.