Полониум (Po, латински - polonium) — металоид од VIА група. Името го добил по латинскиот назив за Полска.[3]

Полониум  (84Po)
Општи својства
Име и симболполониум (Po)
Изгледсребреникав
Алотропиα, β
Полониумот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Te

Po

Lv
бизмутполониумастат
Атомски број84
Стандардна атомска тежина (Ar)(209)
Категорија  слаб метал, но ова тврдење е оспорено
Група и блокгрупа 16 (халокгени), p-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f14 5d10 6s2 6p4
по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 6
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење527 K ​(254 °C)
Точка на вриење1.235 K ​(962 °C)
Густина близу с.т.алфа: 9,196 г/см3
бета: 9,398 г/см3
Топлина на топењеca. 13 kJ/mol
Топлина на испарување102,91 kJ/mol
Моларен топлински капацитет26,4 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) (846) 1.003 1.236
Атомски својства
Оксидациони степени6, 5,[1] 4, 2, Polonide ​(амфотерен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2
Енергии на јонизацијаI: 812,1 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 168 пм
Ковалентен полупречник140±4 пм
Ван дер Валсов полупречник197 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на полониум
Разни податоци
Кристална структуракоцкеста
Кристалната структура на полониумот

α-Po
Кристална структураромбоедрална
Кристалната структура на полониумот

β-Po
Топлинско ширење23,5 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост20 W/(m·K) (?)
Електрична отпорностα: 0,40 µΩ·m (при 0 °C)
Магнетно подредувањенемагнетен
CAS-број7440-08-6
Историја
Наречен поСпоред латинското име на Полска. Татковината на Марија Кири
ОткриенПјер Кири и Марија Кири (1898)
Првпат издвоенВили Марквалд (1902)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на полониумот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
208Po веш 2,898 г α 5,215 204Pb
β+ 1,401 208Bi
209Po веш (125,2±3,3) г[2] α 4,979 205Pb
β+ 1,893 209Bi
210Po расеан 138,376 д α 5,307 206Pb
| наводи | Википодатоци

Историја уреди

Полониумот е откриен од страна на Марија Кири (истовремено со родиум), која го изолирала од пехбленда (уранинит).

Застапеност уреди

Полониум во Земјината кора се наоѓа само во траги и тоа само во рудите на уран. Не може во големи количини да се наоѓа во минералите поради краткото време на полураспаѓање. Рамнотежната количина е околу 0,004 mg на еден тон. Полониум има 33 изотопи чии атомски маси се наоѓаат измеѓу 194 и 218. Нема постојани изотопи. Најпостојан изотоп е изотопот 209 (со време на распаѓање од 105 години), но тој не се јавува во природата, туку е добие со вештачка синтеза на јадро на бизмут со бомбардирање на неутрони. Најпостојан изотоп кој се јавува во природата е изотопот 210, кој има време на полураспаѓање од 135 дена.

Добивање уреди

Полониум во природата се јавува како оксид. Сепак неговата количина во рудите е доста мала така што во индустријата најисплатливо добивање е со бомбардирате на неутрони од бизмут. Неговата годишна проукција во светот изнесува сè на сè од 20 до 30 грама. Значаен извор на овој елемент е распаднат радон од болниците каде овој гас се употребува за лечење на рак.

Соединенија уреди

Познати се неколку соединенија на полониум: хидрид PoH2, оксиди: PoO, Po2O3, PoO2 и PoO3, сулфид (со што се разликува од селен и телур), хлориди: PoCl2 и PoCl4 и металооргански соединенија. Тие соединенија немаат практична употреба поради огромните трошкови при продукцијата на полониумот.[4]

Својства уреди

Чистиот полониум е радиоактивен, сребреносив метал. Неговите физички и хемиски својства се слични со оние на селен.

Извори уреди

  1. Thayer, John S. (2010). „Relativistic Effects and the Chemistry of the Heavier Main Group Elements“: 78. doi:10.1007/978-1-4020-9975-5_2. Наводот journal бара |journal= (help)
  2. Boutin, Chad. „Polonium's Most Stable Isotope Gets Revised Half-Life Measurement“. nist.gov. NIST Tech Beat. Посетено на 9 September 2014.
  3. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536
  4. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

Додатна литература уреди

Паркс, Г.Д. и Фил, Д. 1973. Мелорова современа неорганска хемија. Научна књига. Београд.