Радонхемиски елемент со симбол Rn и атомски број 86. Тој е радиоактивен, безбоен, без мирис, без вкус благороден гас.

Радон  (86Rn)
Спектрални линии на радонот
Општи својства
Име и симболрадон (Rn)
Изгледбезбоен гас, може да свети со зелена или црвена боја во високоенергетски полиња
Радонот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Xe

Rn

Og
астатрадонфранциум
Атомски број86
Стандардна атомска тежина (Ar)(222)
Категорија  благороден гас
Група и блокгрупа 18 (благородни гасови), p-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f14 5d10 6s2 6p6
по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 8
Физички својства
Фазагасна
Точка на топење202 K ​(−71 °C)
Точка на вриење211,5 K ​(−61,7 °C)
Густина при стп (0 °C и 101,325 kPa)9,73 г/Л
кога е течен, при т.в.4,4 г/см3
Критична точка377 K, 6,28 MPa[1]
Топлина на топење3,247 kJ/mol
Топлина на испарување18,10 kJ/mol
Моларен топлински капацитет5R/2 = 20,786 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 110 121 134 152 176 211
Атомски својства
Оксидациони степени6, 2, 0
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,2
Енергии на јонизацијаI: 1.037 kJ/mol
Ковалентен полупречник150 пм
Ван дер Валсов полупречник220 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на радон
Разни податоци
Кристална структурастраноцентрирана коцкеста (сцк)
Кристалната структура на радонот
Топлинска спроводливост3,61×103  W/(m·K)
Магнетно подредувањенемагнетен
CAS-број10043-92-2
Историја
ОткриенФридрих Ернст Дорн (1898)
Првпат издвоенВилијам Ремзи и Роберт Вајтлоу-Греј (1910)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на радонот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
210Rn веш 2,4 ч α 6,404 206Po
211Rn веш 14,6 ч ε 2,892 211At
α 5,965 207Po
222Rn расеан 3,8235 д α 5,590 218Po
224Rn веш 1,8 ч β 0,8 224Fr
| наводи | Википодатоци

Наводи уреди

  1. Haynes, William M., уред. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (XCII. изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4.122. ISBN 1439855110.