Хасиум (Hs, лат. hassium), кој претходно го носел името унилоктиум (Uno), е преоден метал.[8][9] Името го добил според еден германски државен сојузник - Хасен.

Хасиум  (108Hs)
Општи својства
Име и симболхасиум (Hs)
Изгледсребреникава (предвиден)[1]
Хасиумот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Os

Hs

(Uhn)
бориумхасиуммајтнериум
Атомски број108
Стандардна атомска тежина (Ar)[269]
Категорија  преоден метал
Група и блокгрупа 8, d-блок
ПериодаVII периода
Електронска конфигурација[Rn] 5f14 6d6 7s2 (предвидена)[2]
по обвивка
2, 8, 18, 32, 32, 14, 2 (предвидени)
Физички својства
Фазацврста (предвидена)[3]
Густина близу с.т.40,7 г/см3 (предвидена)[2][4]
Атомски својства
Оксидациони степени8, (6), (5), (4), (3), (2)[1][2][4][5] ​(предвидени)
Енергии на јонизацијаI: 733,3 kJ/mol
II: 1.756 kJ/mol
II: 2.827 kJ/mol
(повеќе) (претпоставки)[2]
Атомски полупречникемпириски: 126 пм (предвиден)[2]
Ковалентен полупречник134 пм (предвиден)[6]
Разни податоци
Кристална структурашестаголна збиена (шаз)
Кристалната структура на хасиумот

(предвидена)[3]
CAS-број54037-57-9
Историја
Наречен поСпоред Хасија, латинското име за Хесен, Германија, каде што е откриен[1]
ОткриенГермански институт за истражување на тешки јони (1984)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на хасиумот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
277Hs веш 2 s СЦ
277mHs ? веш ~11 мин?[7] SF
271Hs веш ~4 s α 9,27, 9,13 267Sg
270Hs веш 3,6 s α 9,02, 8,88 266Sg
269Hs веш 9,7 s α 9,21, 9,10, 8,97 265Sg
| наводи | Википодатоци

Првпат елементот бил изолиран во 1984 година од страна на тим германски истражувачи предводен од Петер Армбрустер и Готфирд Минценберг.

Извори уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Emsley, John (2011). Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements (New. изд.). New York, NY: Oxford University Press. стр. 215–7. ISBN 978-0-19-960563-7.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). „Transactinides and the future elements“. Во Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean (уред.). The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3rd. изд.). Dordrecht, The Netherlands: Springer Science+Business Media. ISBN 1-4020-3555-1.
  3. 3,0 3,1 Östlin, A.; Vitos, L. (2011). „First-principles calculation of the structural stability of 6d transition metals“. Physical Review B. 84 (11). Bibcode:2011PhRvB..84k3104O. doi:10.1103/PhysRevB.84.113104.
  4. 4,0 4,1 Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties“. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. 21: 89–144. doi:10.1007/BFb0116498. Посетено на 4 October 2013.
  5. Düllmann, Christoph E. (31 October 2008). „Investigation of group 8 metallocenes @ TASCA“ (PDF). 7th Workshop on Recoil Separator for Superheavy Element Chemistry TASCA 08. Gesellschaft für Schwerionenforschung. Посетено на 25 March 2013.
  6. Robertson, Murray (2011). „Chemical Data: Hassium“. Visual Elements Periodic Table. Royal Society of Chemistry. Посетено на 28 November 2012.
  7. Oganessian, Yu. Ts.; Utyonkov, V. K.; Lobanov, Yu. V.; Abdullin, F. Sh.; Polyakov, A. N.; Shirokovsky, I. V.; Tsyganov, Yu. S.; Gulbekian, G. G.; и др. (2000). „Synthesis of superheavy nuclei in 48Ca+244Pu interactions“ (PDF). Physics of Atomic Nuclei. 63 (10): 1679–1687. Bibcode:2000PAN....63.1679O. doi:10.1134/1.1320137.
  8. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
  9. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.