Самариум (Sm, латински - samarium) — лантаноид.[3][4] Името го добил споерд минералот = {(Y,Ce,U,Fe)3(Nb,Ta,Ti)5O16}-. Застапен е во Земјината кора во количини од 7,9ppm. Најважен минерал на самариум е монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Sm)PO4.

Самариум  (62Sm)
Општи својства
Име и симболсамариум (Sm)
Изгледсребрено-бела
Алотропиα облик
Самариумот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)


Sm

Pu
прометиумсамариумевропиум
Атомски број62
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)150,36(2)[1]
Категорија  лантаноид
Група и блокгрупа б.б., f-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f6 6s2
по обвивка
2, 8, 18, 24, 8, 2
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење1.345 K ​(1.072 °C)
Точка на вриење2.173 K ​(1.900 °C)
Густина близу с.т.7,52 г/см3
кога е течен, при т.т.7,16 г/см3
Топлина на топење8,62 kJ/mol
Топлина на испарување192 kJ/mol
Моларен топлински капацитет29,54 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 1.001 1.106 1.240 (1.421) (1.675) (2.061)
Атомски својства
Оксидациони степени4, 3, 2, 1 ​(умерен базичен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 1,17
Енергии на јонизацијаI: 544,5 kJ/mol
II: 1.070 kJ/mol
II: 2.260 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 180 пм
Ковалентен полупречник198±8 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на самариум
Разни податоци
Кристална структураромбоедрална
Кристалната структура на самариумот
Брзина на звукот тенка прачка2.130 м/с (при 20 °C)
Топлинско ширење(с.т.) (α,поли) 12,7 µм/(m·K)
Топлинска спроводливост13,3 W/(m·K)
Електрична отпорност(с.т.) (α, поли) 0,940 µΩ·m
Магнетно подредувањепарамагнетно[2]
Модул на растегливостα облик: 49,7 GPa
Модул на смолкнувањеα облик: 19,5 GPa
Модул на збивливостα облик: 37,8 GPa
Поасонов соодносα облик: 0,274
Викерсова тврдост410–440 MPa
Бринелова тврдост440–600 MPa
CAS-број7440-19-9
Историја
Наречен поСпоред минералот самарскит (кој е именуван според Василиј Самарски-Биховец)
Откриен и првпат издвоенЛекок де Буабодран (1879)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на самариумот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
144Sm 3,07 % (β+β+) 1,7811 144Nd
(α) 0,0761 140Nd
145Sm веш 340 д ε 145Pm
146Sm расеан 1,03×108 г α 2,529 142Nd
147Sm 14,99 % 1,06×1011 г α 2,310 143Nd
148Sm 11,24 % 7×1015 г α 1,986 144Nd
149Sm 13,82 % >2×1015 г (α) 1,870 145Nd
150Sm 7,38 % (α) 1,4495 146Nd
151Sm веш 90 г β 151Eu
152Sm 26,75 % (α) 0,2203 148Nd
153Sm веш 46,284 ч β 153Eu
154Sm 22,75 % >2,3×1018 г (ββ) 1,2510 154Gd
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани
| наводи | Википодатоци

Наводи уреди

  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  3. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
  4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.