Полјанско-кукушка епархија

епархија на Цариградската патријаршија во Егејска Македонија

Полјанско-кукушка епархија (грчки: Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου) — епархија на Цариградската патријаршија, управувана од Грчката православна црква, со седиште во градот Кукуш, Егејска Македонија.

Полјанско-кукушка епархија

Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου
Епархија
Место
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
МитрополитВартоломеј
Архијерејски намесништва7
СедиштеКукуш
Информации
КатедралаСв. Преображение
Матична цркваЦариградска патријаршија
(под управа на Грчката православна црква)
Мрежно место
impk.gr
Крстеница на Ташо, син на Никола Стојанов, издадена од егзархиската црковна општина во Полјанин на 17 јануари 1910 г.

Историја

уреди

Епархијата е наследник на старата Дојранско-кукушка (Полјанско-кукушка) епархија, која во османлиско време ги опфаќала Дојранската каза без нејзините северни делови — намесништво со седиште во Дојран, источниот дел на Гевгелиската каза – намесништво со седиште во Гевгелика, Кукушката каза – намесништво со седиште во Кукуш и неколку села од Солунската каза меѓу реките Вардар и Галик. Дојранскиот епископ е потчинет на Солунскиот архиепископ.

Титулата на епископот е Полјанско-вардарски (Πολεανίνης или Πολιαννίνης или Πολιανῆς или Πολυανῆς και Βαρδαριωτῶν), иако Вардарски е постепено е исфрлена.

Покрај големогрчката политика спроведувана од Патријаршијата, на територијата на оваа епархија работела и бугарската пропаганда со нејзините црковни општини, храмови и свештеници. Со поделбата на Македонија во 1913 г. епархијата е поделена меѓу Грција и Србија. Делот што останал во Србија денес е дел од Струмичката епархија на Македонската православна црква. Останатиот дел ја сочинил Полјанско-кукушката епархија со седиште во Кукуш. Во октомври 1924 г. цариградскиот патријарх Григориј VII ја издигнал епископијата во митрополија.

До 1991 г. в епархијата ја опфаќала територијата на целата Кукушка околија и неколку села од Солунската. Во мај 1991 г. Пајонската епархија од Кукушката околија е одвоена од Полјанско-кукушката митрополија и од неа е создадена Гуменџиско-бојмичко-ругуновската епархија.[1]

Полјански е и титулата на митрополитот на Струмичката епархија на МПЦ-ОА, повикувајќи се на фактот што оваа епархија своевремено опфаќала територии на неговата денешна епархија.[2]

Епископи и митрополити

уреди
 
Писмо на епископот Фотиј Полјански до митрополитот Генадиј Солунски со информации за апсењето на дојрански првенци од османлиската власт и конфискување на училиштето во градот за потребите на османлиската војска, 11 октомври 1912 г.
Име[3] Грчки Години
Евпл Полјански Εύπλος Πολεαννίνης во 1561, ја потпишал Грамотата за титулата на големиот кнез Иван Грозни со која е прогласен за прв цар на Русија
Макариј Полјанско-вардарски Μακάριος Πολεαννίνης καί Βαρδαριωτῶν 1565
Герасим Γεράσιμος 1579
Еремија Ιερεμίας преместен како китроски епископ
Калиник Καλλίνικος во 1636 г. преместен како солунски митрополит
Макариј Фотинос или Фока Μακάριος Φωτεινός ή Φωκάς 1636 – 1649
Порфириј Πορφύριος 1649
Анонимен 1684
Игнатиј Ιγνάτιος во 1773 г. повишен како неокесариско-иниски митрополит
Јеротеј Ιερόθεος 1790
Теодосиј Полјански Θεοδόσιος 1793 – 1830
Антим Полјански Άνθιμος 1831 – 1848
Мелетиј Византиски Μελέτιος Βυζάντιος 1849 – 1859
Еремија Ιερεμίας 1859, до 1858 г. и по 1859 г. платамонски
Јаков Ιάκωβος 1859, 1858 - 1859 платамонски, подоцна камбаниски
Партенија Зографски 1859 – 1867, извонреден деец на Македонското национално движење
Мелетиј Византиски Μελέτιος Βυζάντιος 1867 – 1879
Теоклит Папајоану Θεόκλητος Παπαϊωάννου 1879 – 1885
Герасим, поранешен Карпатоско-касоски Γεράσιμος 1885 – 1887, проедар
Јоаким Анастасиадис Ιωακείμ Αναστασιάδης 1888 – 1892
Јоаким Спасов Ιωακείμ Παναγιωτόπουλος 1892 – 1899
Партениј Гаљас Παρθένιος Γκόλιας 1899 – 1907
Фотиј Пајотас Φώτιος Παγιώτας 1907 – 1928
Кирил Афендулидис Κύριλλος Αφεντουλίδης 1928 – 1942
Јоаким Мартјанос Ιωακείμ Μαρτιανός 1942 – 1945
Јоаким Смирниотис Ιωακείμ Σμυρνιώτης 1945 – 1965
Харитон Симеонидис Χαρίτων Συμεωνίδης 1965 – 1974
Амвросиј Стаменас Αμβρόσιος Στάμενας 1974 – 1991
Апостол Папаконстантину Απόστολος Παπακωνσταντίνου 1991 – 2009
Емануил Сигалас Εμμανουήλ Σιγάλας 2009 – 2021
Вартоломеј Антониу Βαρθολομαίος Αντωνίου 2021 -

Архијерејски намесништва

уреди

Епархијата има седум архијерејски намесништва:[4]

Архијерејски намесништва и парохиски цркви
Име Грчки Нас. место Грчки Црква Грчки
1. Кукушко Κιλκισίου Кукуш Κιλκίς Св. Преображение „Μεταμόρφωσις του Σωτήρος“
Св. Петнаесет маченици „Πεντεκαίδεκα Μάρτυρες“
Св. Димитриј „Άγιος Δημήτριος“
Успение на пресв. Богородица „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Св. Василиј и св. Никола „Άγιος Βασίλειος και Άγιος Νικόλαος“
Воздвижение на Чесниот Крст „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Св. Терапион „Άγιος Θεράπων“
Горно Постолар Άνω Απόστολοι „Успение на пресв. Богородица“ „Κοιμήσεως της Θεοτόκου“
„Св. Нектариј“ „Άγιος Νεκτάριος“
Долно Постолар Κάτω Απόστολοι „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Ново Женско Νέο Γυναικόκαστρο „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Женско Παλαιό Γυναικόκαστρο „Св. Харалампиј“ „Άγιος Χαράλαμπος“
Даутли Δαφνοχώρι „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Бела Црква Κολχίδα „Св. Фануриј“ „Άγιος Φανούριος“
Сари Ѓол Κρηστώνη „Св. Петка“ „Αγία Παρασκευή“
Ишиклар Λεβεντοχώρι „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Кара Бунар Μαυρονέρι „Св. Харалампиј Карабунарски“ „Αγίου Χαραλάμπος Μαυρονερίου“
Дурасанли Μεσιανό „Вознесение Христово“ „Ανάληψις του Κυρίου“
Али Хоџалар Μικρόκαμπος „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“[5]
2. Полјанско Πολυανής Станица Аканџали Σταθμός Μουριών „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Света Петка Αγία Παρασκευή „Св. Петка“ „Αγία Παρασκευή“
Димонци Άγιος Χαράλαμπος „Св. Харалампиј“ „Άγιος Χαράλαμπος“
Владаја Ακρίτας Св. Ѓорѓи „Άγιος Γεώργιος“
Сурлово Αμάραντα „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Дојран Δοϊράνη „Св. Илија“ „Προφήτης Ηλίας“
Патарос Δροσάτο Успение на пресв. Богородица „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Атли Καβαλάρι „Св. Пантелејмон“ „Άγιος Παντελεήμων“
Караџали Καλλιρρόη „Св. Ирина“ „Αγία Ειρήνη“
Гола Κορυφή „Св. Пантелејмон“ „Άγιος Παντελεήμων“
Карлобаси Κρητικά „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Аканџали Μουριές Св. Константин и Елена „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Попово Μυριόφυτο „Вознесение Христово“ „Ανάληψις του Κυρίου“
Робово Ροδώνα Св. Троица „Αγία Τριάδα“[6]
3. Крестонско Κρηστωνίας Хаџи Јунус Σταυροχώρι „Св. Атанас и Рождество на пресв. Богородица“ „Άγιος Αθανάσιος & Γεννήσεως της Θεοτόκου“
Поторес Αγία Κυριακή „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Ајдарли Βαπτιστής „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Драгомирци Βαφειοχώρι „Рождество на пресв. Богородица“ „Γεννήσεως της Θεοτόκου“
Новоселјани Ελευθεροχώρι „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Маловци Ηλιόλουστο „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Крондирци Καλλίνδρια „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Грбашел Καστανιές „Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Иракли Κορομηλιά „Св. Илија“ „Προφήτης Ηλίας“
Армутчи Μεγάλη Βρύση „Св. Димитриј и св. Никола“ „Άγιος Δημήτριος & Άγιος Νικόλαος“
Чугунци Μεγάλη Στέρνα Воздвижение на Чесниот Крст „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Јанешево Μεταλλικό Св. Ѓорѓи „Άγιος Γεώργιος“
Усуслу Πλαγιά „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Хрсово Χέρσο „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Крецово Χωρύγι Св. Ѓорѓи „Άγιος Γεώργιος“
Ратеш Ηλιόφωτο (Μπροζέικα) „Св. Преображение и св. Петка“ „Μεταμόρφωσις του Σωτήρος Αγία Παρασκευή“
Мијалово Μιχαλίτσι „Воскресение Христово“ „Ανάστασις του Κυρίου“
Калиново Σουλτουγιανέικα „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“
Казаново Κοτύλι Св. Константин и Елена „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Гаваљанци Βαλτούδι „Св. Троица“ „Αγία Τριάδα“[7]
4. Крушевско-папратско Κρουσσίων και Ποντοκερασιάς Грамадна Ευκαρπία „Рождество на пресв. Богородица“ „Γεννήσεως της Θεοτόκου“
Морарци Αντιγόνεια „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Рајаново Βάθη „Пресв. Богородица Пројавена“ „Παναγία Φανερωμένη“
Исманли Γάβρα „Св. Петар и Павле“ „Άγιοι Πέτρος και Παύλος“
Рошлово Γερακαριό „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Ќосе Мурџели Δίβουνο „Св. Петар и Павле“ „Άγιοι Πέτρος και Παύλος“
Шекерли Ζαχαράτο „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Горно Тодорак Άνω Θεοδωράκι „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Долно Тодорак Κάτω Θεοδωράκι Св. Троица „Αγία Τριάδα“
Шемница Κεντρικό „Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Кара Ахматли Κοιλάδι „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Кара Махмутли Μαυροπλαγιά „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Рамна Μονολίθι „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Алексово Μυλοχώρι „Св. Илија“ „Προφήτης Ηλίας“
Серсемли Ξηρόβρυση „Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Сарајли Παλατιανό „Св. Преображение“ „Μεταμόρφωσις του Σωτήρος“
Сари Дуанли Πετράδες „Св. Варвара“ „Αγία Βαρβάρα“
Срчали Σπουργίτης „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Фанарли Τριπόταμος „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Планиница Φύσκα Св. Илија „Προφήτης Ηλίας“
Касамли Χειμαδιό „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Коркутово Τέρπυλλος „Св. Пантелејмон“ „Άγιος Παντελεήμων“
Лелово Άγιος Αντώνιος Св. Антониј „Άγιος Αντώνιος“
Пејково Άγιος Μάρκος „Успение на пресв. Богородица“ „Κοιμήσεως της Θεοτόκου“
Стрезово Αργυρούπολη „Св. Константин и Елена и св. Варвара“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη και Αγία Βαρβάρα“
Неманци Διπόταμος „Св. Антониј“ „Άγιος Αντώνιος“
Кушево Κοκκινιά „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Междурек Μελισουργειό Св. Ѓорѓи „Άγιος Γεώργιος“
Мутулово Μεταξοχώρι „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Хоџа Маало Παρόχθιο „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Колибалар Πλαγιοχώρι „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Папрат Ποντοκερασιά „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Горно Сари Ќој Άνω Ποταμιά „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Долно Сари Ќој Κάτω Ποταμιά „Св. Петар и Павле“ „Άγιοι Πέτρος και Παύλος“
Сеслово Σεβαστό „Св. Троица“ „Αγία Τριάς“[8]
5. Воловодско Νέας Σάντας Воловод Νέα Σάντα „Св. Преображение“ „Μεταμόρφωσις του Σωτήρος“
Инанли Ακροποταμιά „Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Саламаново Γαλλικός „Св. Пантелејмон“ „Άγιος Παντελεήμων“
Караџа Кадар Καμπάνης „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“
Џевапли Λαοδικινό „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Ени Маало Λειψύδριο „Св. Илија“ „Προφήτης Ηλίας“
Амбарќој Μάνδρες Св. Димитриј „Άγιος Δημήτριος“
Хаџилар Ξυλοκερατιά Св. Ѓорѓи „Άγιος Γεώργιος“
Долно Воловод Παντελεήμων „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Хасан Абас Πεδινό „Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Каваклија Πέρινθος „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Чоколово Περιστέρι „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Ѓолбаш Πικρολίμνη „Св. Јован Претеча“ „Άγιος Ιωάννης Πρόδρομος“
Ќулахли Πυργωτό „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Шереметли Φανάρι „Св. Архангели“ „Άγιοι Ταξιάρχες“
Сарџали Χρυσόπετρα „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“
Бакеика Μπακαίικα „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Кучокостејка Μύλος „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“[9]
6. Крушевско Δύσωρου Равна Ίσωμα „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“
Врлан Αναβρυτό „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Богородица Δορκάδα „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Мирово Ελληνικό „Св. Никола“ „Άγιος Νικόλαος“
Севендекли Επτάλοφος „Успение на пресв. Богородица“ „Κοιμήσεως της Θεοτόκου“
Хаџи Бајрамли Θεοδόσια „Сретение Господово“ „Υπαπαντή του Κυρίου“
Караџаќој Καρτερές „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Арбур Κορωνούδα „Воздвижение на Чесниот Крст“ „Ύψωσις Τιμίου Σταυρού“
Клепе Λευκοχώρι „Св. Атанасиј“ „Άγιος Αθανάσιος“
Пазарли Μελάνθιο „Св. Димитриј“ „Άγιος Δημήτριος“
Кочан Ριζανά „Св. Илија“ „Προφήτης Ηλίας“
Стефанија Στεφάνια „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“[10]
7. Каваклиско Αγίου Αθανασίου Каваклиево Αγιος Αθανάσιος „Живоносен Извор“ „Ζωοδόχου Πηγής“
Нова Верланица Νέο Αγιονέρι „Св. Василиј и св. Пантелејмон“ „Άγιος Βασίλειος και Άγιος Παντελεήμων“
Верланица Παλιό Αγιονέρι „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Сари Пазар Ανθόφυτο „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“
Ингилизово Αγχίαλος „Св. Ѓорѓи“ „Άγιος Γεώργιος“
Ватилак Βαθύλακκος „Св. Јован Богослов“ „Άγιος Ιωάννης Θεολόγος“
Бугариево Νέα Μεσήμβρια Св. Атанасиј „Άγιος Αθανάσιος“
„Успение на пресв. Богородица“ „Κοίμησις της Θεοτόκου“
Нареш Νέα Φιλαδέλφεια „Св. Пантелејмон“ „Άγιος Παντελεήμων“
Коритен Ξηροχώρι „Св. Константин и Елена“ „Άγιοι Κωνσταντίνος και Ελένη“[11]

Манастири

уреди

Наводи

уреди
  1. „Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου“. Εκκλησία της Ελλάδος. Архивирано од изворникот на 2022-06-06. Посетено на 21 мај 2014.
  2. „Тројца нови Владици во МПЦ (22.04.2005)“. Македонска православна црква. Посетено на 1 септември 2016.
  3. „Εξέχουσες προσωπικότητες σχετιζόμενες“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2014-01-12. Посетено на 9 јули 2013.
  4. „Αρχιερατικές περιφέρειες“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2014-06-10. Посетено на 20 јуни 2014.
  5. „Α΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Κιλκισίου“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.
  6. „Β΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Πολυανής“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.
  7. „Γ ΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Κρηστωνίας“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.
  8. „Δ΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Κρουσσίων και Ποντοκερασιάς“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.
  9. „Ε΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Νέας Σάντας“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.
  10. „ΣΤ ΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Δύσωρου“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2015-09-16. Посетено на 20 јуни 2014.
  11. „Ζ΄ Αρχιερατική Περιφέρεια Αγίου Αθανασίου“. Ιερά Μητρόπολη Πολυανής και Κιλκισίου. Архивирано од изворникот на 2013-06-03. Посетено на 20 јуни 2014.

Надворешни врски

уреди