Украински јазик
Украинскиот јазик (украї́нська мо́ва) е јазик од источнословенската подгрупа на словенските јазици. Украинскиот е службен и национален јазик на Украина. Украинскиот јазик ја користи кириличната азбука. Тој има некои сличности во однос на зборовниот фонд и граматиката на јазиците од соседните словенски нации, најмногу со белорускиот, полскиот, рускиот и словачкиот јазик.
Украински јазик | |
---|---|
Українська мова | |
Изговор | украји́нска мо́ва |
Застапен во | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Молдавија ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Говорници | 39,4 милиони |
Јазично семејство | Индоевропско
|
Писмо | украинска азбука |
Статус | |
Службен во | ![]() ![]() ![]() |
Регулативен орган | Національна академія наук України (Национална академија на науките на Украина) |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | uk |
ISO 639-2 | ukr |
ISO 639-3 | ukr |
![]() |
Украински јазик Українська мова |
---|
![]() |
Украинскиот јазик потекнува од стариот источнословенски јазик од старата држава Киевска Русија. Јазикот опстојал и покрај двете забрани за негова употреба од Царска Русија и политичките притисоци за време на доцниот 19 и раниот 20 век. Преживувањето на украинскиот јазик од овие препреки главно се должи на неговата широка употреба од Украинците, како и поради работата на поетите како Тарас Шевченко и Лесја Украинка.
Во крајот на 19 век, кога украинскиот јазик не бил стандардизиран, една од варијантите на правописот била драгомановката.
УпотребаУреди
Денес украинскиот се користи сè повеќе и неговата употреба се зголемила по долг период на слаба употреба. Иако во светот има околу 50 милиони Украинци, вклучувајќи ги и тие 37,5 милиони во Украина, украинскиот јазик се задржал да се зборува само во западна и централна Украина. Денес во Киев се зборуваат и руски и украински, а во минатото градот бил доминантно руски. Промената на јазикот, од руски на украински, се верува дека е поради миграцијата но и трендот да се користи украинскиот надвор од дома, т.е. за секојдневна употреба. Во јужна и источна Украина рускиот е подоминантен јазик во урбаните центри. Според пописот од 2001 година, 87.8% од населението на Украина зборува на украински.[1]
АзбукаУреди
Официјално украинскиот јазик се пишува само со кирилица, ама во денешно време украинската латиница е многу популарна посебно во содржините на украински достапни на интернет мрежата. Лавовскиот часопис "Ї" има некои делови напишани на латиница.
А а | Б б | В в | Г г | Ґ ґ | Д д | Е е | Є є | Ж ж | З з | И и |
І і | Ї ї | Й й | К к | Л л | М м | Н н | О о | П п | Р р | С с |
Т т | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Ш ш | Щ щ | Ь ь | Я я | Ю ю |
A a | B b | C c | Ć ć | Č č | D d | Ď ď | E e | F f | G g | H h | I i |
J j | K k | L l | Ľ ľ | M m | N n | Ń ń | O o | P p | R r | Ŕ ŕ | S s |
Ś ś | Š š | T t | Ť ť | U u | V v | Y y | X x | Z z | Ź ź | Ž ž |
ДијалектиУреди
Во украинскиот јазик постојат неколку дијалекти, како што се:[2][3]
- Северен (полиски) дијалекти:[4]
- Источни полиски се зборува во Черниговска област, во северниот дел на Сумска област и во североисточниот дел на Киевска област.[5]
- Централен полиски се зборува во северозападниот дел на Киевската област, во северниот дел на Шитомирската област и североисточниот дел на Ровненска област.[6]
- Зашаден полиски се зборува во северниот дел на Волинска област, северозападниот дел на Ровненска област како и во мали делови во Белорусија, иако тој дијалект користи белоруска граматика и се смета за дел од белорускиот јазик[7]
- Југоисточни дијалекти:[8]
- Среден днепарски е дијалектот на кој се заснова стандардниот литературен украински јазик. Се зборува во централна Украина, особено во Киевската област.
- Слободан се говори во Харковската, Сумската, Луганската и во северните делови на донечката област.[9]
- Степскиот дијалект се зборува во јужна и југоисточна Украина.[10]
- Кубањскиот дијалект е често наречен и Балачка и се зборува во Кубањски регион во Русија.[11]
- Југозападни дијалекти:[12]
- Бојко е зборуван од Бојките во северните предели на Карпатите во Лавов и Ивано-Франковската област.
- Хуцул се говори од Хуцулите во северните предели на Карпатите.
- Лемко се говори од Лемките , чија татковина се наоѓа во Прешовски крај во Словачка.
- Подолски се говори во Виница и Хмелничка област[13]
- Волински се говори во Ровненска област и Волинска област.
- Покутија се говори во Черновечка област.
- Горноднестарски се говори во Лавов, Тернопол и Ивано-Франковск[14]
- Горносански се говори на границата помеѓу Украина и Полска
ГраматикаУреди
Украинската граматика е поим со кој се опфаќаат правописните, морфолошките, синтаксните и семантичките правила и прописи на украинскиот јазик. Украинскиот јазик е синтетички јазик, и граматиката на украинскиот јазик е слична со граматиките на останатите словенски јазици. Украинските именки, како и придавките, имаат род, број и 7 падежи. Украинските глаголи имаат два глаголски вида, 3 времиња и два залога.
Некои украински изразиУреди
Писмо | кирилица |
Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
Текст | Всі люди народжуються вільними і рівними у своїй гідності та правах. Вони наділені розумом і совістю і повинні діяти у відношенні один до одного в дусі братерства. |
Македонски | Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност. |
Портал: Јазици |
- Приві́т [Прɪвит] - Здраво
- До́брого ра́нку [Доброɦо Ранку] - Добро утро
- До́брого дня [Доброɦо дња] - Добар ден
- До́брий день[Добрɪј дењ] - Добар ден
- До́брий ве́чір [Добрɪј Вечир]- Добро вечер
- Добра́ніч — [Добранич] Добра ноќ
- До поба́чення [До побачењња]— Довидување
- Бува́й (неофицијално) [Бувај] - Пријатно
- Як ся ма́єш? [Јак сиа мајеш] - Како си?
- Як у те́бе спра́ви - [Јак у тебе справɪ] - Како си?
- Як ви? [Јак вɪ] - Како сте?
- Як у вас спра́ви [Јак у вас справɪ] - Како сте?
- Що ро́биш? [Шчо робɪш] - Што правиш? Како си?
- Що ро́бите? [Шчо робɪте] - Што правите? Како сте?
- У(В) ме́не все́(усе́) до́бре [У(В) мене wсе добре] - Добар сум
- Всього́ найкра́щого [Всиоɦо најкрашчоɦо] - Сѐ најдобро
- З днем наро́дження! [З днем нароџењња] - Среќен роденден!
- Дя́кую [Диакују] - Фала
- Будь ла́ска [Буд ласка] - Молам
- Ви́бачте! Даруйте! [Вɪбачте, дарујте] - Извинете!
- Ви́бач! [Вɪбач] - Извини.
- Ко́тра́ годи́на? [Котра ɦодɪна] - Колку е часот?
- Ви розмовля́єте? [Ви розмоwљајете] - Дали зборувате ...?
- ...англі́йською [анɦлијскоју] - англиски
- ...македо́нською [македонскоју] - македонски
- ...се́рбською [сербскоју] - српски
- ...болга́рською [болгарскоју] - бугарски
- ...гре́цькою [ɦрецкоју] - грчки
- ...францу́зькою [французкоју] - француски
- ...німе́цькою [њимецкоју] - германски
- ...італі́йською [итаљијскоју] - италијански
- ...іспа́нською [испањскоју] - шпански
- Так - Да
- Ні [Њи] - Не
- Можли́во [Можлɪво] - Можеби
- Ско́ро поба́чимося [Скоро побачɪмосиа] - Ќе се видиме наскоро
- Поба́чимося за́втра [Побачɪмосиа заwтра] - Ќе се видиме утре
НаводиУреди
- ↑ D-M.com.ua
- ↑ Діалект. Діалектизм. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Інтерактивна мапа говорів. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Північне наріччя. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ http://litopys.org.ua/ukrmova/um155.ht
- ↑ Середньополіський говір. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Maps of Belarus: Dialects on Belarusian territory
- ↑ Південно-східне наріччя. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Слобожанський говір. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Степовий говір. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Viktor Zakharchenko, Folk songs of the Kuban, 1997 Retrieved 7 ноември 2007]
- ↑ Південно-західне наріччя. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Подільський говір. Українська мова. Енциклопедія
- ↑ Короткий словник львівської ґвари
Користена литератураУреди
- Korunets', Ilko V. (2003). Contrastive Topology of the English and Ukrainian Languages. Vinnytsia: Nova Knyha Publishers. ISBN 966-7890-27-9.
- Lesyuk, Mykola "Різнотрактування історії української мови".
- Luckyj, George S. N. (1990) [1956]. Literary Politics in the Soviet Ukraine, 1917–1934. Durham and London: Duke University Press. ISBN 0-8223-1099-6. (revised and updated edition)
- Nimchuk, Vasyl’. Періодизація як напрямок дослідження генези та історії української мови. Мовознавство. 1997.- Ч.6.-С.3-14; 1998.
- Magocsi, Paul Robert (1996). A History of Ukraine. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-0830-5.
- Pivtorak, Hryhoriy Petrovych (1998). Походження українців, росіян, білорусів та їхніх мов (The origin of Ukrainians, Belarusians, Russians and their languages). Kiev: Akademia. ISBN 966-580-082-5., (украински). Litopys.kiev.ua
- Shevelov, George Y. (1979). A Historical Phonology of the Ukrainian Language. Heidelberg: Carl Winter Verlag. ISBN 3-533-02787-2.. Ukrainian translation is partially available online.
- Subtelny, Orest (1988). Ukraine: A History. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-5808-6.
- "What language is spoken in Ukraine", in Welcome to Ukraine, 2003, 1., wumag.kiev.ua
- All-Ukrainian population census 2001, ukrcensus.gov.ua
- Конституція України (Constitution of Ukraine), 1996, rada.kiev.ua (украински) English translation (excerpts), rada.kiev.ua.
- 1897 census, demoscope.ru
ПоврзаноУреди
Грешка во Lua во package.lua, ред 80: module 'Module:Portal/images/f' not found