Германски јазици
- Не е исто со германски јазик.
Германски јазици — јазична група, дел од семејството на индоевропски јазици. Германските јазици се зборуваат од над 500 милиони луѓе. Германските јазици се зборуваат во Западна, Северна и Централна Европа, како и во Америка и Океанија.
Германски јазици | |
---|---|
Народност: | Германски народи |
Географска распространетост: | првично северна, западна и централна Европа, денес и Америка и Океанија. |
Класификација: | индоевропски
|
Прајазик: | прагермански |
Гранки: |
источногермански јазици (мртви)
|
ISO 639-5: | gem |
![]() Држави каде германски јазик е првјазик
Држави каде германски јазик е службен, но не е прв јазик |
Германски јазициУреди
- Источногермански јазици
- Западни германски јазици
- Северногермански јазици (Скандинавски јазици)
Симбол:
† - мртви јазици, вештачки зачувани во црквата или познати на науката по текстови.
КласификацијаУреди
СтатусУреди
Англискиот е службен јазик во Белиз, Канада, Фолклендски Острови, Нов Зеланд, Јужна Африка, Филипини, Порторико, Гуам и поранешните колонии на Британија во Азија, Африка и Океанија. Де факто јазикот е службен во САД, Велика Британија и Австралија.
Германскиот е службен во Германија, Австрија, Швајцарија и Лихтенштајн. Иако Германија имала колонии, јазикот не станал доминантен во тие области, како што е примерот во Намибија. Германскиот има одреден степен на официјализирање во Луксембург, Белгија, Италија, Полска и Данска.
Третиот најголем германски јазик е холандскиот. Тој е службен во Холандија, Аруба, Белгија, Курасао, Свети Мартин и Суринам. Шведскиот е службен во Шведска и Финска. Останатите германски јазици се официјални само во своите матични држави.
НаводиУреди
- ^1 There are conflicting opinions on the classification of Lombardic. It has also been classified as close to Old Saxon.
- ^2 Late Middle Ages refers to the post-Black Death period. Especially for the language situation in Norway this event was important.
- ^3 From Early Northern Middle English.[1] McClure gives Northumbrian Old English.[2] In the Oxford Companion to the English Language (p. 894) the 'sources' of Scots are described as "the Old English of the Kingdom of Bernicia" and "the Scandinavian-influenced English of immigrants from Northern and Midland England in the 12-13c [...]." The historical stages 'Early—Middle—Modern Scots' are used, for example, in the "Concise Scots Dictionary"[3] and "A Dictionary of the Older Scottish Tongue".[4]
- ^4 The speakers of Norn were assimilated to speak the Modern Scots varieties.
- ^5 The Gutnish language today is practically a dialect of Swedish.
- ^6 Mainland Old Norwegian existed along a dialect continuum between West and East Old Norse.
- ↑ Aitken, A. J. and McArthur, T. Eds. (1979) Languages of Scotland. Edinburgh,Chambers. p. 87
- ↑ McClure (1991) in The Cambridge History of the English Language Vol. 5. p. 23.
- ↑ Robinson M. (ed.) (1985) the "Concise Scots Dictionary, Chambers, Edinburgh. p. xiii
- ↑ Dareau M., Pike l. and Watson, H (eds) (2002) "A Dictionary of the Older Scottish Tongue" Vol. XII, Oxford University Press. p. xxxiv Архивирано на 8 јануари 2008 г.