Украинците се источнословенски народ претежно населен во Украина (кадешто чинат 77,8% од населението). Големи украински заедници има во Русија, Белорусија, Казахстан, САД и Канада.

Украинци
українці
Вкупен број
38[1]–57.5[2][3] милиони
Подрачја со значајно население
 Украина 37,541,700[4]
 Русија2,942,961-4,379,690[5][6][7]
 Канада1,209,085[8][9]
 САД961,113[8][10]
 Бразил500,000[8][11]
 Молдавија375,000[8][12]
 Казахстан333,000[13]
 Италија320,070[се бара извор]
 Аргентина300,000[8][14]
 Белорусија159,000[15]
 Узбекистан104,720 - 128,100[8][16][17]
 Чешка126,613[8][18]
 Латвија54,398[19]
 Португалија52,293[20]
 Азербејџан27,878[21]
 Естонија27,722[22]
 Полска27,172[23]
 Киргистан21,924[24]
 Литванија21,100[25]
 Грција19,785[26]
 Грузија7,039[27]
 Ерменија6,125[28]
Јазици
украински
Вероисповед
воглавно православни христијани
Сродни народи
Словени, особено Источни Словени
Украински народни носии.

Украинците зборуваат на украински јазик, којшто припаѓа на источнословенската група на јазици и се во мнозинство православни христијани.

Во минатото, во царска Русија Украинците биле нарекувани Малоруси.

Потекло уреди

Култура уреди

Носии уреди

Фолклор уреди

Историја уреди

Население уреди

Извори уреди

  1. Ukrainians at the Joshua Project
  2. The Ukrainian World Congress states that the Ukrainian diaspora makes 20 million: 20mln Ukrainians living abroad Архивирано на 24 мај 2011 г.
  3. UWC continually and diligently defends the interests of over 20 million Ukrainians...
  4. „Results / General results of the census / National composition of population“. All-Ukrainian Census, 2001. 2001. Архивирано од изворникот на 2007-07-06. Посетено на 2007-08-05.
  5. „All-Russian population census, 2001. National composition of population by region“. Федерална служба за државна статистика (руски). Демоскоп Weekly. 2002. Посетено на 2007-08-05.
  6. Total number of Ukrainians in Russia is 4 379 690 people.
  7. „The largest Ukrainian Diaspora is located in Russia, with a population of 4 379 690“. Архивирано од изворникот на 2011-09-30. Посетено на 2011-09-10.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 Statistics include non-primary ancestry reports. "Ukrainians" being of partial descent figured in numbers.
  9. „Ethnic origins, 2006 counts, for Canada, provinces and territories – 20% sample data“. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2011-09-10.
  10. "Census 2006 ACS Ancestry estimates"[мртва врска]
  11. „People of Ukrainian descent in Brazil“. Архивирано од изворникот на 2019-05-13. Посетено на 2011-09-10.
  12. „Moldova“. Архивирано од изворникот на 2019-01-07. Посетено на 2008-02-07.
  13. „The results of the national population census in 2009“. Архивирано од изворникот на 2019-05-02. Посетено на 2011-09-10.
  14. Ucrania.com Архивирано на 27 декември 2013 г. (in Spanish)
  15. „Belarus National Census 2009. Ethnic composition“. Национална статистичка служба на Белорусија. 2009. Архивирано од изворникот 2009-11-03. Посетено на 2010-12-27.
  16. „Ethnic Atlas of Uzbekistan“. «ООФС — Узбекистан». Архивирано од изворникот на 2011-07-19. Посетено на 2011-03-29.
  17. „Startseite“. Statistisches Bundesamt Deutschland. Посетено на 2007-08-05.
  18. „Article“. Ucrania.com (шпански). Архивирано од изворникот на 2007-09-28. Посетено на 2007-08-05.
  19. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2017-10-21. Посетено на 2011-09-10.
  20. População Estrangeira em Portugal – 2009 (pdf), December 31, 2009, Посетено на 2011-04-16
  21. [1]
  22. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2011-05-01. Посетено на 2011-09-10.
  23. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2010-07-31. Посетено на 2011-09-10.
  24. јануари pdf „Kyrgyzstan National Census 2009, population by ethnicity“ Проверете ја вредноста |url= (help). Department of Kyrgyzstan. Архивирано од изворникот 2011-05-30. Посетено на 2011-03-29.
  25. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2011-07-28. Посетено на 2011-09-10.
  26. „архивски примерок“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-06-05. Посетено на 2011-09-10.
  27. „2002 Georgian census“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2013-11-01. Посетено на 2011-09-10.
  28. [2]