Лагадинско-ајватовско-рендинска епархија

епархија на Цариградската патријаршија во Егејска Македонија

Лагадинско-ајватовско-рендинска епархија (грчки: Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης) — епархија на Цариградската патријаршија, управувана од Грчката православна црква, со седиште во градот Лагадина, Егејска Македонија.[1]

Лагадинско-ајватовско-рендинска епархија

Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης
Епархија
Црквата „Св. Петка“ во Воренос
Место
ЗемјаЕгејска Македонија, Грција
МитрополитПлатон
Архијерејски намесништва8
СедиштеЛагадина
Информации
КатедралаСв. Петка
Матична цркваЦариградска патријаршија
(под управа на Грчката православна црква)
Мрежно место
imlagada.gr

Историја

уреди

Ајватовско-рендиската епископија за првпат е спомената во 980 г. како Литиско-рендинска заедно со другите 11 епископии потчинети на Солунската митрополија. Двојното име значи дека катедралата е преместена од древномакедонскиот град Лете во Рендина (тогаш сместена во Рендината тврдина) во непознат период, и со тоа поимот во истирска смисла е титуларен. Денес првиот збор на грчки исто така е „Литиска“, но однесува на селото Ајватово, кое грчката власт насила го сменила во Лити, повикувајќи се на дамнешниот град Лете, согласно нивната политика на присвојување на древномакедонското наследство. За време на царот Алексиј Комнин (1081 – 1118) Литиската епископија била на десетто место по чин во Солунската митрополија. Малку пред 1081 г. низ Лете поминал Никифор Василак, и постоењето на Лете се споменува во два историски извора од тоа време. Епископијата е спомената и за време на царевите Мануил Комнин (1143 - 1180) и Михаил VIII Палеолог (1259 - 1282). За време на царот Андроник II Палеолог (1282 - 1328), литиско-рендински епископ бил Лав. Во 1335 г. епископијата ја возглавувал Гервасиј. За време на митрополитот и истакнат богослов Григориј Палама, управувањето на Литиската епископија му е доверено на платамонскиот епископ. Во 1416 г. епископ бил Христодул. Епископијата е спомената и во 1477 г. Кон крајот на XV век митрополитот Нифонт Солунски го ракоположил за литиско-рендинскиепископ Акакиј, кој важел за праведен и благочестив. Во 1547 г. литиски епископ бил Јоасаф од Солун, роден во семејство преселено од Фенер во Цариград. По него, епископијата ја возглавувал видниот мислител Дамаскин Студит (1564 – 1574). Епископијата е спомената и во 1670 и 1716 година. Укината е во средината на XVI век.[2]

Епископијата е возобновена на крајот од XVIII век за време на Теодосиј Солунски (1767 - 1769),[3] кој го ракоположил за епископ неговиот протосингел Кирил. По него владикувал Захариј, подоцна критски митрополит.[2]

Последен титуларен литиско-рендиски епископ од 1881 до 1891 г. бил Александар од Одрин, подоцна солунски митрополит.[4]

Во 1924 г. на територијата на епископијата е создадена Лагадинската митрополија.[2]

Во 1932 г., со оставката на митрополитот Герман, митрополијата е затворена и диецезата ѝ е припоена кон Солунската митрополија.[5] Во 1967 г. митрополијата е обновена.[6]

Епископи

уреди
Литиско-рендински епископи
Име Грчки Години
Лав Λέων за време на царот Андроник Палеолог (1282 – 1328)
Гервасиј Γερβάσιος 1335
Христодул Χριστόδουλος 1416
Акакиј Ακάκιος крај на XV век
Јоасаф Аргиропулос Ιωάσαφ Αργυρόπουλος во 1547 г.
Дамаскин Студит Δαμασκηνός Στουδίτης 1564 – 1574
Кирил Κύριλλος ракоположен од митрополитот Теодосиј II Солунски (1767 – 1769) за јерарх на обновената епископија[3]
Захариј Маридакис Ζαχαρίας Μαριδάκης 1769, во критски митрополит
Александар Ригопулос Αλέξανδρος Ρηγόπουλος 1881 – 1891
Лагадински митрополити
Име Име Години
Герман Анастасиадис Γερμανός Αναστασιάδης 1924 – 1932
Лагадинско-ајватовско-рендински митрополити
Име Име Години
Спиридон Транделис Σπυρίδων Τραντέλλης 26 јуни 1967 – 4 декември 2009 †
Јован Лагадински Ιωάννης 16 мај 2010 – 15 ноември 2015 †
Јован Лагадински Ιωάννης 9 октомври 2021

Архијерејски намесништва и парохиски храмови

уреди

Епархијата има 8 архијерејски намесништва:

 
Црквата „Св. Атанасиј“ во Ајватово (1802)
Архијерејски намесништва и парохиски храмови
Намесништво Грчки Нас. место Грчки Црква Грчки
1. Лагадинско Λαγκαδά Лагадина Λαγκαδάς Св. Петка Ι.Ν.Αγίας Παρασκεύης
„Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
„Св. Пантелејмон“ Ι.Ν. Αγ. Παντελεήμων
„Св. Преображение“ Ι.Ν. Μεταμορφώσεως Σωτήρος
Сирачево Περιβολάκι „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
Каваларци Καβαλλάρι Св. Атанасиј Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου
„Св. Нектариј“ Ι.Ν. Αγ. Νεκταρίου
Ракли Ηράκλειο „Св. Атанасиј“ Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου[7]
2. Гвоздовско Ασσήρου Гвоздово Άσσηρος „Св. Константин и Елена“ Ι.Ν. Αγίου Κωνσταντίνου & Ελένης
Св. Илија Ι.Ν. Προφήτου Ηλιού
Негован Ξυλόπολις Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Ново Село Κριθέα „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
Ексамили Εξαμἠλιον „Св. Ѓорѓи“ Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Зарово Νικόπολις „Св. Илија“ Ι.Ν. Προφήτου Ηλιού
Отманли Маала Μαυροράχη „Св. Ѓорѓи“ Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου[8]
3. Балевечко Κολχικού Балевец Κολχικόν Св. Петка Ι.Ν. Αγ. Παρασκευής
„Св. Недела“ Ι.Ν. Αγ. Κυριακής
Сарај Σχολάρι „Св. Атанасиј“ Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου
Драменџик Δρακόντιο „Св. Преображение“ Ι.Ν. Μεταμορφώσεως Σωτήρος
Караџа Ευαγγελισμός „Св. Атанасиј“ Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου
Корфалу Ανάληψη Св. Димитриј Ι.Ν. Αγίου Δημητρίου
Саријар Χρυσαυγή „Св. Димитриј“ Ι.Ν. Αγίου Δημητρίου[9]
4. Лагиновско Λαγυνών Лагиново Λαγυνά „Св. Никола“ Ι.Ν. Αγίου Νικολάου
„Св. Никола, Рафаил и Ирина“ Ι.Ν. Αγ.Νικολάου, Ραφαήλ και Ειρήνης
Љангавич Λαγκαδίκια Св. Пантелејмон Ι.Ν. Αγίου Παντελεήμονος
Свети Васил Άγιος Βασίλειος Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Успение на пресв. Богородица Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
Воренос Νικομηδινό Св. Петка Ι.Ν. Αγίας Παρασκεύης
Гуменич Στίβος Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Левен Βασιλούδιον „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
Геракари Γερακαρού Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Рождество на пресв. Богородица Ι.Ν. Γεννήσεως Θεοτόκου[10]
5. Ајватовско Λητής Ајватово Λητή Св. Атанасиј Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου
„Живоносен Извор“ Ι.Ν. Ζωοδόχου Πηγής
„Св. Ѓорѓи“ Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Балџа Μελισσοχώρι Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
„Св. Григориј Палама“ Ι.Ν. Αγ. Γρηγορίου Παλαμά
„Св. Трифун“ Ι.Ν. Αγ. Τρύφων
Џумаја Μεσαίον „Вознесение Христово“ Ι.Ν. Αναλήψεως του Σωτήρος
Даутли Μονόλοφος „Св. Ѓорѓи и Св. Нектариј“ Ι.Ν. Αγ.Γεωργίου & Αγ. Νεκταρίου
Ени Маала Πετρωτόν „Живоносен Извор“ Ι.Ν. Ζωοδόχου Πηγής
Дремиглава Δρυμός „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
„Св. Троица“ Ι.Ν. Αγ. Τριάδος[11]
6. Височко Όσσης Хаџи Маала Πέντε Βρύσες „Рождество на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Γεννήσεως της Θεοτόκου
Кара Омерли Λοφίσκος „Воздвижение на Чесниот Крст“ Ι.Ν. Υψώσεως Τιμίου Σταυρού
Висока Όσσα Св. Кирана Ι.Ν. Αγ. Κυράνα
Св. Архангели Ι.Ν. Ταξιαρχών
Џами Маала Πολυδένδριον „Св. Димитриј“ Ι.Ν. Αγίου Δημητρίου
Берово Βερτίσκος Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Αγ. Γεωργίου
Кучкар Γαλήνη „Св. Атанасиј“ Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου
Чернак Αρετή „Рождество на пресв. Богородица“ Ι.Ν.Γεννήσεως της Θεοτόκου
Хоруд Χωρούδα Св. Атанасиј Ι.Ν. Αγ. Αθανασίου[12]
7. Рендинско Ρεντίνης Рендина Ρεντίνα „Живоносен Извор“ Ι.Ν. Ζωοδόχου Πηγής
Чали Νυμφόπετρα „Св. Димитриј“ Ι.Ν. Αγ. Δημητρίου
Клисели Προφήτης Св. Илија Ι.Ν. Προφήτη Ηλία
Ваисли Βαΐοχώρι „Св. Константин и Елена“ Ι.Ν. Αγ. Κωνσταντίνου & Ελένης
Бамбакеш Βαμβακιά „Св. Пантелејмон“ Ι.Ν. Αγ. Παντελεήμονα
Голем Бешик Βόλβη Μεγάλη „Св. Апостол Тома“ Ι.Ν. Αποστόλου Θωμά
Мал Бешик Βόλβη Μικρά „Св. Петка“ Ι.Ν. Αγ. Παρασκευής
Ѓулџук Маало Μικροκώμη „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου[13]
8. Суховско Σοχού Сухо Σοχός Св. Ѓорѓи Ι.Ν. Ἅγ. Γεωργίου
„Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου
Горна Јакина Ασκός Άνω „Живоносен Извор“ Ι.Ν. Ζωοδόχου Πηγής
долна Јакина Ασκός Κάτω „Св. Никола“ Ι.Ν. Αγ. Νικολάου
Авги Αυγή „Св. Никола“ Ι.Ν. Αγ. Νικολάου
Граничево Κρυονέριον „Успение на пресв. Богородица“ Ι.Ν. Κοιμήσεως της Θεοτόκου[14]

Манастири

уреди
Манастири
Манастир Нас. место
Св. Троица Хаџи Маала машки
Св. Преображение Сухо машки
Свети Василиј Свети Васил машки
Св. Теодор Гавра женски
Воведение на пресв. Богородица Висока женски
Св. Нектариј Балџа женски
Христос Седржител Балџа машки
Св. Архангели Левен машки
Свети Апостоли и Равноапостоли Кирил и Методий Јакина машки
Св. Лука Висока машки
Воскресение Христово Свети Васил женски
Св. Атанас и Св. Кирана женски
Пресв. Богородица Достојно ест Џумаја женски

Наводи

уреди
  1. „Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά“. Εκκλησία της Ελλάδος. Посетено на 21 мај 2014.[мртва врска]
  2. 2,0 2,1 2,2 „Iστορία“. Ιερός Ναός Αγίου Αθανασίου Λητής. Архивирано од изворникот на 2018-01-06. Посетено на 6 јануари 2018.
  3. 3,0 3,1 Γλαβίνας, Απόστολος (1980). Αρχιερείς της Επισκοπής Αρδαμερίου (PDF). „Μακεδονικά“, XX, Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών. стр. 17. Посетено на 17 мај 2016.
  4. Παρούτογλου, Αναστασίου. „Ο Μακεδονικός Αγώνας στην Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης“. Ιερά Μονή Παντοκράτορος Μελισσοχωρίου. Архивирано од изворникот на 2016-03-04. Посетено на 28 февруари 2016.
  5. „ΕΤΟΣ 1932. Ι. ΕΚΚΛΗΣΙΑ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ“. Προσωπική ιστοσελίδα του Μάρκου Μάρκου. Посетено на 1 мај 2017.
  6. „ΕΤΟΣ 1967. Α. ΟΙΚΟΥΜΕΝΙΚΟΝ ΠΑΤΡΙΑΡΧΕΙΟΝ“. Προσωπική ιστοσελίδα του Μάρκου Μάρκου. Посетено на 1 мај 2017.
  7. „Αρχιερατική Περιφέρεια Λαγκαδά“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  8. „Αρχιερατική Περιφέρεια Ασσήρου“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  9. „Αρχιερατική Περιφέρεια Κολχικού“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  10. „Αρχιερατική Περιφέρεια Λαγυνών“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  11. „Αρχιερατική Περιφέρεια Λητής“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  12. „Αρχιερατική Περιφέρεια Λητής“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  13. „Αρχιερατική Περιφέρεια Ρεντίνης“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.
  14. „Αρχιερατική Περιφέρεια Σοχού“. Ιερά Μητρόπολη Λαγκαδά, Λητής και Ρεντίνης. Посетено на 18 август 2016.

Надворешни врски

уреди