Ресични согласки (увуларни) se согласки што се создаваат со задниот дел од јазикот и ресичката („увула“), позадна положба отколку венечните согласки. Ресичната согласка може да биде избувна, струјна, носна, трепетна или приближна, иако МФА нема посебен симбол за приближната, туку го користи симболот за звучната струјна согласка. Ресичните слеани согласки се можни, но прилично ретки: се јавуваат во извесни јужни горногермански дијалекти, како и во неколку африкански и индијански јазици. Исфрлените ресични слеани согласки се среќаваат како реализации на ресични избувни согласки во лилуетскиот и грузискиот јазик.

Места на
творба

Уснени
Двоуснени
Уснено–заднонепчени
Уснено–преднојазични
Усненозабни
Забноуснена

Двозабни

Преднојазични
Јазичноуснени
Меѓузабни
Забни
Забно-венечни
Венечни
Задновенечни
Заднонепчено-венечни
Свиени

Среднојазични
Задновенечни
Венечно-преднонепчени
Преднонепчени
Уснено-преднонепчени
Заднонепчени
Ресични
Ресично-надгласилни

Заднојазични
Голтнички
Надгласилно-голтнички
Надгласилни

Гласилни
Облик на јазикот

Врвнојазични
Рамнојазични
Подјазични

Странични

Преднонепчени
Голтнички

Поврзано: Начин на творба
Оваа страница содржи фонетски информации изразени со МФА, кои може да не се прикажат исправно кај некои прелистувачи. [Помош]

Ресични согласки според МФА уреди

Според Меѓународната фонетска азбука (МФА), ресични согласки се следниве:

МФА Опис Пример
Јазик Правопис МФА Значење
  ресична носна согласка јапонски 日本 Nihon [ni.hoɴ] Јапонија
  безвучна ресична избувна согласка казачки Қазақ Qazaq [qɑzɑq] казачки
  звучна ресична избувна согласка инуктитут utirama [ʔutiɢama] бидејќи се враќам
  безвучна ресична струјна согласка шпански[1] enjuto [ẽ̞ɴˈχut̪o̞] слаб
  звучна ресична избувна согласка лакотски aǧúyapi [ˌʔaˈʁʊjab̥ˑi] леб
  ресична трепетна согласка француски (париски) Paris [paˈʀi] Париз
  ресична исфрлена согласка кечуански q'allu aʎu] кечап
  звучна ресична уфрлена согласка мамски [ʛa] оган

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. кастиљско наречје
  • Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
Табела на белодробни согласки по МФА  аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.