Двоуснена носна согласка

Двоуснена носна согласка (билабијален назал) — вид согласен глас застапен во највеќето јазици. Симболот во меѓународната фонетска азбука кој го претставува гласот е m, а во X-SAMPA истиот е претставен со m. Во македонскиот јазик, гласот е застапен со буквата „м“.

Двоуснена носна согласка
m
МФА-бр.114
Шифрирање
Единица (дек.)m
Уникод (хекс.)U+006D
X-SAMPAm
Киршенбаумm
Звук

 

Гласот се јавува во речиси сите јазици на светот, со многу ретки исклучоци (на пр. мохавскиот, кој себеси се нарекува „кањенкеха“).

Особености уреди

Особености на гласот:

  • Начинот на творба е препречен, што значи дека се создава со попречување на воздушниот тек во говорниот апарат. Бидејќи согласката е исто така носна, попречениот тек се пренасочува низ носот.
  • Местото на творба е двоуснено, што значи дека се создава со двете усни.
  • Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
  • Ова е носна согласка, што значи дека воздухот излегува низ носот, или само низ носот (носна избувна согласка) или истовремено и низ устата.
  • Бидејќи гласот не се создава со воздушен тек по јазикот, за оваа согласка не важи двојбата „среднастранична“.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Застапеност во јазиците уреди

Јазик Збор МФА Значење
адигејски мазэ [maːza] месечина
англиски him [hɪm] него
арапски литературно[1] مطابخ [maˈtˤaːbɪx] кујни
асирски новоарамејски mara [maːra] сопственик
баскиски maitatu [majt̪at̪u] сака
бенгалски মা [ma] мајка
бугарски мъгла [mɐɡla] магла
велшки mam [mam] мајка
виетнамски[2] muối [mwoj˧ˀ˥] сол
германски Maus [maʊ̯s] глушец
грузиски[3] სა [ˈsɑmi] три
грчки[4] μάζα/maza [ˈmaza] грутка
гуџаратски મો/mōr [moːɾ] паун
ерменски источноерм.[5] մայր [mɑjɾ] мајка
есперанто tempo ['tempo] време
западнофризиски mar [mar] езеро
запотечки тилкијапански[6] man [maŋ] животно
индонезиски[7] masuk [ˈmäsʊʔ] влегува
италијански[8] mamma [ˈmamma] мамичка
јапонски[9] 乾杯/kampai [kampai] на здравје
ји /ma [ma˧] бамбус
кабардински мазэ [maːza] месечина
кагајански[10] ? [manaŋ] дада
каталонски[11] mare [ˈmaɾə] мајка
кинески кантонски /maan5 [maːn˩˧] ноќ
мандарински 母親/mǔqīn [mu˨˩ tɕʰin˥] мајка
корејски 엄마/eomma [ʌmma] мамичка
македонски мајка [ˈmajka] мајка
малајалски[12] കമ്മി [kəmmi] кусок
малајски malam [mäläm] ноќ
малтешки ilma [ilma] вода
маратски [mən] ум
муцун muruṭ [muɾuʈ] ноќ
норвешки mamma [ˈmɑmːɑ] мама
пенџапски ਮੈਂ [mɛ̃ː] јас
персиски مادر [mɒdær] мајка
пираха baíxi [ˈmàí̯ʔì] родител
полски[13] masa [ˈmäsä] маса
португалски[14] mato [ˈmatu] грмушка
руски[15] муж [muʂ] сопруг
свахили miti [ˈmiti] дрвја
словачки m [mʊʃ] маж
српскохрватски милина / milina [milǐnä] милина
турски benim [be̞nim] мое
ујгурски men [mæn] јас
украински молоко [moɫoˈkɔ] млеко
унгарски ma [mɒ] денес
урду مکان [məkaːn] куќаф
филипински manok [maˈnok] шетел
фински minä [ˈminæ] јас
француски[16] manger [mɑ̃ʒe] -
хавајски[17] maka [maka] око
хебрејски אמא [ˈʔimä] мајка
хинди मकान [məkaːn] куќа
холандски[18] mond [mɔnt] уста
цески мец [mɛ̝t͡s] јазик
черокиски [ama˦] вода
чешки m [mʊʃ] маж
шведски mask [mask] црв
шпански[19] grumete [ɡɾuˈme̞te̞] бродски прислужник

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Thelwall (1990:37)
  2. Thompson (1959:458–461)
  3. Shosted & Chikovani (2006:255)
  4. Newton (1972:10)
  5. Dum-Tragut (2009:19)
  6. Merrill (2008:108)
  7. Soderberg & Olson (2008:210)
  8. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  9. Okada (1991:94)
  10. Olson и др. (2010:206–207)
  11. Carbonell & Llisterri (1992:53)
  12. Ladefoged (2005:165)
  13. Jassem (2003:103)
  14. Cruz-Ferreira (1995:91)
  15. Padgett (2003:42)
  16. Fougeron & Smith (1993:73)
  17. Ladefoged (2005:139)
  18. Gussenhoven (1992:45)
  19. Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:255)

Библиографија уреди

  • Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
  • Dum-Tragut, Jasmine (2009), Armenian: Modern Eastern Armenian, Amsterdam: John Benjamins Publishing Company
  • Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 90–94, doi:10.1017/S0025100300005223
  • Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
  • Gussenhoven, Carlos (1992), „Dutch“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (2): 45–47, doi:10.1017/S002510030000459X
  • Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
  • Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second. изд.), Blackwell
  • Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255–259, doi:10.1017/S0025100303001373
  • Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec“ (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 107–114, doi:10.1017/S0025100308003344
  • Newton, Brian (1972), The generative Interpretation of Dialect: A Study of Modern Greek Phonology, Cambridge Studies in Linguistics, 8, Cambridge University Press
  • Olson, Kenneth; Mielke, Jeff; Sanicas-Daguman, Josephine; Pebley, Carol Jean; Paterson, Hugh J., III (2010), „The phonetic status of the (inter)dental approximant“, Journal of the International Phonetic Association, 40 (2): 199–215, doi:10.1017/S0025100309990296
  • Okada, Hideo (1991), „Phonetic Representation:Japanese“, Journal of the International Phonetic Association, 21 (2): 94–97, doi:10.1017/S002510030000445X
  • Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian“, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 39–87, doi:10.1023/A:1021879906505
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian“, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255–264, doi:10.1017/S0025100306002659
  • Soderberg, Craig D.; Olson, Kenneth S. (2008), „Illustrations of the IPA:Indonesian“, Journal of the International Phonetic Association, 38 (2): 209–213, doi:10.1017/S0025100308003320
  • Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic“, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37–41, doi:10.1017/S0025100300004266
  • Thompson, Laurence (1959), „Saigon phonemics“, Language, 35 (3): 454–476, doi:10.2307/411232, JSTOR 411232


Табела на белодробни согласки по МФА  аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.