Двоуснена носна согласка
Двоуснена носна согласка (билабијален назал) — вид согласен глас застапен во највеќето јазици. Симболот во меѓународната фонетска азбука кој го претставува гласот е ⟨m⟩, а во X-SAMPA истиот е претставен со ⟨m⟩. Во македонскиот јазик, гласот е застапен со буквата „м“.
Двоуснена носна согласка | |
---|---|
m | |
МФА-бр. | 114 |
Шифрирање | |
Единица (дек.) | m |
Уникод (хекс.) | U+006D |
X-SAMPA | m |
Киршенбаум | m |
Звук | |
Гласот се јавува во речиси сите јазици на светот, со многу ретки исклучоци (на пр. мохавскиот, кој себеси се нарекува „кањенкеха“).
Особености Уреди
Особености на гласот:
- Начинот на творба е препречен, што значи дека се создава со попречување на воздушниот тек во говорниот апарат. Бидејќи согласката е исто така носна, попречениот тек се пренасочува низ носот.
- Местото на творба е двоуснено, што значи дека се создава со двете усни.
- Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
- Ова е носна согласка, што значи дека воздухот излегува низ носот, или само низ носот (носна избувна согласка) или истовремено и низ устата.
- Бидејќи гласот не се создава со воздушен тек по јазикот, за оваа согласка не важи двојбата „средна–странична“.
- Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.
Застапеност во јазиците Уреди
Јазик | Збор | МФА | Значење | |
---|---|---|---|---|
адигејски | мазэ | [maːza] | месечина | |
англиски | him | [hɪm] | него | |
арапски | литературно[1] | مطابخ | [maˈtˤaːbɪx] | кујни |
асирски новоарамејски | mara | [maːra] | сопственик | |
баскиски | maitatu | [majt̪at̪u] | сака | |
бенгалски | মা | [ma] | мајка | |
бугарски | мъгла | [mɐɡla] | магла | |
велшки | mam | [mam] | мајка | |
виетнамски[2] | muối | [mwoj˧ˀ˥] | сол | |
германски | Maus | [maʊ̯s] | глушец | |
грузиски[3] | სამი | [ˈsɑmi] | три | |
грчки[4] | μάζα/maza | [ˈmaza] | грутка | |
гуџаратски | મોર/mōr | [moːɾ] | паун | |
ерменски | источноерм.[5] | մայր | ⓘ | мајка |
есперанто | tempo | ['tempo] | време | |
западнофризиски | mar | [mar] | езеро | |
запотечки | тилкијапански[6] | man | [maŋ] | животно |
индонезиски[7] | masuk | [ˈmäsʊʔ] | влегува | |
италијански[8] | mamma | [ˈmamma] | мамичка | |
јапонски[9] | 乾杯/kampai | [kampai] | на здравје | |
ји | ꂷ/ma | [ma˧] | бамбус | |
кабардински | мазэ | [maːza] | месечина | |
кагајански[10] | ? | [manaŋ] | дада | |
каталонски[11] | mare | [ˈmaɾə] | мајка | |
кинески | кантонски | 晚/maan5 | [maːn˩˧] | ноќ |
мандарински | 母親/mǔqīn | [mu˨˩ tɕʰin˥] | мајка | |
корејски | 엄마/eomma | [ʌmma] | мамичка | |
македонски | мајка | [ˈmajka] | мајка | |
малајалски[12] | കമ്മി | [kəmmi] | кусок | |
малајски | malam | [mäläm] | ноќ | |
малтешки | ilma | [ilma] | вода | |
маратски | मन | [mən] | ум | |
муцун | muruṭ | [muɾuʈ] | ноќ | |
норвешки | mamma | [ˈmɑmːɑ] | мама | |
пенџапски | ਮੈਂ | [mɛ̃ː] | јас | |
персиски | مادر | [mɒdær] | мајка | |
пираха | baíxi | [ˈmàí̯ʔì] | родител | |
полски[13] | masa | ⓘ | маса | |
португалски[14] | mato | [ˈmatu] | грмушка | |
руски[15] | муж | ⓘ | сопруг | |
свахили | miti | [ˈmiti] | дрвја | |
словачки | muž | [mʊʃ] | маж | |
српскохрватски | милина / milina | [milǐnä] | милина | |
турски | benim | [be̞nim] | мое | |
ујгурски | men | [mæn] | јас | |
украински | молоко | [moɫoˈkɔ] | млеко | |
унгарски | ma | [mɒ] | денес | |
урду | مکان | [məkaːn] | куќаф | |
филипински | manok | [maˈnok] | шетел | |
фински | minä | [ˈminæ] | јас | |
француски[16] | manger | [mɑ̃ʒe] | - | |
хавајски[17] | maka | [maka] | око | |
хебрејски | אמא | [ˈʔimä] | мајка | |
хинди | मकान | [məkaːn] | куќа | |
холандски[18] | mond | [mɔnt] | уста | |
цески | мец | [mɛ̝t͡s] | јазик | |
черокиски | ᎠᎹ | [ama˦] | вода | |
чешки | muž | [mʊʃ] | маж | |
шведски | mask | [mask] | црв | |
шпански[19] | grumete | [ɡɾuˈme̞te̞] | бродски прислужник |
Поврзано Уреди
Наводи Уреди
- ↑ Thelwall (1990:37)
- ↑ Thompson (1959:458–461)
- ↑ Shosted & Chikovani (2006:255)
- ↑ Newton (1972:10)
- ↑ Dum-Tragut (2009:19)
- ↑ Merrill (2008:108)
- ↑ Soderberg & Olson (2008:210)
- ↑ Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
- ↑ Okada (1991:94)
- ↑ Olson et al. (2010:206–207)
- ↑ Carbonell & Llisterri (1992:53)
- ↑ Ladefoged (2005:165)
- ↑ Jassem (2003:103)
- ↑ Cruz-Ferreira (1995:91)
- ↑ Padgett (2003:42)
- ↑ Fougeron & Smith (1993:73)
- ↑ Ladefoged (2005:139)
- ↑ Gussenhoven (1992:45)
- ↑ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:255)
Библиографија Уреди
- Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
- Dum-Tragut, Jasmine (2009), Armenian: Modern Eastern Armenian, Amsterdam: John Benjamins Publishing Company
- Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 90–94, doi:10.1017/S0025100300005223
- Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
- Gussenhoven, Carlos (1992), „Dutch“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (2): 45–47, doi:10.1017/S002510030000459X
- Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
- Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second. изд.), Blackwell
- Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255–259, doi:10.1017/S0025100303001373
- Merrill, Elizabeth (2008), „Tilquiapan Zapotec“ (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 38 (1): 107–114, doi:10.1017/S0025100308003344
- Newton, Brian (1972), The generative Interpretation of Dialect: A Study of Modern Greek Phonology, Cambridge Studies in Linguistics, 8, Cambridge University Press
- Olson, Kenneth; Mielke, Jeff; Sanicas-Daguman, Josephine; Pebley, Carol Jean; Paterson, Hugh J., III (2010), „The phonetic status of the (inter)dental approximant“, Journal of the International Phonetic Association, 40 (2): 199–215, doi:10.1017/S0025100309990296
- Okada, Hideo (1991), „Phonetic Representation:Japanese“, Journal of the International Phonetic Association, 21 (2): 94–97, doi:10.1017/S002510030000445X
- Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian“, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 39–87, doi:10.1023/A:1021879906505
- Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
- Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian“, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255–264, doi:10.1017/S0025100306002659
- Soderberg, Craig D.; Olson, Kenneth S. (2008), „Illustrations of the IPA:Indonesian“, Journal of the International Phonetic Association, 38 (2): 209–213, doi:10.1017/S0025100308003320
- Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic“, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37–41, doi:10.1017/S0025100300004266
- Thompson, Laurence (1959), „Saigon phonemics“, Language, 35 (3): 454–476, doi:10.2307/411232, JSTOR 411232
Табела на белодробни согласки по МФА аудио
| ||||||||||||||||||||||||
По место → | Уснени | Преднојазични | Среднојазични | Заднојазични | Гласилни | |||||||||||||||||||
↓ По начин | Двоуснени | Уснено-забни | Забни | Венечни | Задно-венеч. | Свиени | Предно-непчени | Заднонепчени | Ресични | Голтнички | Надгласилни | Гласилни | ||||||||||||
Носни | m̥ | m | ɱ | n̪ | n̥ | n | n̠ | ɳ | ɲ̥ | ɲ | ŋ̊ | ŋ | ɴ | |||||||||||
Избувни | p | b | p̪ | b̪ | t̪ | d̪ | t | d | ʈ | ɖ | c | ɟ | k | ɡ | q | ɢ | ʡ | ʔ | ||||||
Струјни | ɸ | β | f | v | θ | ð | s | z | ʃ | ʒ | ʂ | ʐ | ç | ʝ | x | ɣ | χ | ʁ | ħ | ʕ | ʜ | ʢ | h | ɦ |
Приближни | ʋ | ɹ | ɻ | j | ɰ | |||||||||||||||||||
Трепетни | ʙ | r | ɽ͡r | ʀ | я * | |||||||||||||||||||
Едноударни | ⱱ̟ | ⱱ | ɾ | ɽ | ɢ̆ | ʡ̯ | ||||||||||||||||||
Стран. струј. | ɬ | ɮ | ɭ˔̊ | ʎ̥˔ | ʎ˔ | ʟ̝̊ | ʟ̝ | |||||||||||||||||
Стран. прибл. | l | ɭ | ʎ | ʟ | ||||||||||||||||||||
Стран. едноуд. | ɺ | ɺ̠ | ʎ̯ |
Чкрапави | ʘ | ǀ | ǃ | ǂ | ǁ | ||
ʘ̃ | ʘ̃ˀ | ʘ͡q | ʘ͡qʼ | ||||
Уфрлени | ɓ | ɗ | ʄ | ᶑ | ɠ | ʛ | |
Исфрлени | pʼ | tʼ | cʼ | ʈʼ | kʼ | qʼ | |
fʼ | θʼ | sʼ | ɬʼ | xʼ | χʼ | ||
tsʼ | tɬʼ | cʎ̝̥ʼ | tʃʼ | ʈʂʼ | kxʼ | kʟ̝̊ʼ |
p̪f | b̪v | ts | dz | tʃ | dʒ | tɕ | dʑ | ʈʂ | ɖʐ |
tɬ | dɮ | cç | ɟʝ | cʎ̥˔ | ɟʎ˔ | kʟ̝̊ | ɡʟ̝ |
Незаградни | ʍ | w | ɥ | ɧ |
Заградни | k͡p | ɡ͡b | ŋ͡m |
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош] |
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка. |
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби. |
* Симболот го нема во МФА. |