Гласилна избувна согласка

Гласилна избувна согласка (глотален плозив) — вид на согласка што се јавува во многу јазици и се добива со попречување на воздушниот тек во говорниот апарат. Во македонскиот овој глас е претставен со цртичка во извиците „ех-ех“ (недоверба), „мх-мх“ (кога нешто е вкусно) и сл.

Гласилна избувна согласка
ʔ
МФА-бр.113
Шифрирање
Единица (дек.)ʔ
Уникод (хекс.)U+0294
X-SAMPA?
Киршенбаум?

 

Меѓународната фонетска азбука (МФА) ја бележи согласката со ⟨ʔ⟩. Гласот се создава со затворање на гласилката (глотис) во грлото.

Особености уреди

Гласилната избувна согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е препречен, што значи дека се добива со попречување на воздушниот тек во говорниот апарат. Бидејќи согласката е воедно и усна, без носен испуст, воздушниот тек е сосема попречен, па затоа согласката е избувна.
  • Фонацијата е безвучна, што значи дека се создава без треперење на гласните жици. Во некои јазици, гласните жици активно се одвојуваат, така што согласката е секогаш безвучна. Во други пак, жиците се лабави, па така согласката може да ја поприми звучноста на соседните гласови.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Бидејќи гласот не се создава со воздушен тек по јазикот, за оваа согласка не важи двојбата „среднастранична“.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Јазици уреди

Јазик Збор МФА Значење Белешки
адигејски Iэ [ʔa] 'рака'
англиски Австралија cat [kʰæʔ(t)] 'мачка' Алофон на /t/.]
Америка
југоисточна Англија [kʰæʔ]
кокни[1] [kʰɛ̝ʔ]
стан. британски[2] button [bʌʔn̩] 'копче'
апхаски аи [ʔaj] 'не'
арапски литературен[3] أغاني [ʔaˈɣaːniː] 'песни' Погл. хамза
метрополски[4] شقة [ˈʃæʔʔæ] 'стан' Во метрополските наречја вклучувајќи го египетското.[4] Соодветствува на /q/ во книжевниот арапски.
биколски ba-go [ˈbaːʔɡo] 'нов'
бурмански မြစ်များ [mjiʔ mjà] 'реки'
вагимански jamh [t̠ʲʌmʔ] 'изеде'
валиски maʻuli [maʔuli] 'живот'
виетнамски[5] oi [ʔɔj] 'спарно' Во слободна варијација со варијантите без гласилна избувна согласка.
волајтски [ʔirʈa] 'мокар'
виру piniq [ˈpinʲiʔ] 'кучиња' q е наставка за множина.
германски северно наречје Beamter [bəˈʔamtɐ] 'чиновник'
западно наречје Verwaltung [fɔʔˈvaltʊŋ] 'раководство'
гварански avañe [ãʋ̃ãɲẽˈʔẽ] 'гварански' Се јавува само помеѓу самогласки
дански hånd [hɞnʔ] 'рака'
индонезиски bakso [ˌbaʔˈso] 'ќофте' Алофон на /k/ или /ɡ/ на завршетокот на слогот
јавански[6] anak [anaʔ] 'дете' Алофон на /k/ на крајот на морфемата
индонезиски Iэ [ʔa] 'рака'
кагајаненски[7] ? [saˈʔaɡ] 'под'
кинески ву 一级了 iqciqlheq [ʔiɪʔ.tɕiɪʔ.ʔləʔ] 'извонреден'
малајски tidak [ˈtidaʔ] 'no' Алофон на k/ на завршетокот од слогот, се изговара пред согласки и на крајот на зборот
малтешки qattus [ˈʔattus] 'мачка'
наватл tahtli [taʔtɬi] 'татко' Честопати не се пишува
не персе yáakaʔ [ˈjaːkaʔ] 'црна мечка'
персиски معنی [maʔni] 'смисла'
пираха baíxi [ˈmàí̯ʔì] 'родител'
ротумски[8] ʻusu [ʔusu] 'боксува'
самоански maʻi [maʔi] 'болест'
себуански tubo [ˈtuboʔo] 'расте'
серски he [ʔɛ] 'јас'
тагалски iihi [ˌʔiːˈʔiːhɛʔ] 'ќе моча'
тахитски puaʻa [puaʔa] 'свиња'
тонгански tuʻu [tuʔu] 'стои'
тундрански ненецки выʼ [wɨʔ] 'тундра'
фински linja-auto [ˈlinjɑʔˌɑuto] 'автобус'
хавајски[9] ʻeleʻele [ˈʔɛlɛˈʔɛlɛ] 'црн'
хебрејски מאמר [maʔamaʁ] 'статија'
холандски[10] beamen [bəʔˈaːmə(n)] 'потврдува' Погл. фонологија на холандскиот јазик
чаморски halu'u [həluʔu] 'ајкула'
чеченски кхоъ / qo' [qoʔ] 'три'
чинтаншки [caʔwa] 'вода'

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Sivertson (1960:111)
  2. Roach (2004:240)
  3. Thelwall (1990:37)
  4. 4,0 4,1 Watson (2002:17)
  5. Thompson (1959:458–461)
  6. Clark, Yallop & Fletcher (2007:105)
  7. Olson и др. (2010:206–207)
  8. Blevins (1994:492)
  9. Ladefoged (2005:139)
  10. Gussenhoven (1992:45)

Библиографија уреди

  • Blevins, Juliette (1994), „The Bimoraic Foot in Rotuman Phonology and Morphology“, Oceanic Linguistics, 33 (2): 491–516, doi:10.2307/3623138, JSTOR 3623138
  • Clark, John Ellery; Yallop, Colin; Fletcher, Janet (2007), An introduction to Phonetics and Phonology, Wiley-Blackwell, ISBN 1-4051-3083-0, 9781405130837 Проверете ја вредноста |isbn=: invalid character (help)
  • Gussenhoven, Carlos (1992), „Dutch“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (2): 45–47, doi:10.1017/S002510030000459X
  • Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second. изд.), Blackwell, ISBN 0-631-21411-9
  • Olson, Kenneth; Mielke, Jeff; Sanicas-Daguman, Josephine; Pebley, Carol Jean; Paterson, Hugh J., III (2010), „The phonetic status of the (inter)dental approximant“, Journal of the International Phonetic Association, 40 (2): 199–215, doi:10.1017/S0025100309990296
  • Roach, Peter (2004), „British English: Received Pronunciation“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (2): 239–245, doi:10.1017/S0025100304001768
  • Schane, Sanford A (1968), French Phonology and Morphology, Boston, Mass.: M.I.T. Press, ISBN 0-262-19040-0
  • Sivertsen, Eva (1960), Cockney Phonology, Oslo: University of Oslo
  • Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic“, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37–41, doi:10.1017/S0025100300004266
  • Thompson, Laurence (1959), „Saigon phonemics“, Language, 35 (3): 454–476, doi:10.2307/411232, JSTOR 411232
  • Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic, New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-824137-2
Табела на белодробни согласки по МФА  аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.