Карачи

главен град на покраината Синд, Пакистан

Карачи (урду: کراچی) — најголем град во Пакистан[17][18] и главен град на пакистанската област Синд. Тој е седми најнаселен град во светот[19][20] и 8. најнаселена метропола во светот.[21] Рангиран како бета светски град,[22][23] градот е главно индустриско и финансиско средиште на Пакистан.[24] Карачи е и најкосмополитскиот пакистански град.[25] Се наоѓа на брегот на Арапското Море, северозападно од делтата на Инд. Според податоците од 2017 година во градот живееле 14.910.352 жители.

Карачи
Мегаград
Зграда на корпорацијата Карачи метрополитен
Карачи порт траст билдинг
Прекар(и): Град на Мухамед Али Џина,[1] Париз на Истокот,[2][3] Град на светлината,[2] Невеста на градовите[4][5]
Држава Пакистан
ПокраинаСинд
ОбластКарачи
Населен1729
Метрополски совет1880; пред 143 години (1880)
Градски советГулшан Таун
Окрузи[6]
Управа[9]
 • ВидМетрополска корпорација
 • ОрганУправа на Карачи
 • ГрадоначалникМуртаза Вахаб[7] (ПНП)
 • Заменик градоначалникСалман Мурад[7]
(ПНП)
 • КомесарХасан Накви[8]
Површина[10]
 • Метро3,527 км2 (1,362 ми2)
Ранг1.
Надм. вис.[11]&1000000000000001000000010 м
Население (2023)[12]
 • Мегаград20,382,881
 • Ранг1. (Пакистан)
12. (свет)
 • Метро5,779/км2 (14,970/ми2)
ДемонимКарачијци
Час. појасПСВ (UTC+05:00)
Поштенски броеви74XXX – 75XXX[13]
Dialling code021[14]
БДП$200 милијарди (2021)[15][16]
Меѓународен аеродромМеѓународен аеродром Џина (KHI)
МетроКарачи бриз
Најголем округ по површинаМалир (округ) (2.160 km2)
Најголем округ според население (попис 2023)Источен Карачи (3.950.031)
Најгусто населен округ (попис 2023)Средиштен Карачи (55,396/km2)
Подрачје со најголем БДП (2020)Садар Таун ($40 милијарди)
Мреж. местоkmc.gos.pk

Иако регионот Карачи бил населен со милениуми,[26] градот бил основан како утврдено село наречено Колачи[27] во 1729 година.[28] Важноста на населбата драстично се зголемила со доаѓањето на Британската источноиндиска компанија во средината на 19 век, кој не само што започнал големи работи за претворање на градот во важно пристаниште, туку и за поврзување со неговата широка железничка мрежа.[27] До времето на поделбата на Британска Индија, градот бил најголемиот во Синд со проценето население од 400.000.[25] По независноста на Пакистан, населението на градот драстично се зголемило со пристигнувањето на стотици илјади муслимански бегалци од Индија.[29] Градот доживеал брз економски раст по независноста, привлекувајќи доселеници од цел Пакистан и Јужна Азија.[30]

Карачи е еден од најкосмополитските и социјално либералните градови во Пакистан.[31][32][33] Тој е исто така јазично, етничко и религиозно најразновиден град во Пакистан.[25] Со население од 14,9 милиони во самиот град според пописот на Пакистан од 2017 година,[34] Карачи се смета за втор по големина град по Џакарта меѓу земјите со мнозинско муслиманско население,[35] и 10.најнаселена урбана агломерација во светот.[21][36] Карачи е еден од најбрзо растечките градови,[37] и има заедници што ја претставуваат речиси секоја етничка група во Пакистан. Карачи е дом на над 2 милиони бангладешки доселеници, 1 милион авганистански бегалци и до 400.000 Рохинги од Мјанмар.[38][39][40]

Карачи сега е главно индустриско и финансиско средиште на Пакистан. Градот има формална економија која се проценува на 113 милијарди долари од 2014 година.[41] Карачи собира повеќе од една третина од даночните приходи на Пакистан,[42] и создава приближно 20% од пакистанскиот БДП.[43][44] Околу 30% од пакистанското индустриско производство доаѓа од Карачи,[45] додека преку пристаништата во Карачи се врши околу 95% од пакистанската надворешна трговија. Приближно 90% од мултинационалните корпорации кои работат во Пакистан се со седиште во Карачи. До 70% од работната сила во градот е вработена во неформалната економија,[46] што обично не е вклучено во пресметките на БДП.[47]

Познат како „Градот на светлината“ во текот на 1960-тите и 1970-тите, бил познат по својот жив ноќен живот, Карачи бил опфатен со остри етнички, секташки и политички судири во 1980-тите со пристигнувањето на оружје за време на Советско-авганистанската војна.[48] Градот станал добро познат по високите нивоа на насилен криминал, но нивото на регистрирани злосторства значително се намали по контроверзната операција против криминалците, поттикната од политичката партија MQM и исламистичките милитанти во 2013 година, со посредство на пакистанските ренџери.[49] Стапката на убиства во градот во 2015 година. е намален за 75% во однос на 2013 година, а киднапирањата биле намалени за 90%,[50] и со подобрената безбедносна средина дошло до нагло зголемување на цените на недвижностите.[51]

Историја

уреди
 
Дворецот Мохата

Карачи е познат уште од древно време. Во Крокола Александар Македонски ја подготвувалл флотата за враќање во Вавилонија по походот во долината на Инд. На Арапите им бил познат како Дебал. Според преданието, до крајот на 1700-тите од рибарската населба бил создаден град кој започнал да тргува со прекуокеанските земји. Тогаш била изградена тврдина за заштита на пристаништето. Британската источноиндиска компанија го освоила градот во 1839 година. Англичаните ја сфатиле важноста на пристаништето за извоз, па го развиле и го прошириле пристаништето. За време на Првата индиска војна за независност во 1857 година бунтовниците ја презеле контролата врз градот од Англичаните, но Англичаните ги поразиле бунтовниците и ја вратиле контролата над градот. Првата телеграфска порака меѓу Индија и Англија била во 1864 година помеѓу Карачи и Лондон.

 
Национален мавзолеј со гробот на основачот на Пакистан Мухамед Али Џина

Мухамед Али Џина, основачот на Пакистан, е роден во Карачи. До 1899 година Карачи станал најголемото пристаниште за извоз на пченица на Истокот. До 1914 година станал најголемото пристаниште за извоз на жито во Британската Империја. Кога Пакистан станал независен во 1947 година, Карачи станал негов главен град. За време на поделбата на Индија, многу бегалци од Индија дошле во Карачи. Тие бегалци биле наречени мухаџири. Во 1958 година Равалпинди станал главен град на Пакистан. Во текот на осумдесеттите и деведесеттите години на дваесеттиот век, многу бегалци од Авганистан дошле во Карачи. Во Карачи избувнале судири меѓу различни групи, особено меѓу мухаџирите и другите групи.

Географија

уреди

Клима

уреди

Население

уреди

Според податоците од 2016 година во градот живееле 24.300.000 жители.

Движење на бројот на жители
1981 1998 2006 2013 2016
5.208.132 [52] 9.269.265 [52] 11.969.284 23.500.000 24.300.000

Во 1941 година градот имал 435.887 жители. Веќе во 1951 имал 1.068.459 жители. Кога Индија била поделена во 1947 година, многу бегалци дошле во Карачи, а од друга страна привлекол многумина како главен град на новата држава Пакистан. Бегалците кои дошле во градот главно зборувале урду и се познати како мухаџири.

Мухаџирите дошле од различни делови на Индија и со себе носеле свои обичаи. Новата влада на Пакистан тогаш им го дала на мухаџирите имотот хиндусите што го напуштиле Карачи. Мухаџирите го образувале доминантното политичко мнозинство во градот, што довело до подоцнежни судири со домородците на Синд. По советската инвазија на Авганистан, многу бегалци од Авганистан дошле во Карачи.

Проблеми

уреди

Поради брзиот развој и големиот прилив на население, Карачи се соочува со голем број проблеми. Има голем проблем со сообраќајниот метеж, а во сообраќајни несреќи годишно гинат 550 лица. Загадувањето на воздухот е 20 пати поголемо од стандардите на Светската здравствена организација. Неодамна се појавиле нови проблеми со редукциите на вода и струја. За време на летните горештини во 2006 г. прекините на струјата траеле по неколку часа секој ден. Редукциите на водата станале вообичаени.

Економија

уреди

Карачи е финансиско средиште на Пакистан. Повеќето од пакистанските банки имаат седиште во Карачи. Најголемата берза на Пакистан е во Карачи. Најголемото пристаниште и најголемиот аеродром во Пакистан се наоѓаат во Карачи. Неодамна, многу мултинационални компании основале свои канцеларии во Карачи. Посебно е значајно зајакнувањето на присуството и инвестициите на странски компании од информатичкиот и телекомуникацискиот сектор.

Наводи

уреди
  1. Sarina Singh 2008, стр. 164.
  2. 2,0 2,1 Paracha, Nadeem F. (26 September 2014). „Visual Karachi: From Paris of Asia, to City of Lights, to Hell on Earth“. Dawn. Pakistan. Архивирано од изворникот 9 March 2016. Посетено на 10 March 2016.
  3. Ghosh, Palash (22 August 2013). „Karachi, Pakistan: Troubled, Violent Metropolis Was Once Called 'Paris Of The East'. International Business Times. Архивирано од изворникот 10 February 2017. Посетено на 8 January 2017. However, decades ago, Karachi was a very different place – so different, in fact, that in 1942 the city charmed American soldiers enough they dubbed it the "Paris of the East".
  4. Hunt Janin & Scott A. Mandia 2012, стр. 98.
  5. Sind Muslim College 1965.
  6. „District in Karachi“. Karachi Metropolitan Corporation. Архивирано од изворникот на 30 May 2014. Посетено на 6 May 2014.
  7. 7,0 7,1 Web Desk (15 June 2023). „Who is Murtaza Wahab?“. The Express Tribune. Архивирано од изворникот 15 June 2023. Посетено на 15 June 2023.
  8. „All means to be utilised to ensure fair polls: Sindh election commissioner“. Associated Press of Pakistan. 4 July 2024. Посетено на 22 July 2024.
  9. „Government“. Karachi Metropolitan Corporation. Архивирано од изворникот на 9 February 2014. Посетено на 6 May 2014.
  10. „Karachi Metropolitan Corporation“. City District Government of Karachi. Архивирано од изворникот на 23 June 2016. Посетено на 4 March 2022.
  11. „Elevation of Karachi, Pakistan - Topographic Map - Altitude Map“. Архивирано од изворникот на 6 April 2020. Посетено на 4 June 2020.
  12. „Announcement of Results of 7th Population and Housing Census-2023 (Sindh province)“ (PDF). Pakistan Bureau of Statistics (www.pbs.gov.pk). 5 August 2023. Архивирано (PDF) од изворникот 15 August 2023. Посетено на 15 August 2023.
  13. „Postal Codes“. Pakistan Post. Архивирано од изворникот на 11 July 2023. Посетено на 19 December 2023.
  14. „National Dialing Codes“. PTCL. Архивирано од изворникот на 9 November 2015. Посетено на 11 January 2022.
  15. „Karachi: The backbone of Pakistan“. September 2020. Архивирано од изворникот 4 September 2020. Посетено на 28 August 2021.
  16. „| Finance Division | Government of Pakistan |“. Архивирано од изворникот 27 January 2022. Посетено на 4 April 2020.
  17. „Population size and growth of major cities“. Pakistan Bureau of Statistics. 1998. Архивирано од изворникот (PDF) на 25 декември 2018. Посетено на 24 ноември 2017.
  18. Amer, Khawaja (10 јуни 2013.). „Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi“. The Express Tribune. Посетено на 16 јуни 2017.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  19. „Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi“. tribune.com.pk. 6 октомври 2013. Посетено на 16 јуни 2017.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  20. Brinkhoff, Thomas. „The Principal Agglomerations of the World“. City Population. Посетено на 8 април 2015.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  21. 21,0 21,1 „Populations of 150 Largest Cities in the World“. worldatlas. 7 март 2016. Посетено на 2 јуни 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  22. „GaWC – The World According to GaWC 2008“. Lboro.ac.uk. 3 јуни 2009. Посетено на 14 септември 2009.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  23. „GAWC World Cities Ranking List“. Diserio.com. Архивирано од изворникот на 22 февруари 2010. Посетено на 14 септември 2009.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  24. „PIGJE“. pigje.com.pk. Архивирано од изворникот на 5 февруари 2016. Посетено на 25 февруари 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  25. 25,0 25,1 25,2 Inskeep, Steve (2012). Instant City: Life and Death in Karachi. Penguin Publishing Group. стр. 284. ISBN 978-0-14-312216-6. Архивирано од изворникот на 30 октомври 2016. Посетено на 30 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  26. Mahim, Maher (3 ноември 2013.). „Karachi's Stone Age proves history didn't start with the Muslims“. Express Tribune. Посетено на 16 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  27. 27,0 27,1 Gayer, Laurent (2014). Karachi: Ordered Disorder and the Struggle for City. HarperCollins Publishers. стр. 368. ISBN 9789351160861. Архивирано од изворникот на 30 октомври 2016. Посетено на 30 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |archive-date= (help)
  28. Askari, Sabiah (2015). Studies on Karachi: Papers Presented at the Karachi Conference 2013. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-7744-2. Архивирано од изворникот на 30 октомври 2016. Посетено на 30 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |archive-date= (help)
  29. „Port Qasim | About Karachi“. Port Qasim Authority. Посетено на 10 февруари 2014.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  30. Brunn, Stanley (2008). Cities of the World: World Regional Urban Development. Rowman & Littlefield. стр. 647. ISBN 978-0-7425-5597-6. Архивирано од изворникот на 30 октомври 2016. Посетено на 30 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |archive-date= (help)
  31. Nadeem F. Paracha. „Visual Karachi: From Paris of Asia, to City of Lights, to Hell on Earth“. Dawn. Посетено на 8 март 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  32. Abbas, Qaswar. „Karachi: World's most dangerous city“. India Today. Посетено на 24 октомври 2016.. Karachi, Pakistan's largest city, with a population of 1.9 crore (Mumbai has 2 crore people), is the country's most liberal and secular metropolis. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  33. „Pakistani journalists face threats from Islamists“. Deutsche Welle. Посетено на 24 октомври 2016.. This all happened in the heart of Karachi – a relatively liberal city with a population of more than 15 million Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  34. „Provisional summary results of 6th population and housing census-2017“. Pakistan Bureau of Statistics. Архивирано од изворникот на 10. 01. 2019. Посетено на 21 октомври 2017.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |archive-date= (help)
  35. „World Urbanization Prospects, 2009 revision (online data)“. Архивирано од изворникот на 31 октомври 2013. Посетено на 11 мај 2011.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |archive-date= (help)
  36. „Demographia: World Urban Areas: 12th Annual Edition: 2016:04“ (PDF). demographia.com. Архивирано од изворникот (PDF) на 13 октомври 2016. Посетено на 30 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |archive-date= (help)
  37. Kotkin, Joel. „The World's Fastest-Growing Megacities“. forbes.com.
  38. „Falling back“. Daily Times. Архивирано од изворникот на 5 август 2011. Посетено на 24 август 2010.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |archive-date= (help)
  39. „Chronology for Biharis in Bangladesh“. Center for International Development and Conflict Management, University of Maryland. 10 јануари 2007. Архивирано од изворникот на 2 јуни 2010. Посетено на 6 мај 2010.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date=, |archive-date= (help)
  40. Craig, Time. „Pakistan cracks down on Afghan immigrants, fearing an influx as U.S. leaves Afghanistan“. Washington Post. Посетено на 24 октомври 2016.. Qaim Ali Shah, the chief minister of Sindh province in southern Pakistan, said at a news conference in February that there were already more than 1 million illegal Afghan immigrants living in Karachi, a rapidly growing city of 22 million people. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  41. Centre for Risk Studies at the University of Cambridge Judge Business School. „Karachi factsheet: Lloyd's City Risk Index“. Lloyd's City Risk Index 2015–2025. Lloyd's. Архивирано од изворникот на 24 ноември 2016. Посетено на 23 ноември 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  42. „The importance of Karachi – The Express Tribune“. The Express Tribune (англиски). 12 октомври 2015. Посетено на 13 јуни 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate=, |date= (help)
  43. Asian Development Bank. „Karachi Mega-Cities Preparation Project“ (PDF). Посетено на 1 јануари 2009.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  44. The Trade & Environment Database. „http://arifhasan.org/wp-content/uploads/2012/08/P16_Gentrification-Karachi-Coastline.pdf“. Архивирано од изворникот на 25 август 2011. Посетено на 1 јануари 2009.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help); Надворешна врска во |title= (help)
  45. Pakistan and Gulf Economist. „Karachi: Step-motherly treatment“. Посетено на 15 октомври 2007.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  46. Hasan, Arif (2015). „Land contestation in Karachi and the impact on housing and urban development“. Environment and Urbanization. SAGE. 27 (1): 217–230. doi:10.1177/0956247814567263. PMC 4540218. PMID 26321797.
  47. „The Informal Economy: Fact Finding Study“ (PDF). Department for Infrastructure and Economic Cooperation. Посетено на 1 декември 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  48. „2011 brings a violent and bloody year of ethnic conflict to Karachi, Pakistan“. Public Radio International. 19 јануари 2012. Посетено на 16 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  49. ur-Rehman, Zia (7 ноември 2015.). „Crime Down in Karachi, Paramilitary in Pakistan Shifts Focus“. New York Times. Посетено на 22 октомври 2016.. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  50. „Karachi property prices soar after Pakistan crime crackdown“. Reuters. 29 февруари 2016. Посетено на 22 октомври 2016.. Recorded murders in Karachi fell to 650 last year, a 75 percent drop from 2013, while registered extortion was down 80 percent and kidnapping by nearly 90 percent, according to the CPLC, which collates official police data. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  51. „Karachi property prices soar after Pakistan crime crackdown“. Reuters. 29 февруари 2016. Посетено на 22 октомври 2016.. Karachi property prices jumped 23 percent last year to a record high, outpacing other large cities and the national average of 10 percent, data from property website Zameen.com showed. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date= (help)
  52. 52,0 52,1 „PAKISTAN“. citypopulation.de.

Библиографија

уреди

Надворешни врски

уреди