Пролет

годишно време
Годишни времиња
Пролет
Лето
Есен
Зима

Пролет — едно од четирите умерени годишни времиња. Пролетта го означува преминот од зима во лето. Нејзините денови се долги околу 12 часа со растечка дневна должина, и настануваат некаде пред рамноденицата. Едногодишните растенија цветаат во пролетта. Во северната полутопка, празниците како Велигден и Ден на планетата Земја се случуваат во пролет, која трае од мај до јуни. Во јужната полутопка, празниците како Рош ашана и Јом кипур се случуваат во пролет, која трае од септември до декември. Исто така, сезоната на тропски циклони започнува за време на доцна пролет во двете полутопки, иако е поретка во северниот Атлантски Океан отколку во басените на другите океани.

Дефиниција уреди

 
Разнобојни пролетни градинарски цвеќиња

Метеоролозите, воопшто ги дефинираат четирите годишни времиња во повеќе климатски области, зима, пролет, лето и есен. Тие се разграничуваат според вредноста на нивните просечни температури на месечна основа, со секое годишно време да трае три месеци. Трите најжешки месеци според дефиницијата се лето, трите најстудени се зима, а посредните празнини се пролет и есен. Пролетта, дефинирана според овој став, може да започне на различни датуми во различни региони. во мнозинството на локациите во северната полутопка, пролетта настанува за време на месеците март, април и мај. (Лето во јуни, јули, август; Есен во септември, октомври, ноември; Зима во декември, јануари, февруари.) Мнозинството од јужната полутопка ќе има спротивни годишни времиња со пролетта во септември, октомври и ноември.[1]

На северната полутопка пролетта започнува на 21 март, а завршува на 21 јуни.

Пролетта како тема во уметноста и во популарната култура уреди

Често, пролетта се јавува како тема во уметноста и во популарната култура.

Пролетта како тема во книжевноста уреди

Пролетта како тема во сликарството уреди

  • „Флора, алегорија на пролетта“ (хрватски: Flora, Alegorija proljeća) — фреска на хрватскиот сликар Иван Рангер од 1750 година.[40]
  • „Пролет во градината“ (хрватски: Proljeće u vrtu) — слика на хрватскиот уметник Фердо Ковачевиќ од 1913 година.[40]

Пролетта како тема во музиката уреди

Настани уреди

Празници уреди

Наводи уреди

  1. Metoffice.gov.uk
  2. Иво Андрић, Ex Ponto - Немири - Лирика. Београд: Просвета, 1977, стр. 149.
  3. Христина Аслимоска, Разделба со детството. Скопје: Детска радост, 2005, стр. 36.
  4. Никола Ј. Вапцаров, Песни. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 50-51.
  5. Никола Ј. Вапцаров, Песни. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 85-95.
  6. Никола Ј. Вапцаров, Песни. Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 134.
  7. Arapska poezija. Beograd: Rad, 1977, стр. 120.
  8. Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам). Београд: Paidea, 2007, стр. 247.
  9. Григор Витез, Песни. Мисла, Македонска книга, Култура, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1990, стр. 58.
  10. Славко Јаневски, Евангелие по Итар Пејо. Скопје: Кочо Рацин, 1966, стр. 70.
  11. Јован Јовановиħ Змај, Песме. Београд: Рад, 1963, стр. 237-238.
  12. Ephraim Kishon, Kod kuće je najgore – Obiteljske priče, drugo izdanje. Zagreb: Znanje, 1984, стр. 19-22.
  13. Поетска читанка: Избор од македонската и светската поезија за деца, Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2005, стр. 40.
  14. Блаже Конески, 'Везилка. Скопје: Арс Ламина - публикации, Арс Либрис, 2021, стр. 26.
  15. Блаже Конески, Поезија. Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 99-100.
  16. Miroslav Krleža, Lirika. Sarajevo: Svjetlost, 1966, стр. 34-35.
  17. Владимир Мајаковски, Песме и поеме. Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 103.
  18. Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам). Београд: Paidea, 2007, стр. 140.
  19. D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 5.
  20. Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 120.
  21. Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 124.
  22. Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 18.
  23. D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 11.
  24. D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 14.
  25. D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 49.
  26. D. Maksimović, Pesme. Beograd: Rad, 1964, str. 72-75.
  27. Живко Николовски, Низа ситно нанижана. Скопје: Детска радост, 1985, стр. 48.
  28. Борис Леонидович Пастернак, Изабране песме. Нови Сад: Orpheus, 2011, стр. 89-95.
  29. Борис Леонидович Пастернак, Изабране песме. Нови Сад: Orpheus, 2011, стр. 245-246.
  30. Видое Подгорец, И сончогледите спијат. Скопје: Македонска книга, Детска радост, Култура, Мисла, Наша книга, 1990, стр. 20-21.
  31. Рајнер Марија Рилке, Искуство тишине. Београд: Paideia, 2014, стр. 86.
  32. „Izabrana bibliografija Jaroslava Sajferta“ во: Jaroslav Sajfert, Stub kuge. Beograd: Mali vrt, 2014, стр. 93-94.
  33. Бошко Смаќоски, Модричка тетратка. Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 49.
  34. Димитар Солев, Кратката пролет на Моно Самоников. Скопје: Култура, 1964.
  35. Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 23-24.
  36. Arapska poezija. Beograd: Rad, 1977, стр. 46-47.
  37. B. P., „Gerhart Hauptman“, во: Gerhart Hauptman, Čuvar pruge Til – Jeretik iz Soane. Beograd: Rad, 1960, стр. 129.
  38. Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам). Београд: Paidea, 2007, стр. 18.
  39. Branko Ćopić, Parohija tužnoga đavola. Beograd: Rad, 1964.
  40. 40,0 40,1 Središnja Hrvatska - Dvori s pogledom, Hrvatska turistička zajednica, 2009.
  41. Mooger Fooger, 4th of July, Corpus Delicti Records, CD 001.
  42. Discogs, Rites Of Spring ‎– End On End (пристапено на 3.10.2021)