Сава — река која според некои ја обележува северозападната граница на Балканскиот Полуостров.

Сава
Реката Сава во Белград, Србија
Изворно име
Местоположба
Држави
Градови
Физички особености
ИзворЗеленци
 • местоКрањска Гора, Словенија
 • координати46°29′31″N 13°44′16″E / 46.49194° СГШ; 13.73778° ИГД / 46.49194; 13.73778
 • надм. вис.833 м (2,733 ст)
УстиеДунав
 • место
Белград, Србија
 • координати
44°49′27″N 20°26′38″E / 44.82417° СГШ; 20.44389° ИГД / 44.82417; 20.44389Координати: 44°49′27″N 20°26′38″E / 44.82417° СГШ; 20.44389° ИГД / 44.82417; 20.44389
 • надм. вис.
68 м (223 ст)
Должина992 kм (616 ми)[1]
Големина на сливот97,713.2 km2 (37,727.3 ми)[1]
Проток 
 • местона устието
 • просечен1,609 m3/s (56,800 cu ft/s)
Особености на сливот
ТечениеДунавЦрно Море
Притоки 
 • левиСавиња, Сутла, Лоња, Орљава, Босут
 • десниЉубљаница, Крка, Купа, Уна, Врбас, Босна, Дрина, Колубара

Извира во Словенија, каде се создава со спојувањето на двете помали реки Сава Долинка и Сава Бохињка. Тече низ Загреб и својот тек долг 940 километри го завршува крај Белград, каде се влева во реката Дунав. Еден нејзин дел служи како граница меѓу Хрватска и Босна и Херцеговина. Пловна е од Сисак до Белград. Областа околу оваа река традиционално го носи името Посавина. Нејзини поголеми притоки се Крка, Мирна, Купа, Уна, Босна и Дрина.

Сава како тема во уметноста уреди

  • „Савски пејзаж“ (Savski pejsaž) - слика на хрватскиот уметник Бранко Шеноа од 1910 година.[2]
  • „Гускарка на Сава“ (Guščarica na Savi) - слика на хрватскиот уметник Никола Машиќ од 1881 година.[2]

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 „Sava River Basin Analysis Report“ (PDF). International Sava River Basin Commission. September 2009. стр. 13. Архивирано од изворникот (PDF, 9.98 МБ) на 17 јули 2010.
  2. 2,0 2,1 Središnja Hrvatska - Dvori s pogledom, Hrvatska turistička zajednica, 2009.