Гама Едро е четирикратен ѕвезден систем во соѕвездието Едро . Ова име е според Баеровата ознака за ѕвездата, која е латинизирана од γ Velorum односно скратено γ Vel . Со комбинирана светлинска величина од +1,72, таа е една од најсветлите ѕвезди на ноќното небо и ја содржи најблиската и најсветлата ѕвезда Волф-Рајет . Го има традиционалното име Сухаил ал Мухлиф и модерното име Регор /ˈrɡɔr/,[13] но ниту една не е одобрена од Меѓународната астрономска унија, што ја прави најсветлата ѕвезда по привидна величина без име одобрено од IAU.

γ2 Velorum
Локација на Гама Едро (заокружена)
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Едро
Ректасцензија 08ч 09м &1000000000319501300000031,95013с[1]
Деклинација –47° 20′ &1000000000011710800000011,7108″[1]
Прив. величина (V) 1.83[2] (1.81–1.87[3])
Особености
Спектрален тип WC8 + O7.5III[4]
U−B Боен показател −0.94[2]
B−V Боен показател −0.25[2]
Променлив тип Волф Рајет[3]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+12 ± 1[5] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: –6.07[1] млс/г
Дек.: +10.43[1] млс/г
Паралакса (π)2.92 ± 0.30[1] млс
Оддалеченост1.096+26
23
 сг
(336+8
7
[6] пс)
Апсолутна величина (MV)−4.6 + −6.0 [6]
Орбита[7]
ГлавнаO
ПридружникWR
Период (P)78.53 ± 0.01 days
Голема полуоска (a)1.2[8] AU
Занесеност (e)0.326 ± 0.01
Наклон (i)65 ± 8°
Перицентарска епоха (T)2,450,120.5 ± 2
Аргумент на перицентарот (ω)
(споредна)
248 ± 4°
Полузамав (K1)
(главна)
38.4 ± 2 км/с
Полузамав (K2)
(споредна)
122 ± 2 км/с
Податоци
WR
Маса9.0 ± 0.6 [8] M
Полупречник1.9[6] R
Сјајност (болометриска)204,000[6] L
Сјајност (виизуелна, LV)5,900[6] L
Температура90,000[6] K
O
Маса28.5 ± 1.1[8] M
Полупречник16.2[6] R
Сјајност (болометриска)363,000[6] L
Сјајност (визуелна, LV)21,500[6] L
Температура35,100[6] K
Старост5[6] Мг.
Други ознаки
Regor, Suhail Al-Muhlif, CD−46°3847, FK5 309, HD 68273, HIP 39953, HR 3207, SAO 219504, WR 11
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
γ1 Velorum
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Едро
Ректасцензија 08ч 09м &1000000000029326000000029,3260с[9]
Деклинација –47° 20′ &1000000000004302700000043,027″[9]
Прив. величина (V) 4.27[10]
Особености
Спектрален тип B2III[11]
U−B Боен показател −0.92[10]
B−V Боен показател −0.22[10]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+9.7 ± 1[10] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: –0.6[12] млс/г
Дек.: +9.7[12] млс/г
Апсолутна величина (MV)−3.62[11]
Податоци
Маса14[11] M
Други ознаки
CD−46°3846, HD 68243, HR 3206, SAO 219501
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Системот Гама Едро вклучува пар ѕвезди разделени со 41″, од кои секоја е исто така спектроскопски бинарен систем. γ 2 Едро, посветлиот од видливиот пар, ја содржи ѕвездата Волф-Рајеова и синиот суперџин, додека γ 1 Едро содржи син џин и уште еден незабележан придружник.

Растојание

уреди

Гама Едро е доволно блиску за да има точни мерења на паралакса, како и проценки на растојанието со поиндиректни средства. Паралаксата Хипаркос за γ 2 имплицира растојание од 342 парсеци (pc). Динамичка паралакса изведена од пресметките на орбиталните параметри дава вредност од 336 пц, слична на спектрофотометриските деривации. Интерферометриското мерење на растојанието базирано на VLTI дава малку поголема вредност од 368 ± 51 пц. Сите овие растојанија се нешто помали од вообичаено претпоставеното растојание од 450 парсеци по примерот на Едро OB2, која е најблиската групација на млади масивни ѕвезди.[14]

Ѕвезден систем

уреди

Системот Гама Едро е составен од најмалку четири ѕвезди. Најсветлиот член, γ2 Velorum или γ Velorum A, е спектроскопски бинарен состав составен од син суперџин од спектрална класа O7.5 ( ~30 M ) и масивна ѕвезда Волф-Рајет ( ~9 M , првично ~35 M ). Бинарот има орбитален период од 78,5 дена и раздвојување варира од 0,8 до 1,6 астрономски единици . И ѕвездата Волф-Раје и синиот суперџин најверојатно ќе го завршат својот живот како супернова од типот Ib ; тие се меѓу најблиските кандидати за супернова до Сонцето.[15][16] Ѕвездата Волф-Рајет традиционално се смета за примарна бидејќи нејзините емисиони линии доминираат во спектарот, но ѕвездата О е визуелно посветла и исто така полуминиозна. За јасност, компонентите сега често се нарекуваат WR и O.

Светлиот (привидна величина +4,2) γ 1 Едро или γ Едро B, е спектроскопски бинарен со период од 1,48 дена. Откриен е само примарниот и тоа е синобел џин . Одделен е од бинарната верзија на Волф-Рајет со 41,2 инчи(1046.48 центиметри), лесно се гледа со двоглед .[11] Двојката е премногу блиску за да се раздели без оптичка помош и со голо око изгледаат како единечна ѕвезда со привидна величина 1,72 (при просечна светлина од γ2 од 1,83).

Гама Едро има неколку послаби придружници кои делат заедничко движење и веројатно се дел од Vela OB2.[11] Величината +7,3 CD-46 3848 е бела F0 ѕвезда на 62,3 лачни секунди од А компонентата. На 93,5 лачни секунди е уште една двојна ѕвезда, F0 ѕвезда со светлинска величина +9,2.

Гама Едро е поврзан со неколку стотици ѕвезди од пред-главната низа за помалку од еден степен. Возраста на овие ѕвезди би била најмалку 5 милиони години.[11]

Етимологија

уреди

Арапското име е ал Сухаил ал Мухлиф. Ал Мухлиф се однесува на давателот на заклетвата, а ал Сухаил првично е изведен од збор што значи рамнина . Сухаил се користи за најмалку три други ѕвезди: Канопус, λ Едро (al Suhail al Wazn) и Наос (Suhail Hadar). Сухаил е исто така често арапско машко име.[17]

На кинески ,天社</link>( Tiān Shè</link> ), што значи Божјиот храм на Небесната Земја, се однесува на астеризам кој се состои од γ2 Едро, δ Velorum, κ Едро и b Едро .[18] Следствено, самиот γ 2 Едро е познат како天社一</link>( Tiān Shè yī</link> ), „Првата ѕвезда на Божјиот храм на небесната Земја“.

Името Реџор („Роџер“ напишано обратно) било измислено како шега од астронаутот Аполо 1 Гас Грисом за неговиот колега астронаут Роџер Шафи .[19]

Поради егзотичната природа на неговиот спектар (светли емисиони линии наместо темните линии на апсорпција ), тој е наречен и Спектрален скапоцен камен на јужното небо .[20]

Погледни повеќе

уреди

Наводи

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (November 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction“, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653–664, arXiv:0708.1752, Bibcode:2007A&A...474..653V, doi:10.1051/0004-6361:20078357, S2CID 18759600
  2. 2,0 2,1 2,2 Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system“. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D.
  3. 3,0 3,1 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S.
  4. Roche, P. F.; Colling, M. D.; Barlow, M. J. (2012). „The outer wind of γ Velorum“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 427 (1): 581. arXiv:1208.6016. Bibcode:2012MNRAS.427..581R. doi:10.1111/j.1365-2966.2012.22005.x. S2CID 119234167.
  5. Niemela, V. S.; Sahade, J. (1980). „The orbital elements of Gamma 2 Velorum“. The Astrophysical Journal. 238: 244. Bibcode:1980ApJ...238..244N. doi:10.1086/157981. ISSN 0004-637X.
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 Crowther, Paul A.; Barlow, M. J.; Royer, P.; Hillier, D. J.; Bestenlehner, J. M.; Morris, P. W.; Wesson, R. (2024-01-01). „Oxygen abundance of γ Vel from [O III] 88μm Herschel/PACS spectroscopy“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 528 (2): 2026. arXiv:2310.15170. Bibcode:2024MNRAS.528.2026C. doi:10.1093/mnras/stae145. ISSN 0035-8711.
  7. Schmutz, W.; Schweickhardt, J.; Stahl, O.; Wolf, B.; Dumm, T.; Gang, Th.; Jankovics, I.; Kaufer, A.; Lehmann, H.; Mandel, H.; Peitz, J.; Rivinius, Th. (1997). „The orbital motion of gamma^2 Velorum“. Astronomy and Astrophysics. 328: 219. Bibcode:1997A&A...328..219S.
  8. 8,0 8,1 8,2 North, J. R.; Tuthill, P. G.; Tango, W. J.; Davis, J. (2007). „Γ2 Velorum: Orbital solution and fundamental parameter determination with SUSI“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 377 (1): 415–424. arXiv:astro-ph/0702375. Bibcode:2007MNRAS.377..415N. doi:10.1111/j.1365-2966.2007.11608.x. S2CID 16425744.
  9. 9,0 9,1 Hog, E.; Kuzmin, A.; Bastian, U.; Fabricius, C.; Kuimov, K.; Lindegren, L.; Makarov, V. V.; Roeser, S. (1998). „The TYCHO Reference Catalogue“. Astronomy and Astrophysics. 335: L65. Bibcode:1998A&A...335L..65H.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Hernandez, C. A.; Sahade, J. (1980). „The Spectroscopic Binary GAMMA-1-VELORUM“. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 92: 819. Bibcode:1980PASP...92..819H. doi:10.1086/130756. ISSN 0004-6280. S2CID 120181128.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 Jeffries, R. D.; Naylor, T.; Walter, F. M.; Pozzo, M. P.; Devey, C. R. (2009). „The stellar association around Gamma Velorum and its relationship with Vela OB2“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 393 (2): 538. arXiv:0810.5320. Bibcode:2009MNRAS.393..538J. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.14162.x.Jeffries, R. D.; Naylor, T.; Walter, F. M.; Pozzo, M. P.; Devey, C. R. (2009).
  12. 12,0 12,1 Høg, E.; Fabricius, C.; Makarov, V. V.; Urban, S.; Corbin, T.; Wycoff, G.; Bastian, U.; Schwekendiek, P.; Wicenec, A. (2000). „The Tycho-2 catalogue of the 2.5 million brightest stars“. Astronomy and Astrophysics. 355: L27. Bibcode:2000A&A...355L..27H. doi:10.1888/0333750888/2862.
  13. Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev.. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7.
  14. Millour, F.; Petrov, R. G.; Chesneau, O.; Bonneau, D.; Dessart, L.; Bechet, C.; Tallon-Bosc, I.; Tallon, M.; Thiébaut, E. (2007). „Direct constraint on the distance of γ2 Velorum from AMBER/VLTI observations“. Astronomy and Astrophysics. 464 (1): 107–118. arXiv:astro-ph/0610936. Bibcode:2007A&A...464..107M. doi:10.1051/0004-6361:20065408.CS1-одржување: display-автори (link)
  15. Beech, Martin (2011). „The past, present and future supernova threat to Earth's biosphere“. Astrophysics and Space Science. 336 (2): 287–302. Bibcode:2011Ap&SS.336..287B. doi:10.1007/s10509-011-0873-9.
  16. „Regor“. stars.astro.illinois.edu. Посетено на 2024-08-18.
  17. Allen, R. H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning (rep.. изд.). New York, NY: Dover Publications Inc. ISBN 0-486-21079-0.
  18. (на кинески) 中國星座神話, written by 陳久金.
  19. Apollo 15 Lunar Surface Journal, Post-landing Activities, commentary at 105:11:33
  20. Hoffleit, Dorrit; Jaschek, Carlos (1991). „The Bright star catalogue“. New Haven, Conn.: Yale University Observatory, 5th Rev.ed. Bibcode:1991bsc..book.....H.