Габреш (Костурско)

село во Костурско, Егејска Македонија

Габреш (грчки: Γάβρος, Гаврос, до 1926 г. Γαβρέσι или Γκαμπρέσι, Гавреси/Габреси)[2] — село во Костурско, Егејска Македонија, денес во општината Костур од Костурскиот округ на Западна Македонија, Грција. Селото отсекогаш било македонско и останало такво до денес.[3]

Габреш
Γάβρος
Поглед на Стар Габреш
Поглед на Стар Габреш
Габреш is located in Грција
Габреш
Габреш
Местоположба во областа
Габреш во рамките на Костур (општина)
Габреш
Местоположба на Габреш во Костурско и областа Западна Македонија
Координати: 40°37.34′N 21°11.24′E / 40.62233° СГШ; 21.18733° ИГД / 40.62233; 21.18733Координати: 40°37.34′N 21°11.24′E / 40.62233° СГШ; 21.18733° ИГД / 40.62233; 21.18733
ЗемјаГрција
ОбластЗападна Македонија
ОкругКостурски округ
ОпштинаКостур
Општ. единицаКорешта
Надм. вис.&10000000000000820000000820 м
Население (2011)[1]
 • Вкупно0
Часовен појасEET (UTC+2)
 • Лете (ЛСВ)EEST (UTC+3)
Пошт. бр.520 55
Повик. бр.24670-84

География уреди

Селото е разположено на 12 км северно од Костур во областа Корешта. Лежи на десниот брег на Рулска Река. Селото е практично напуштено. Од другата страна на реката е создадено ново село Корешта (Κορέστια) наречено по областа (службено Неос Икисмос, Νέος Οικισμός). Црквата во Стар Габреш се нарекува „Св. Никола Нови“ (1870), а двата параклиса се „Св. Мина“ и „Пресв. Богородица Пречиста“ („Воведение Богородично“). До „Св. Никола“ е црквата „Св. Никола Стари“ („Св. Модест“) од XVI век.[4] Меѓу Габреш и Брезница се наоѓа Габрешкото кале (Градишта), тврдина од средниот век.[5][6]

Историја уреди

Во Отоманското Царство уреди

 
Новата црква „Св. Никола Нови
 
Црквата „Св. Никола Стари

Во османлискиот дефтер од 1530 г. Габреш се води како село со 54 семејства.[7] На крајот од XIX век тоа било чисто македонско село. Во „Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника“ се вели дека во 1873 г. Габреш (Gabrèche) е село во Костурската каза со 38 домаќинства сочинети од 115 жители Македонци.[8][9]

Во 1870-тите години во селото е отворено народно училиште. Грчкиот владика Иларион Костурски дошол во Габреш за лично да се обиде да го затвори.[10]

Според статистиката на Васил К’нчов („Македонија. Етнографија и статистика“) во 1900 г. Габреш имал 455 жители Македонци христијани.[8][11]

На Етнографската карта на Битолскиот Вилает од 1901 г. Габреш е се води како чисто македонско село во Костурската каза на Горичкиот санџак со 75 куќи.[12]

На почетокот на XX век според грчка статистика, 62 семејства во селото биле егзархиски, а 28 патријаршиски, но по Илинденското востание во 1903 г. сите жители на Габреш преминале под врховенството на Бугарската егзархија.[13] Истата година турските власти не му дозволиле на учителот Сандо Бајов од Нестрам да отвори народно училиште во селото.[14] Во селото веќе работела бугарската пропаганда. По податоци на егзархискиот секретар Димитар Мишев („La Macédoine et sa Population Chrétienne“) во 1905 г. во селото имало 600 Македонци под ехзархијата и работело бугарско училиште.[15]

Според Георги Константинов Бистрицки Габреш пред Балканските војни имал 100 македонски куќи.[8][16] Боривое Милоевиќ („Јужна Македонија“) за приближно истиот период пишува дека Габреш има 100 куќи на Македонци христијани.[17]

Во Грција уреди

За време на Балканските војни селото е окупирано од грчки единици и во 1913 г. влегло во состав на Грција. Таа година населението броело 648 жители. Во 1920 г. тие се намалиле на 509 лица.[3] Во 1926 г. селото е преименувано во Гаврос, грцизирајќи му го името. Во 1928 г. населението се намалило на 405 жители, од кои, според грчки извор, наводно 7 биле грчки доселеници од Турција. Меѓу 1914 и 1919 г. 9 лица од Габреш официално поднеле документи за иселување во Бугарија, а по 1919 г. тоа го направиле уште 7 лица. Во селото имало и едно политическо убиство.[18] Меѓу двете светски војни имало големо иселување во прекуокеанските земји.[3]

За врема на Втората светска војна Габреш бил во италијанската окупациска зона и настрадал од окупаторите.[19] Селото силно настрадало и во Граѓанската војна, и од него се одведени 87 деца-бегалци.[20] Дел од жителите на Габреш пребегале во НР Македонија, а во селото се криеле луѓе од околните села.[3]

По војната почнал уште еден масовен бран на иселување во прекуокеанските земји, што е причина за големиот пад на населението.[3]

Жителите се занимавале со земјоделство, произведувајќи жито, грав и овошје, е делумно живееле и од сточарство.[3]

Месноти во Габреш преименувани со службен указ на 5 мај 1969 г.
Име Грчки Ново име Грчки Опис
Осово[21] Όσοβο Скиеро Рема Σκιερὸ Ρέμα[22] река на Д’мбенска Планина З од Габреш[21]
Бочила[21] Πότσιλα Апало Απαλό[22] врв на Д’мбенска Планина, СЗ од Габреш[21]
Карпи[21] Κορπὲς Корфес Κορφές[22] врв на Д’мбенска Планина (1.228 м), СЗ од Габреш[21]
Манкова[21] Μάνκοβα Адјавато Αδιάβατο[22] местност на Д’мбенска Планина, СЗ од Габреш
Црна Гора[21] Τσερναζόρα Дримос Δρυμός [22] местност на Вич, С од Габреш[21]
Рескенче[21] Ρεσκέντσε Дафномилис Δαφνομήλης[22] месност на Вич, С од Габреш[21]

Население уреди

Еве преглед на населението во сите пописни години, од 1940 г. до денес:

Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Население 384 447 107 75 91 10 7 0
Извор за 1940-1991 г.: Т. Симовски, Населените места во Егејска Македонија

Културни и природни знаменитости уреди

Цркви
Параклиси
  • „Св. Мина“
  • „Воведение на пресв. Богородица“ („Богородица Пречиста“)
Археолошки наоѓалишта
  • Градишта (Габрешко кале) — средновековна тврдина

Личности уреди

Родени во Габреш
Со потекло од Габреш

Наводи уреди

  1. „Попис на населението од 2011 г. Трајно население“. Државен завод за статистика на Грција.
  2. Πανδέκτης. Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Γάβρεσι - Γάβρος
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Симовски, Тодор Христов (1998). Населените места во Егеjска Македониjа (PDF). II дел. Скопjе: Здружение на децата-бегалци од Егејскиот дел на Македонија, Печатница „Гоце Делчев“. стр. 11–12. ISBN 9989-9819-6-5.
  4. „Ασυνήθιστοι ναοί στην περιοχή της Καστοριάς“. Ιστορικά Καστοριάς. 16 декември 2019. Посетено на 29 јануари 2020 г. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  5. [www.odos-kastoria.gr/2011/05/blog-post_10.html „Βυζαντινό κάστρο“] Проверете ја вредноста |url= (help). Οδός. 10 мај 2011. Посетено на 7 март 2022.
  6. „Τυρρηνοί: Κάστρα φρούρια και ακροπόλεις της Π.Ε. Καστοριάς (του Σταύρου Π. Καπλάνογλου)“. OlaDeka. Посетено на 7 март 2022.
  7. Yeni, Harun (септември 2006). Demography and settlement in Paşa Sancağı Sol-Kol Region according to Muhasebe-i Vilayet-i Rumeli Defteri dated 1530 : A Master’s Thesis (PDF). Ankara: Bilkent University. Department of History. стр. 114.
  8. 8,0 8,1 8,2 Како што е општопознато, Македонците во бугарските извори се присвојуваат и водат како Бугари, и покрај признанието дека самите се изјаснувале како Македонци.
  9. Македония и Одринско : Статистика на населението от 1873 г. София: Македонски научен институт – София, Македонска библиотека № 33. 1995. стр. 108–109. ISBN 954-8187-21-3.
  10. Кирил патриарх Български. Българската екзархия в Одринско и Македония след Освободителната война 1877-1878. Том първи, книга първа, стр. 360.
  11. Кѫнчовъ, Василъ (1900). Македония. Етнография и статистика. София: Българското книжовно дружество. стр. 265. ISBN 954430424X.
  12. Михајловски, Роберт, уред. (2017). Етнографска карта на Битолскиот вилает (PDF). Каламус. стр. 98.
  13. Силяновъ, Христо (1943). Освободителнитѣ борби на Македония (PDF). II. Следъ Илинденското възстание. София: Издание на Илинденската Организация. стр. 125.
  14. Райчевски, Стоян. 1904 – 1906 Гоненията на българите в Македония и Одринско. София, 2011, стр. 34 – 36.
  15. Brancoff, D. M (1905). La Macédoine et sa Population Chrétienne : Avec deux cartes etnographiques (PDF). Paris: Librarie Plon, Plon-Nourrit et Cie, Imprimeurs-Éditeurs. стр. 180–181.
  16. Бистрицки (1919). Българско Костурско (PDF). Ксанти: Издава Костурското Благотворително Братство „Надежда“ в гр. Ксанти. Печатница и книжарница „Родопи“. стр. 6.
  17. Милојевић, Боривоје Ж (1921). Јужна Македонија (PDF). Насеља српских земаља. стр. 17.
  18. Mapping Migration in Kastoria, Macedonia. Gavros Архивирано на 26 јули 2007..
  19. Мичев, Добрин. Българското национално дело в Югозападна Македония (1941 – 1944 г.)
  20. Mapping Migration in Kastoria, Macedonia. Gavros Архивирано на 26 јули 2007 г..
  21. 21,00 21,01 21,02 21,03 21,04 21,05 21,06 21,07 21,08 21,09 21,10 По топографска карта М1:50 000, издание 1980-1985 „Генеральный штаб“
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 22,5 „Διατάγματα. Β. Διάταγμα ΥΠ' Αριθ. 266. Περὶ μετονομασίας συνοικισμὤν, κοινοτήτων καὶ θέσεων“ (PDF). Εφημερίς της Κυβερνήσεως του Βασιλείου της Ελλάδος. Εν Αθήναις: Ἐκ τοῦ Εθνικού Τυπογραφείου. Τεύχος Πρώτον (Αριθμός Φύλλου 79): 712. 1969. Занемарен непознатиот параметар |month= (help)
  23. . Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија. Отсутно или празно |title= (help)CS1-одржување: друго (link)