Виетнамски јазик (tiếng Việt; анамитски јазик за време на француска колонизација) — државен и службен јазик на Виетнам. Тој е мајчин јазик на виетнамскиот народ (người Việt или người Kinh) што претставува 86 % од населението на Виетнам и плус на околу 3 милиони ветнамско население во дијаспората повеќето во САД. Исто така тој претставува и втор јазик на некои етнички малцинства во Виетнам. Тој е дел од групата на австро-азијатски јазици во која виетнамскиот е најмасовен јазик во споредба со другите австроазијатски јазици. Голем број на зборови се позајмени од кинескиот јазик и од почеток бил пишуван со кинески знаци. Виетнамскиот користи изменета латиница приспособена за фонетскиот систем на јазикот.

Виетнамски
tiếng Việt
Изговор[tiə̌ŋ viə̀ˀt] (северен)
[tiə̌ŋ jiə̀k] (јужен)
Застапен воВиетнам, виетнамска дијаспора
НародВиетнамци
Говорници81 милион  (2011)
(вкл. 4 милиони иселеници)
Јазично семејство
Писмовиетнамска азбука (латинична)
Статус
Службен во Виетнам[1]
Регулативен органЛингвистички институт на Виетнам[2]
Јазични кодови
ISO 639-1vi
ISO 639-2vie
ISO 639-3vie
Linguasphere46-EBA
{{{mapalt}}}

Распространетост уреди

Како нациуонален јазик на мнозинството население на Виетнам, јазикот е службен јазик во Виетнам и се зборува низ целата држава. Јазикот исто така се зборува и во останатите виетнамски заедници во дијаспората, најмногу во САД и е седми најзастапен јазик во САД, поточно трет во Тексас, четврти во Арканзас и Луизијана, петти во Калифорнија[3]). Во Австралија е шести најзастапен јазик.

Покрај Виетнам и САД, според Ethnologue, јазикот се говори и во Австралија, Бугарија, Камбоџа, Канада, Кина, Брегот на Слоновата Коска, Куба, Чешка, Финска, Франција, Германија, Лаос, Холандија, Норвешка, Филипини, Полска, Русија, Данска, Шведска, Сенегал, Тајланд, Јапонија, Јужна Кореја, Вануату и Тајван.

Класификација уреди

Виетнамскиот јазик бил класифициран како дел од мон-кмерските јазици уште од пред 150 години[4]. Подоцна, за муоншкиот било забележано дека е поблиску со виетнамски јазик отколку со останатите мон-кмерски јазици и се создала подгрупа виетско-муоншки јазици. Подоцна во групата се придодадени и помали јазици како тавуншкиот, чутскиот и хуншкиот, па групата е преименувана од мон-кмерски во виетски јазици. Поимот виетско-муоншки јазици се користи за појаснување - тука спаѓаат групата на дијалекти на виетнамскиот јазик, муоншките дијалекти и нгуонските дијалекти.

Јазична политика уреди

Иако јазикот бил зборуван од Виетнамците со векови, пишаниот виетнамски јазик не бил службен јазик на Виетнам сè до XX век. На територијата на Виетнам бил во употреба кинескиот јазик за владини цели, а додека пишаниот виетнамски во вид на Чу ном се користел во книжевноста. Исто така, за кратко време се користел за административни цели за време на династиите Хо и Тај Сон. За време на француската окупација, францускиот јазик го заменил кинескиот јазик како службен јазик. Денес виетнамскиот е службен јазик во Виетнам и се користи од владата во Виетнам, образованието и бизнис елитата.

Тонови уреди

 
Контура и траење на звукот кај шесте северновиетнамски тонови. Фундаментална честота исртана во однос на времето.[5]

Сите самогласки во виетнамскиот јазик се изговараат со својствен тон.[6] Тоновите се разликуваат по:

  • должина (траење)
  • звучна контура (мелодија)
  • звучна висина
  • фонација

Тоновите се означуваат со дијакритички знаци над или под самогласката (сите освен еден тон се означуваат над самогласката). Шесте тонови на северното наречје (со нивните називи) се следниве:

Назив Опис Дијакритика Пример Звучност
ngang   рамен среден степен (не се бележи) ma  „дух“ a
huyền   висечки нископаѓачки (често мрморлив) ` (тежок акцент)  „но“ à
sắc   остар високорастечки ´ (остар акцент)  „образ, мајка“[7] á
hỏi   прашален среднопаѓачко-растечки  ̉ (ченгелче) mả  „гроб“
ngã   кутнат високопрекинато-растечки ˜ (тилда)  „коњ[8], шифра“ ã
nặng   тежок нископаѓачки стегнат (краткотраен)  ̣ (подредна точка) mạ  „оризов расад“

Другите наречја имаат помалку тонови (обично по пет).

Фонетика и фонологија уреди

Самогласки уреди

Како и останатите јазици од овој регион, виетнамскиот јазик има голем број на самогласки, а подолу е дадена табела од ханојски виетнамски дијалект.

  Предни Средни Задни
Високи i [i] ư [ɨ] u [u]
Горни средни ê [e] ơ [əː] ô [o]
Долни средни e [ɛ] â [ə] o [ɔ]
Ниски ă [a] / a [aː]

Согласки уреди

Уснени Венечни Свиени Преднонепчени Заднонепчени Гласилни
Избувни безвучни p [p] t [t] tr [tʂ~ʈ] ch [c~tɕ] c/k/q [k]
приздивни   th [tʰ]
звучни b [ɓ] đ [ɗ]
Струјни безвучни ph [f] x [s] s [ʂ] kh [x~kʰ] h [h]
звучни v [v] gi [z~j] r [ʐ~ɹ] d [z~j] g/gh [ɣ]
Носни m [m] n [n] nh [ɲ] ng/ngh [ŋ]
Приближни u/o [w] l [l] y/i [j]

Граматика уреди

Виетнамскиот, како и останатите јазици во тој регион, е аналитички јазик. Јазикот нема падежи (исто како и македонскиот), но нема ни род, број и време. Виетнамската синтакса е подмет-глагол-прирок. Исто така дозволува серијализација на глаголи. Примери за тоа како функционира граматиката се наведени подолу:

Mai sinh viên.
Маи сум студент
„Маи е студент.“
Giáp rất cao.
Зап многу висок
„Зап е многу висок.“
Người đó anh nó.
личност Онаа сум брат тој
„Она лице е негов брат.“
Con chó này chẳng bao giờ sủa cả.
classifier куче ова не никогаш лае воопшто
„Ова куче воопшто не лае.“
chỉ ăn cơm Việt Nam thôi.
тој само јаде ориз.колоквијално Виетнам само
„Тој јаде само виетнамска храна.“
Cái thằng chồng em chẳng ra gì.
фокус класификатор сопруг јас (како женско) тој не добар што
„Мажот ми за ништо не го бива.“
Tôi thích con ngựa đen.
Јас сакам класификатор коњ црн
„Јас сакам црн коњ.“
Tôi thích cái con ngựa đen.
Јас сакам фокус класификатор коњ црн
„Тоа е црниот коњ што го сакам.“

Зборовен фонд уреди

Како резултат на илјадогодишната кинеска окупација, повеќето од виетнамскиот лексикон поврзан со наука и политика доаѓа од кинескиот јазик. Околу 70 % од зборовниот фонд има влијание од кинескиот јазик помешани со виетнамски елементи. Потеклото на зборот може да се препознае ако се смени тонот на зборот а при тоа да не го промени значењето. Исто така има и зборови позајмени од француски јазик, како на пример cà phê (од францускиот café, кафе). Покрај овие има и позајмени зборови од англискиот јазик.

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. „Светка книга на факти“. ЦИА. Архивирано од изворникот на 2018-12-24. Посетено на 12 април 2012. (англиски)
  2. изворно: Viện Ngôn ngữ học Việt Nam
  3. „Подробен список на јазиците што се говорат во домот од страна на населението со возраст од барем 5 години, дадено по сојузни држави: 2000 г.“ (PDF). Попис на САД од 2000 г. Пописна служба на САД. 2003. Посетено на 11 април 2006.
  4. „Mon-Khmer languages: The Vietic branch“. SEAlang Projects. Посетено на 8 ноември 2006. Text " accessyear 2006" ignored (help)
  5. Nguyễn & Edmondson (1998)
  6. Наречен thanh điệu.
  7. Зборот má значи „мајка“ само во јужното наречје
  8. Заемка од кинески.

Библиографија уреди

Општи уреди

  • Dương, Quảng-Hàm. (1941). Việt-nam văn-học sử-yếu [Outline history of Vietnamese literature]. Saigon: Bộ Quốc gia Giáo dục.
  • Emeneau, M. B. (1947). Homonyms and puns in Annamese. Language, 23 (3), 239-244.
  • Emeneau, M. B. (1951). Studies in Vietnamese (Annamese) grammar. University of California publications in linguistics (Vol. 8). Berkeley: University of California Press.
  • Hashimoto, Mantaro. (1978). The current state of Sino-Vietnamese studies. Journal of Chinese Linguistics, 6, 1-26.
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1995). NTC's Vietnamese-English dictionary (updated ed.). NTC language dictionaries. Lincolnwood, IL: NTC Pub. Press. ISBN; ISBN
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1997). Vietnamese: Tiếng Việt không son phấn. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company.
  • Rhodes, Alexandre de. (1991). Từ điển Annam-Lusitan-Latinh [original: Dictionarium Annamiticum Lusitanum et Latinum]. (L. Thanh, X. V. Hoàng, & Q. C. Đỗ, Trans.). Hanoi: Khoa học Xã hội. (Original work published 1651).
  • Thompson, Laurence E. (1991). A Vietnamese reference grammar. Seattle: University of Washington Press. Honolulu: University of Hawaii Press. (Original work published 1965). (Online version: www.sealang.net/archives/mks/THOMPSONLaurenceC.htm.)
  • Uỷ ban Khoa học Xã hội Việt Nam. (1983). Ngữ-pháp tiếng Việt [Vietnamese grammar]. Hanoi: Khoa học Xã hội.

Гласовен систем уреди

  • Michaud, Alexis. (2004). Final consonants and glottalization: New perspectives from Hanoi Vietnamese. Phonetica 61) pp. 119–146. Preprint version
  • Nguyễn, Văn Lợi; & Edmondson, Jerold A. (1998). Tones and voice quality in modern northern Vietnamese: Instrumental case studies. Mon-Khmer Studies, 28, 1-18. (Online version: www.sealang.net/archives/mks/NGUYNVnLoi.htm).
  • Thompson, Laurence E. (1959). Saigon phonemics. Language, 35 (3), 454-476.

Прагматични уреди

  • Alves, Mark J. (forthcoming). A look at North-Central Vietnamese. In Papers from the Thirteenth Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society. Arizona State University Press. Pre-publication electronic version: http://www.geocities.com/malves98/Alves_Vietnamese_Northcentral.pdf.
  • Alves, Mark J.; & Nguyễn, Duy Hương. (2007). Notes on Thanh-Chương Vietnamese in Nghệ-An province. In M. Alves, M. Sidwell, & D. Gil (Eds.), SEALS VIII: Papers from the 8th annual meeting of the Southeast Asian Linguistics Society 1998 (pp. 1–9). Canberra: Pacific Linguistics, The Australian National University, Research School of Pacific and Asian Studies. Electronic version: http://pacling.anu.edu.au/catalogue/SEALSVIII_final.pdf.
  • Hoàng, Thị Châu. (1989). Tiếng Việt trên các miền đất nước: Phương ngữ học [Vietnamese in different areas of the country: Dialectology]. Hà Nội: Khoa học xã hội.
  • Honda, Koichi. (2006). F0 and phonation types in Nghe Tinh Vietnamese tones. In P. Warren & C. I. Watson (Eds.), Proceedings of the 11th Australasian International Conference on Speech Science and Technology (pp. 454–459). Auckland, New Zealand: University of Auckland. Electronic version: http://www.assta.org/sst/2006/sst2006-119.pdf Архивирано на 24 февруари 2009 г..
  • Luong, Hy Van. (1987). Plural markers and personal pronouns in Vietnamese person reference: An analysis of pragmatic ambiguity and negative models. Anthropological Linguistics, 29 (1), 49-70.
  • Pham, Andrea Hoa. (2005). Vietnamese tonal system in Nghi Loc: A preliminary report. In C. Frigeni, M. Hirayama, & S. Mackenzie (Eds.), Toronto working papers in linguistics: Special issue on similarity in phonology (Vol. 24, pp. 183–459). Auckland, New Zealand: University of Auckland. Electronic version: http://r1.chass.utoronto.ca/twpl/pdfs/twpl24/Pham_TWPL24.pdf.
  • Sophana, Srichampa. (2004). Politeness strategies in Hanoi Vietnamese speech. Mon-Khmer Studies, 34, 137-157. (Online version: www.sealang.net/archives/mks/SOPHANASrichampa.htm).
  • Sophana, Srichampa. (2005). Comparison of greetings in the Vietnamese dialects of Ha Noi and Ho Chi Minh City. Mon-Khmer Studies, 35, 83-99. (Online version: www.sealang.net/archives/mks/SOPHANASrichampa.htm).
  • Vũ, Thang Phương. (1982). Phonetic properties of Vietnamese tones across dialects. In D. Bradley (Ed.), Papers in Southeast Asian linguistics: Tonation (Vol. 8, pp. 55–75). Sydney: Pacific Linguistics, The Australian National University.
  • Vương, Hữu Lễ. (1981). Vái nhận xét về đặc diểm của vần trong thổ âm Quảng Nam ở Hội An [Some notes on special qualities of the rhyme in local Quang Nam speech in Hoi An]. In Một Số Vấn Ðề Ngôn Ngữ Học Việt Nam [Some linguistics issues in Vietnam] (pp. 311–320). Hà Nội: Nhà Xuất Bản Ðại Học và Trung Học Chuyên Nghiệp.

Историски и споредбени уреди

  • Alves, Mark. (1999). "What's so Chinese about Vietnamese?", in Papers from the Ninth Annual Meeting of the Southeast Asian Linguistics Society. University of California, Berkeley. PDF
  • Cooke, Joseph R. (1968). Pronominal reference in Thai, Burmese, and Vietnamese. University of California publications in linguistics (No. 52). Berkeley: University of California Press.
  • Gregerson, Kenneth J. (1969). A study of Middle Vietnamese phonology. Bulletin de la Société des Études Indochinoises, 44, 135-193. (Reprinted in 1981).
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1986). Alexandre de Rhodes' dictionary. Papers in Linguistics, 19, 1-18.
  • Shorto, Harry L. edited by Sidwell, Paul, Cooper, Doug and Bauer, Christian (2006). A Mon-Khmer comparative dictionary. Canberra: Australian National University. Pacific Linguistics. ISBN
  • Thompson, Laurence E. (1967). The history of Vietnamese finals. Language, 43 (1), 362-371.

Правописни уреди

  • Haudricourt, André-Georges. (1949). Origine des particularités de l'alphabet vietnamien. Dân Việt-Nam, 3, 61-68.
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1955). Quốc-ngữ: The modern writing system in Vietnam. Washington, D. C.: Author.
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1990). Graphemic borrowing from Chinese: The case of chữ nôm, Vietnam's demotic script. Bulletin of the Institute of History and Philology, Academia Sinica, 61, 383-432.
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1996). Vietnamese. In P. T. Daniels, & W. Bright (Eds.), The world's writing systems, (pp. 691-699). New York: Oxford University Press. ISBN.

Педагошки уреди

  • Nguyen, Bich Thuan. (1997). Contemporary Vietnamese: An intermediate text. Southeast Asian language series. Northern Illinois University, Center for Southeast Asian Studies.
  • Healy, Dana. (2004). Teach yourself Vietnamese. Teach yourself. Chicago: McGraw-Hill. ISBN
  • Hoang, Thinh; Nguyen, Xuan Thu; Trinh, Quynh-Tram; (2000). Vietnamese phrasebook, (3rd ed.). Hawthorn, Vic.: Lonely Planet. ISBN
  • Moore, John. (1994). Colloquial Vietnamese: A complete language course. London: Routledge. ISBN; ISBN (w/ CD); ISBN (w/ cassettes);
  • Nguyễn, Đình-Hoà. (1967). Read Vietnamese: A graded course in written Vietnamese. Rutland, VT: C.E. Tuttle.
  • Lâm, Lý-duc; Emeneau, M. B.; & Steinen, Diether von den. (1944). An Annamese reader. Berkeley: University of California, Berkeley.
  • Nguyễn, Đang Liêm. (1970). Vietnamese pronunciation. PALI language texts: Southeast Asia. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN -X

Надворешни врски уреди

 
Wikibooks
Англиските Викикниги нудат повеќе материјал на тема:

Речници уреди

Програми уреди

Виетнамска педагогија уреди

Други ресурси уреди