Окрузи во Романија

Романија се дели на 41 округ (романски: județ, жудец) и општината Букурешт, сите со своја месна самоуправа. Највеќето се наречени по реки, а некои го носат името на значаен град во нив.

Карта на окрузите во Романија

Првите окрузи во Романија водат потекло од единиците наречени цинутури во кнежевствата Влашка и Молдавија од крајот на XIV век, а можеби и порано. Од создавањето на современа Романија во 1859 г., па наваму, системот на административна поделба имал сличен карактер како департманите во Франција. Со тек на време, системот е менуван повеќепати. Пред Втората светска војна земјата имала 71 округ, а по 1968 г. — само 39. Од 1960-тите досега се користи истиот систем, со неколку измени, од кои последната е направена во 1997 г.

Според пописот од 2011 г., просечното население на окрузите изнесува 445.000 жители, при што највеќе жители има округот Јаш (772.000), а најмалку Ковасна (210.000). Просечната површина изнесува 5.809 км2, при што најголем округ е Тимиш, со (8.697 км2), а најмал е Илфов, со (1583 км2). Општината Букурешт, која има ист управен степен како окрузите, е понаселена и помала од другите, со 1.883.425 и само 228 км2.

Список на окрузи уреди

Округ Седиште Потекло на името Развоен
регион
ISO-код
Пошт. број Повик. број NUTS-код Население
(2011)[1]
Површина
[2]
На карта
Алба
 
Алба Жулија
 
реката Алба Центар AB 51 58 RO121 342.376 6.242 км2  
Арад
 
Арад
 
седиштето Запад AR 31 57 RO421 430.629 7.754 км2  
Арџеш
 
Питешт
 
Арџеш Југ AG 11 48 RO311 612.431 6.862 км2  
Бакау
 
Бакау
 
седиштето Североисток BC 60 34 RO211 616.168 6.621 км2  
Бистрица-Насауд
 
Бистрица
реката Бистрица и градот Насауд Северозапад BN 42 63 RO112 286.225 5.355 км2  
Бихор
 
Орадеја
 
општината Бихарија Северозапад BH 41 59 RO111 575.398 7.544 км2  
Ботошан
 
Ботошан
 
седиштето Североисток BT 71 31 RO212 412.626 4.986 км2  
Браила
 
Браила
седиштето Југоисток BR 81 39 RO221 321.212 4.766 км2  
Брашов
 
Брашов
 
седиштето Центар BV 50 68 RO122 549.217 5.363 км2  
Бузау
 
Бузау
 
реката Бузау Југоисток BZ 12 38 RO222 451.069 6.103 км2  
Букурешт
 
(Општина Букурешт)
[б 1]
презимето Букур[3] Букурешт-Илфов B 01–06
[б 2]
1x RO321 1.883.425 228 км2  
Валча
 
Рамнику Валча
 
средновековниот округ Вилча[4][б 3] Југозапад VL 24 50 RO415 371.714 5.765 км2  
Васлуј
 
Васлуј
 
реката Васлуј Североисток VS 73 35 RO216 395.499 5.318 км2  
Вранча
 
Фокшан
 
средновековниот округ Вранча[5][б 4] Југоисток VN 62 37 RO226 340.310 4.857 км2  
Галац
 
Галац
 
седиштето Југоисток GL 80 36 RO224 536.167 4.466 км2  
Горж
 
Тргу Жиу
 
реката Жиу[б 5] Југозапад GJ 21 53 RO412 341.594 5.602 км2  
Дамбовица
 
Трговиште
 
Дамбовица Југ DB 13 45 RO313 518.745 4.054 км2  
Долж
 
Крајова
 
реката Жиу[б 6] Југозапад DJ 20 51 RO411 660.544 7.414 км2  
Џурџу
 
Џурџу
 
седиштето Југ GR 08 46 RO314 281.422 3.526 км2  
Илфов
 
Буфтеја
 
реката Илофов Букурешт-Илфов IF 07 1x RO322 388.738 1.583 км2  
Јаломица
 
Слобозија
 
Јаломица Југ IL 92 43 RO315 274.148 4.453 км2  
Јаш
 
Јаш
 
седиштето Североисток IS 70 32 RO213 772.348 5.476 км2  
Калараш
 
Калараш
 
седиштето Југ CL 91 42 RO312 306.691 5.088 км2  
Караш-Северин
 
Решица
 
поранешните окрузи Караш и Северин Запад CS 32 55 RO422 295.579 8.514 км2  
Клуж
 
Клуж-Напока
седиштето Северозапад CJ 40 64 RO113 691.106 6.674 км2  
Ковасна
 
Свети Ѓорѓи
 
реката Ковасна Центар CV 52 67 RO123 210.177 3.710 км2  
Констанца
 
Констанца
 
седиштето Југоисток CT 90 41 RO223 684.082 7.071 км2  
Марамуреш
 
Баја Маре
 
историската област Марамуреш Северозапад MM 43 62 RO114 478.659 6.304 км2  
Мехединци
 
Дробета-Турну Северин
 
општината Мехадија Југозапад MH 22 52 RO413 265.390 4.933 км2  
Муреш
 
Тргу Муреш
 
реката Муреш Центар MS 54 65 RO125 550.846 6.714 км2  
Њамц
 
Пјатра Њамц
 
реката Њамц Североисток NT 61 33 RO214 470.766 5.896 км2  
Олт
 
Слатина
 
реката Олт Југозапад OT 23 49 RO414 436.400 5.498 км2  
Прахова
 
Плоешт
 
реката Прахова Југ PH 10 44 RO316 762.886 4.716 км2  
Салаж
 
Залау
 
реката Салаж Северозапад SJ 45 60 RO116 224.384 3.864 км2  
Сату Маре
 
Сату Маре
 
седиштето Северозапад SM 44 61 RO115 344.360 4.418 км2  
Сибиу
 
Сибиу
 
седиштето Центар SB 55 69 RO126 397.322 5.432 км2  
Сучава
 
Сучава
 
Сучава Североисток SV 72 30 RO215 634.810 8.553 км2  
Телеорман
 
Александрија
 
реката Телеорман Југ TR 14 47 RO317 380.123 5.790 км2  
Тимиш
 
Темишвар
 
реката Тамиш Запад TM 30 56 RO424 683.540 8.697 км2  
Тулча
 
Тулча
 
седиштето Југоисток TL 82 40 RO225 213.083 8.499 км2  
Харгита
 
Мјеркуреја Чук
 
планинскиот венец Харгита Центар HR 53 66 RO124 310.867 6.639 км2  
Хунедоара
 
Дева
 
градот Хунедоара Запад HD 33 54 RO423 418.565 7.063 км2  

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Population at the Censuses of 1948, 1956, 1966, 1977, 1992, 2002 and 2011 – By Localities and Counties (Report) (романски). National Institute of Statistics (Romania). 2013-07-04. стр. 1–2. Архивирано од изворникот (XLS) на 2017-06-10. Посетено на 2013-07-06.
  2. Romanian Statistical Yearbook 2008 – Geography, Meteorology, and Environment (PDF) (Report) (романски). National Institute of Statistics (Romania). 2007-07-01. стр. 18. Посетено на 2010-08-29.
  3. „DEX online – Search: "bucura". Romanian Etymological Dictionary 1958–1966 (романски). Dexonline.ro. Посетено на 2010-08-23.
  4. „Први документарни сведоштва за округот Валча“. Национален институт за статистика. Архивирано од изворникот на 2011-07-20. Посетено на 2010-01-23. (романски)
  5. „Județul Vrancea (Vrancea County)“ (романски). National Institute of Statistics (Romania). Архивирано од изворникот на 2018-12-25. Посетено на 2010-08-23.

Надворешни врски уреди

Предлошка:Articles on first-level administrative divisions of European countries
Грешка во наводот: Има ознаки <ref> за група именувана како „б“, но нема соодветна ознака <references group="б"/>.