}} Џејмс Дејвид Греам Нивен (англ: James David Graham Niven; 1 март 1910 - 29 јули 1983) [1] ― британски глумец, мемоарист и романописец. Добитник е на наградата Оскар за најдобар глумец за улогата во филмот Одделни маси (1958) и два Златни глобуси. Негови други позначајни улоги се: Питер Картер во „Се работи за живот и смрт“ (1946), Филијас Фог во „Пат околу светот за 80 дена (1956), Чарлс Литон („Фантомот“) во „Пинк Пантер“ (1963) и Џејмс Бонд во Казино Ројал (1967).

Дејвид Нивен
Дејвид Нивен во 1973. Фотографиран од Ален Ворен
Роден(а)Џејмс Дејвид Греам Нивен
1 март 1910(1910-03-01)
Лондон, Англија
Починал(а)29 јули 1983(1983-07-29) (возр. 73)
Шато д'Е, Швајцарија
Алма матерКралски воен колеџ во Сендхерст
ЗанимањеГлумец, писател
Активен период1932–1983
СопружникПримула Сузан Роло (в. 1940; died 1946)
Паулина Генберг
 (в. 1948)
Деца4

Живот и кариера уреди

Џејмс Дејвид Греам Нивен е роден на 1 март 1910 година,[2] во семејството на иден херој од Првата светска војна.[3] Во 1928 година, Нивен се запишал на Кралскиот воен колеџ, Сендхерст, каде што дипломирал во 1930 година и станал втор поручник во британската армија.[4] На Дејвид Нивен, иако на 1 јануари 1933 година бил унапреден во поручник, брзо му се здосадило служењето војска во мирнодопски услови.

Се одлучил да замине за Америка. На 6 септември 1933 година, додека го преминувал Атлантикот, Нивен преку телеграма поднел оставка од својата војничка должност.[5] Во Њујорк Сити, Нивен започнал кратка и неуспешна кариера со продажбата на виски, по што заминал во Атлантик Сити да промовира коњско родео. По краток престој на Бермуда и Куба, во 1934 Дејвид Нивен пристигнал во Холивуд, каде што првично се сместил кај неговиот пријател Ерол Флин.

Меѓу првите филмови во кои се појавил се Берберски брег (1935) и Побуна на бродот Баунти (1935). Улогата на Нивен во Побуна на бродот Баунти го привлекла вниманието на независниот филмски продуцент Семјуел Голдвин, кој потпишал договор со него и му ја започнал кариерата. Нивен се приклучил на т.н. Холивудски раџ, група британски актери во Холивуд меѓу кои биле: Рекс Харисон, Борис Карлоф, Стен Лорел, Бејзил Ратбоун, Роналд Колман, Лесли Хауард, и К. Обри Смит.

 
Со Ерол Флин во Патролата на зората (1938)

Прва негова улога во филм со „А“ ранг бил со римејкот на „The Dawn Patrol“ (1938). Нивен нејќел да ја прифати споредната улога во Оркански височини (1939), но на крајот попуштил и филмот доживеал голем успех. РКО го позајмил за улога на партнер на Џинџер Роџерс во романтичната комедија Мајката на ергенот (1939), кој бил уште еден голем хит. Голдвин му дал споредна улога, покрај Гери Купер во авантуристичкиот филм „Вистинска слава“ (1939), а Волтер Вангер му доделил улога покрај Лорета Јанг во „Вечно твој“ (1939).

Еден ден откако Британија ѝ објавила војна на Германија во 1939 година, Нивен се вратил дома и повторно се приклучил на британската армија. Тој бил единствена британска ѕвезда во Холивуд што го направила тоа; Британската амбасада ги советувала повеќето глумци да останат во Америка.[6]

 
Со Лорета Јанг во Вечно твој (1939)

Тој глумел во два воени филма снимени за поддршка на британските воени напори, особено во САД: „Првиот од неколкуте“ (1942), во режија на Лесли Хауард и „Патот напред“ (1944), во режија на Керол Рид.

 
Нивен во 1949 година

Повоена кариера уреди

 
Нивен во магијата (1948)

Нивен ја продолжи својата кариера додека сè уште бил во Англија, играјќи ја главната улога во Се работи за живот и смрт (1946). Потоа се вратил во Холивуд и наишол на трагедија откако неговата прва сопруга починала по пад од скали на забава. Заедно со Џинџер Роџерс играл во Прекрасна кукла (1946), со Лорета Јанг во Совршен брак (1947) и во филмот Другата љубов (1947).

Глумел споредна улога покрај Кери Грант и Лорета Јанг во „Жената на бискупот“ (1947). Потоа се вратил во Англија за да ја игра главната улога во Бони Принц Чарли (1948), кој се покажал неуспешен во бокс офисот. Се вратил во Холивуд за главната улога во Волшепство (1948) со Тереза Рајт а потоа се појавил заедно со Ширли Темпл во комедијата „Бакнеж за Корлис “ (1949). Ниеден од овие филмови не бил успешен на кино благајните и кариерата на Нивен стагнирала.

Пад на кариерата уреди

Нивен извесно време се борел да ја врати својата поранешна позиција. Глумел споредна улога покрај Марио Ланца во мјузикл на МГМ, The Toast of New Orleans (1950). Потоа заминал за Англија и се појавил во мјузикл со Вера-Елен, Happy Go Lovely (1951); кој бил голем хит во Британија. Имал споредна улога во Soldiers Three (1951). Многу подобра улога имал во британскиот воен филм Состанок со Венера (1952), кој бил популарен во Англија. Дамата вели не (1952) била слабо прифатена американска комедија во тоа време.

Повторна популарност уреди

Нивен решил да се појави на Бродвеј, заедно со Глорија Свансон во Нина (1951–52). Претставата била изведена само 45 пати, но ја гледал Ото Премингер, кој решил да му даде улога на Нивен во филмската верзија на драмата Месечината е сина (1953). Месечината е сина, секс комедија, објавена без печат за одобрение; станала голем хит и Нивен ја освоил награда Златен глобус за својата улога.

Пат околу светот за 80 дена уреди

Професионалната кариера на Нивен била целосно обновена откако ја добил улогата на Филијас Фог во „Пат околу светот за 80 дена“ (1956), огромен хит на кино благајните а добил и Оскар за најдобар филм.

Одделни маси уреди

 
Водител/најдобар актер, 1959 година

Нивен е единствената личност која освоила Оскар на церемонијата на која тој бил домаќин.[7] Тој во 1958 година ја освоил наградата Оскар за најдобар глумец за улогата на мајорот Полок во Одделни маси, негова единствена номинација за Оскар. Во филмот се појавува само 23 минути и ова е најкратка изведба што добила Оскар за најдобар глумец.

Откако освоил Оскар, кариерата на Нивен продолжила да напредува. Во 1959 година, станал водител во сопствената драмска ТВ серија, Шоуто на Дејвид Нивен, која тоа лето се емитувала во 13 епизоди. Ја играл главната улога во комедиите: Ask Any Girl (1959), со Ширли Меклејн; Среќна годишнина (1959) со Мици Гејнор; и Please Don't Eat the Daisies (1960) со Дорис Деј, голем хит.

Меѓународна ѕвезда уреди

 
Актерската екипа на The Rogues (1964) со Чарлс Бојер, Гиг Јанг, Нивен, Роберт Кут и Гледис Купер

Уште попопуларен бил акциониот филм Топовите од Навароне (1961) со Грегори Пек и Ентони Квин. По оваа улога бил избиран во други воени и/или акциони филмови: Заробениот град (1962); Најдоброто од непријателите (1962); Пиштоли на темнината (1962); 55 дена во Пекинг (1963) со Чарлтон Хестон и Ава Гарднер.

Нивен се вратил на комедијата со Пинк Пантер (1963) со Питер Селерс, уште еден огромен успех во бокс офисот. Помалку успешна била комедијата „Приказна за спиење“ (1964) со Марлон Брандо. Во 1964 година, Чарлс Бојер, Гиг Јанг и Нивен се појавиле во серијата The Rogues која имала само една сезона, но освоила награда Златен глобус и денес се смета за култна серија.

Во 1965 година, снимил два филма за МГМ: Лејди Л во режија на Питер Устинов, со Пол Њуман и Софија Лорен во главните улоги, и Каде што се шпионите, како доктор кој станува таен агент. По хорор филмот Eye of the Devil (1966), Нивен се појавил како Џејмс Бонд 007 во Казино Ројал (1967). Нивен бил прв избор на креаторот на Бонд, Ијан Флеминг, да го игра Бонд во „ Доктор Но“. Копродуцентот на Казино Ројал, Чарлс К. Фелдман, подоцна изјавил дека Флеминг ја напишал книгата имајќи го предвид Нивен, и затоа испратил примерок до Нивен.[8] Нивен бил единствен актер кој го играл Џејмс Бонд и е спомнат по име во текст на романот од Флеминг. Во поглавјето 14 од You Only Live Twice, нуркачката по бисери Киси Сузуки вика дека Нивен е „единствениот маж што ѝ се допаѓа во Холивуд“ и единствената личност што таму „чесно се однесувал кон неа“.

Подоцнежна кариера уреди

Нивен бил баран глумец во текот на последната деценија од неговиот живот: Крал, кралица, Кнаве (1972); Вампира (1974); Хартиен тигар (1975); Без депозит, без враќање (1976), Дизниева комедија; Candleshoe (1977), бил една од неколкуте ѕвезди во популарна комедија; Убиство со смрт (1976), Смрт на Нил (1978), една од многуте ѕвезди и уште еден хит; Славејот пееше на плоштадот Беркли (1979); Бегство во Атина (1979), продуциран од неговиот син; Rough Cut (1980); и Морски волци (1980), воен авантуристички филм.

Последната голема филмска улога на Нивен била во Подобро доцна отколку никогаш (1983). Во јули 1982 година, глумел во двата финални филмови за „Пинк Пантер“ (Патеката на Пинк Пантер и Проклетството на Пинк Пантер), повторно во улога на Сер Чарлс Литон. Во тоа време, Нивен имал сериозни здравствени проблеми. Кога биле прегледани необработените снимки, неговиот глас бил нечуен, а неговиот дел од текстот морал да ги синхронизира Рич Литл.

Пишување уреди

 
Кларк Гејбл, Кери Грант, Боб Хоуп и Нивен се смеат во 1950-тите

Нивен напишал четири книги. Првата, Round the Rugged Rocks (објавен истовремено во САД под насловот Once Over Lightly), бил роман објавен во 1951 година и била речиси веднаш заборавен. Книгата била автобиографска (иако не била препознаена како таква во времето на објавување), во која млад војник, Џон Хамилтон, ја напушта британската армија, станува продавач на алкохол во Њујорк, се занимава со коњски трки, оди во Холивуд и конечно станува како многу успешна филмска ѕвезда.

Во 1971 година, ја објавил својата автобиографија, Месечината е балон (The Moon's a Balloon), која била добро прифатена и продадена во преку пет милиони примероци. Во 1975 година ја објавил „Донесете ги празните коњи“ (Bring On the Empty Horses), збирка на анегдоти од „Златното доба“ на Холивуд во 1930-тите и 1940-тите. Нивен многу случки раскажува во прво лице, а не како вистински мемоарист.

Во 1981 година Нивен го објавил вториот и многу поуспешен роман „Оди полека, врати се брзо“, сместен за време и по Втората светска војна.

Смрт уреди

Во 1980 година, Нивен почнал да чувствува замор, мускулна слабост и нестабилност на гласот. Во 1981 му била дијагностицирана амиотрофична латерална склероза (АЛС, позната во САД и како Лу Геригова болест). Во Холивуд за последен пат се појавил како домаќин на комеморацијата за Фред Астер од Американскиот филмски институт во 1981 година.

Во февруари 1983 година бил хоспитализирана 10 дена; потоа се вратил во својата вила во Шато д'Е. Иако неговата состојба продолжила да се влошува, тој одбил да се врати во болница. Починал во својата вила на 29 јули, на 73-годишна возраст.[9][10][11] Дејвид Нивен бил погребан на 2 август 1983 година на месните гробишта Шато д'Е.[12]

Во 1985 година, Нивен се нашол на серија британски поштенски марки, заедно со Алфред Хичкок, Чарлс Чаплин, Питер Селерс и Вивиен Ли, за да се одбележи „Година на британскиот филм“.[13]

Понатамошно читање уреди

  • Lord, Graham (14 December 2004). NIV: The Authorized Biography of David Niven (англиски). Macmillan. ISBN 978-0-312-32863-4.
  • Morley, Sheridan (5 September 2016). The Other Side of the Moon: The Life of David Niven (англиски). Dean Street Press. ISBN 978-1-911413-63-9.

Наводи уреди

  1. „Obituaries“. The Times. 30 July 1983.
  2. Morley, Sheridan (1997). David Niven, Brief Lives. Oxford: Oxford University Press. стр. 413. ISBN 0198600879.
  3. „Casualty details—Niven, William Edward Graham“. Commonwealth War Graves Commission. Посетено на 4 September 2009.
  4. „No. 33575“. The London Gazette (Supplement). 31 January 1930. стр. 651–652.
  5. „No. 33975“. The London Gazette. 5 September 1933.
  6. Friedrich, Otto (1986). City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940s. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. стр. 28. ISBN 0-520-20949-4.
  7. Keegan, Rebecca (20 February 2019). „The Politics of Oscar: Inside the Academy's Long, Hard Road to a Hostless Show“. The Hollywood Reporter. Архивирано од изворникот на 25 February 2019. Посетено на 25 February 2019.
  8. „Ian Fleming, Author or Spy?“. www.hmss.com. Архивирано од изворникот на 2007-09-28. Посетено на 24 August 2007.
  9. Donnelley, Paul (2003). Fade to Black: A Book of Movie Obituaries. Music Sales Group. стр. 522. ISBN 0-711-99512-5.
  10. Pace, Eric (30 July 1983). „David Niven Dead at 73; Witty Actor Won Oscar“. The New York Times. стр. 1.
  11. Pace, Eric (30 July 1983). „David Niven Dead at 73; Witty Actor Won Oscar“. The New York Times. стр. 2.
  12. Brooks, Patricia; Brooks, Jonathan (2006). Laid to Rest in California: A Guide to the Cemeteries and Grave Sites of the Rich and Famous. Globe Pequot. стр. 522. ISBN 0-762-74101-5.
  13. Walker, Alexander. Vivien: The Life of Vivien Leigh, pp. 303, 304. Grove Press, 1987.

Надворешни врски уреди