Литвански јазик

(Пренасочено од Литвански)

Литвански јазик (самонар. lietuvių kalba) — балтички јазик кој воглавно се зборува во Литванија, но и во литванските заедници во светот. Тој е службен јазик во Литванија и службен јазик во Европската Унија. Литванскиот јазик како мајчин го зборуваат околу 2.96 милиони жители во Литванија и околу 170.000 во странство. Тој е сличен со летонскиот јазик, бидејќи се од иста јазична група, но не се многу разбирливи помеѓу себе. Литванскиот јазик се пишува со литванска азбука, заснована на латиницата.

Литвански јазик
lietuvių kalba
Застапен воЛитванија, Аргентина, Австралија, Белорусија, Бразил, Канада, Естонија, Казахстан, Летонија, Полска, Русија, Шведска, Обединетото Кралство, Ирска, Уругвај, САД, Шпанија, Франција
ПодрачјеЕвропа
Говорници3,5 милиони (Литванија)
500.000 (странство)
4-5 милиони(вкупно)[1]  
Јазично семејство
ПисмоЛитванска азбука
Статус
Службен во Литванија
 Европска Унија
Регулативен органКомисија за литвански јазик
Јазични кодови
ISO 639-1lt
ISO 639-2lit
ISO 639-3lit
Најстариот преживеан ракопис на литвански (1503 годинљ), препишан од оригиналниот текст од 15 век

Класификација уреди

Литванскиот јазик е еден од двата преживеани балтички јазици, покрај летонскиот јазик. Така, во 19 век исчезнал старопруски јазик, курскиот јазик и судовскиот јазик исчезнале пред старопрускиот. Балтичките јазици формираат посебна група на индоевропски јазици, иако понекогаш се класифицираат со словенските јазици.

Распространетост уреди

 
Литвански дијалекти.[2] Самогитските се во жолто, црвено и кафеаво, додека аукштајтијските се во зелено, сино и лилаво.

Литванскиот јазик воглавно се зборува во Литванија. Исто така, јазикот се зборува од етничките Литванци во Белорусија, Летонија, Полска и Калининградската Област во Русија. Покрај овие околни држави, литванскиот се зборува и во сите литвански заедници во дијаспората. Во Литванија 2.955.200 луѓе го зборуваат литванскиот според приоценката од 1998 година.

Дијалекти уреди

Литванскиот јазик има две големи дијалектни групи: аукшајтијски дијалект и самогитски дијалект. Денес постојат значајни разлики меѓу самогитскиот дијалект и стандардниот литвански јазик. Модерниот самогитски дијалект се оформил во периодот од 13 до 16 век под влијание на курскиот јазик. Двата големи дијалекта се поделени на говори или суп-дијалекти, каде секој дијалект има по 3 говори. Самогитскиот е составен од западен, северен и јужен дијалект, додек аукштајтијскиот е поделен на западен, дајнавски и источен дијалект. Овие дијалекти се составени од говори. Стандардниот литвански е заснован на западно-аукштајтијскиот дијалект, но има влијание и од останатите дијалекти, особено во поглед на зборовниот фонд.

Правопис уреди

Литванскиот јазик користи литванска азбука, заснована на латиницата. Таа е составена од 32 букви.

A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž
a ą b c č d e ę ė f g h i į y j k l m n o p r s š t u ų ū v z ž

Литванскиот јазик во голем дел е фонетски јазик, односно како и македонскиот, една буква претставува еден глас. Макрон се користи за да се означи должината на самогласката, но се користат и останати диакрити, кои не се користат многу при пишување.

Самогласки уреди

Литванскиот има 12 самогласки.

големи букви A Ą E Ę Ė I Į Y O U Ų Ū
мали букви a ą e ę ė i į y o u ų ū
МФА ɐ
ɛ
æː
æː ɪ ɔ
ʊ

Согласки уреди

Литванскиот јазик има 20 согласки.

големи букви B C Č D F G H J K L M N P R S Š T V Z Ž
мали букви b c č d f g h j k l m n p r s š t v z ž
МФА b ts d f ɡ ɣ j k l m n p r s ʃ t ʋ z ʒ

Фонологија уреди

Согласки уреди

лабијални дентални алвеоларни непчани меконепчани
носни m n
експлозивни безвучни p t k
звучни b d ɡ
фрикативни безвучни (f) s ʃ (x)
звучни z ʒ (ɣ)
африкативни безвучни ts
звучни dz
апроксимантни ʋ l j
вевни r

Самогласки уреди

предни централни задни
затворени
скоро-затворени ɪ ʊ
затворено-средни
отворено-средни ɛ ɔ
скоро-отворени æː ɐ
отворени
предни задни
долги кратки долги кратки
високи ɪ ʊ
средни ɛ ɔ
ниски æː a ɐː ʌ

Примери уреди

Литвански јазик
Писмо латиница
Пример Прв член од „Декларацијата за човекови права“
Текст Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai.
Македонски Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност.
Портал: Јазици
  • литвански: lietuviškai
(јазик) lietuvių
(националност) lietuvis (м), lietuvė (ж)
  • здраво (неформално): labas, (формално): laba diena
  • догледање (неформално): iki!
  • молам: prašau
  • благодарам: ačiū
  • Она: tas (м), ta (ж)
  • Колку (чини)?: kiek kainuoja?
  • да: taip
  • не: ne
  • извини: atsiprašau
  • не разбирам: nesuprantu
  • Дали зборуваш англиски?: Ar kalbate angliškai?
  • Каде е ...?: Kur yra ...?
  • продавница: parduotuvė
  • чај: arbata
  • кафе: kava
  • млеко: pienas
  • Колку? : Kiek?
  • пример: pavyzdys
  • примери: pavyzdžiai
  • слика: nuotrauka

Наводи уреди

  1. Ethnologue report for language code:lit
  2. Zinkevičius, Zigmas; Alexas Stanislovas Girdenis (1966). „Dėl lietuvių kalbos tarmių klasifikacijos“. Kalbotyra (Slavistica Vilnensis). 14. ISSN 1392-1517.

Користена литература уреди

  • Leonardas Dambriūnas, Antanas Klimas, William R. Schmalstieg, Beginner's Lithuanian, Hippocrene Books, 1999, ISBN 0-7818-0678-X. Older editions (copyright 1966) called "Introduction to modern Lithuanian".
  • Remys, Edmund, Review of Modern Lithuanian Grammar, Lithuanian Research and Studies Center, Chicago, 2nd revised edition, 2003.
  • Klimas, Antanas. „Baltic and Slavic revisited“. Lituanus vol. 19, no. 1, Spring 1973. Архивирано од изворникот на 2008-05-06. Посетено на 23 октомври 2007. Не се допушта закосување или задебелување во: |work= (help)
  • Zigmas Zinkevičius, "Lietuvių kalbos istorija" ("History of Lithuanian Language") Vol.1, Vilnius: Mokslas, 1984, ISBN 5-420-00102-0.
  • Remys, Edmund, General distinguishing features of various Indo-European languages and their relationship to Lithuanian, Indogermanische Forschungen, Berlin, New York, 2007.

Поврзано уреди

Надворешни врски уреди