Гама Големо Куче (γ Canis Majoris, скратено Гама CMa, γ CMa), исто така наречена Мулифен (/ˈmjuːlɪfn/),[10]ѕвезда во јужното соѕвездие на Големо Куче. Не е јасно точно зошто оваа релативно слаба ѕвезда ја добила ознаката „гама“, но веројатно затоа што е во истиот дел од соѕвездието како Сириус (алфа) и Мирзам (бета).

γ Големо Куче
Местоположба на γ Големо Куче (заокружено)
Податоци од набљудување
Епоха J2000.0      Рамноденица J2000.0
Соѕвездие Големо Куче
Ректасцензија 07ч 03м &1000000000454930500000045,49305с[1]
Деклинација −15° 37′ &1000000000059830000000059,8300″[1]
Прив. величина (V) +4.10[2]
Особености
Спектрален тип B8II[3]
U−B Боен показател −0.45[2]
B−V Боен показател −0.13[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+32.0[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: −0.14[1] млс/г
Дек.: −11.36[1] млс/г
Паралакса (π)7.38 ± 0.21[1] млс
Оддалеченост440 ± 10 сг
(136 ± 4 пс)
Апсолутна величина (MV)−1.4[5]
Податоци
Полупречник5.6[6] R
Површ. грав. (log g)3.5[6]
Сјајност715[7] L
Температура13,596[6] K
Вртење6.16 d[8]
Вртежна брзина (v sin i)30[9] км/с
Други ознаки
Мулифен, 23 Големо Куче, BD−15°1625, FK5 271, HD 53244, HR 2657, HIP 34045, SAO 152303
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Номенклатура

уреди

Гама Големо Куче претставува бајерова ознака на ѕвездата.

Го носеи традиционалното име Мулифен[11], и не треба да се меша со Мухлифен, што е ознака за Гама Кентаур; двете имиња потекнуваат од истиот арапски корен, محلفين muħlifayn. Во 2016 година, Меѓународниот астрономски сојуз организирал Работна група за имиња на ѕвезди (РГИЅ) за да ги каталогизира и стандардизира соодветните имиња за ѕвездите[12]. РГИЅ го одобрил името Muliphein за оваа ѕвезда на 21 август 2016 година и денес името е внесено во Каталогот на имиња на ѕвезди на МАС [13].

Својства

уреди

Гама Големо Куче е синобел сјаен џин од типот Б[3] со ѕвездена класификација B8II и привидна величина +4,11. Таа е приближно 440 светлосни години од Земјата. Таа е хемиски чудна ѕвезда Hg-Mg која прикажува абнормални линии на жива и магнезиум.[8] Оваа ѕвезда има 5,6 пати поголем полупречник од Сонцето, а надворешната атмосфера има делотворна температура од 13.596 келвини.[6]

Оваа ѕвезда е осомничена дека е спектроскопски бинарен систем, и постои придружник на аголно растојание од 0,332″ по должината на положбениот агол од 114,8°. Таа е член на расеаното јато Колиндер 121.[14]

Современо наследство

уреди

Мулифин се појавува на знамето на Бразил, симболизирајќи ја државата Рондонија.[15]

Товарниот брод на американската морнарица УСС <i id="mwdw">Мулифен</i> (АКА-61) го добил името по ѕвездата.

Наводи

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (2007), „Validation of the new Hipparcos reduction“, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653–664, arXiv:0708.1752, Bibcode:2007A&A...474..653V, doi:10.1051/0004-6361:20078357, S2CID 18759600.
  2. 2,0 2,1 2,2 Fernie, J. D. (May 1983), „New UBVRI photometry for 900 supergiants“, Astrophysical Journal Supplement Series, 52: 7–22, Bibcode:1983ApJS...52....7F, doi:10.1086/190856.
  3. 3,0 3,1 Buscombe, W. (1962), „Spectral classification of Southern fundamental stars“, Mount Stromlo Observatory Mimeogram, 4: 1, Bibcode:1962MtSOM...4....1B.
  4. Kharchenko, N. V.; и др. (2007), „Astrophysical supplements to the ASCC-2.5: Ia. Radial velocities of ~55000 stars and mean radial velocities of 516 Galactic open clusters and associations“, Astronomische Nachrichten, 328 (9): 889–896, arXiv:0705.0878, Bibcode:2007AN....328..889K, doi:10.1002/asna.200710776, S2CID 119323941.
  5. Jaschek, C.; Gomez, A. E. (1998). „The absolute magnitude of the early type MK standards from HIPPARCOS parallaxes“. Astronomy and Astrophysics. 330: 619. Bibcode:1998A&A...330..619J.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Underhill, A. B.; и др. (November 1979), „Effective temperatures, angular diameters, distances and linear radii for 160 O and B stars“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 189 (3): 601–605, Bibcode:1979MNRAS.189..601U, doi:10.1093/mnras/189.3.601.
  7. Anderson, E.; Francis, Ch. (2012), „XHIP: An extended hipparcos compilation“, Astronomy Letters, 38 (5): 331, arXiv:1108.4971, Bibcode:2012AstL...38..331A, doi:10.1134/S1063773712050015, S2CID 119257644.
  8. 8,0 8,1 Hubrig, S.; и др. (November 2012), „Magnetic fields of HgMn stars*“, Astronomy & Astrophysics, 547: 24, arXiv:1208.2910, Bibcode:2012A&A...547A..90H, doi:10.1051/0004-6361/201219778, S2CID 85520917, A90.
  9. Abt, Helmut A.; и др. (July 2002), „Rotational Velocities of B Stars“, The Astrophysical Journal, 573 (1): 359–365, Bibcode:2002ApJ...573..359A, doi:10.1086/340590.
  10. „IAU Catalog of Star Names“. Посетено на 28 July 2016.
  11. Star Name - R.H.Allen p.130
  12. IAU Working Group on Star Names (WGSN), International Astronomical Union, Посетено на 22 May 2016.
  13. „IAU Catalog of Star Names“. Посетено на 28 July 2016.
  14. Maza, N. L.; и др. (October 2010), „Atomic species in the spectrum of the Hg-Mn star HD 53244“, Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica, 46: 339–348, Bibcode:2010RMxAA..46..339M.
  15. „Astronomy of the Brazilian Flag“. FOTW Flags Of The World website.