Војислављевиќ

Војислављевиќ е српска средновековна династија, која ја наследила власта над Дукља преку Јован Владимир и српската династија Властимировиќ. Оваа лоза владеела со Дукља и околните области, вклучувајќи ги Захумље, Рашка и Босна. Нивното владеење траело од 1018 година до 1186 година, кога доминацијата ја презела династијата Немањиќ.

Потеклото на името

Војислављевиќ го добиле името по благородникот Травун по име Стефан Војислав, кој бил внук на владетелот на Дукла, свети Јован Владимир. Тој бил внук и на Лутимир, последниот кнез од Рашка.

Кога Византија повторно ја окупирала Рашка, кнезот Воислав и неговиот син Михаило, родени по 1042 г. кој станал градоначалник на Големата Зета 1050 / 1055 година, го вратил кнежевството и ја задржал независноста од Византија. По Михаил, неговиот син Петрислав бил поставен за велики војвода од Дукља.

Иконата на кралот Михаил со круната и денес се чува во црквата Свети Михаил во Стон, на полуостровот Пељешац.

Него го наследил неговиот син Константин Бодин, кој владеел од 1080 година до 1101 година.

Вукан и Марко, новите рашки кнезови, веројатно биле синови на споменатиот Петрислав. Вукан (1083-1115) бил голем префект сè додека не му го предал управата на Дукља на Марко. Византискиот император Алексиј I Комнин подоцна го принудил Вукан да ја признае врховната власт на Византија во 1094 година.

По смртта на Бодин во 1101 година, непрестајните борби за моќ меѓу неговите наследници ја ослабнале државата. Бодин претходно го прогонил Доброслав, неговиот помлад брат, заедно со неговиот братучед Кочапар во 1101 година се вратиле и ја продолжиле борбата за власт во Дукла.

Во 1114 година Ѓорѓи, синот на Константин Бодин, ја презел власта во Дукла. Следната година, Вукан бил заменет со неговиот внук Урош I Вукановиќ (околу 1115 - 1131) во Рашка. Ѓорѓивото владеење траело до 1118 година.

Еден од синовите на Урош I бил Завид, кнезот на Захумље. Неговите четири сина на крајот ќе доведат до тоа династијата Немањиќ да ја преземе Рашка.

Владетели

Дукља

Принцот Стефан Војислав (1018]/ 1019- околу 1043 година)
Кнегиња Неда (околу 1043 - околу 1046 година)
Кнез Гојислав (околу 1043 - околу 1046 година)
Цар Михајло I (околу 1046-1081)
Кралот Константин Бодин (1081-1099)
Кралот Михаило II Воислављевиќ (1099-1102)
Кралот Доброслав II (1099- 1102)
Кралот Кочапар (1102-1103)
Кралот Владимир Воислављевиќ (1103-1114)
Кралот Ѓорѓе Бодиновиќ (1114-1118, 1125-1131)
Кнез Грубеша (1118-1125)
Кралот Градихна (1131-1148)
Кнез Радослав Градишиќ (1146-1162)
Кнезот Михаило III Воислављевиќ (1162—1186)
Кнегиња Десислава (1186-1189)

Рашка

Префектот Петрисав(околу 1050-1083)
Големиот префект Вукан (1083-1115)
Префектот Марко (1083—1115)
Голем префектот Урош I Вукановиќ (околу 1115 / 1120-1131)
Големиот префект Урош II Примислав (околу 1140-1161)
Префектот Деса (1161-1165)

Босна

Кнез Стефан (околу 1082 - околу 1100 г.)

Извори и литература

Извори

Извори

Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Мијушковић, Славко, уред. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2.. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
Mošin, Vladimir, уред. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, уред. (1966). Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт.
Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, уред. (1971). Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт.
Thurn, Hans, уред. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum. Berlin-New York: De Gruyter. ISBN 978-3-11-002285-8.
Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, уред. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople. Paris: Lethielleux. ISBN 978-2-283-60459-5.
Шишић, Фердо, уред. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
Wortley, John, уред. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48915-7.

Литература

Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе“ (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7–24. Архивирано од изворникот (PDF) на 13 јуни 2018. Посетено на 2 февруари 2019.
Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
Божић, Иван (1950). „О положају Зете у држави Немањића“. Историски гласник. 3 (1–2): 97–122.
Бубало, Ђорђе (2011). „Титуле Вукана Немањича и традиција Дукљанског краљевства“. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 79–93.
Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум. ISBN 978-86-83639-02-1.
Веселиновић, Андрија; Љушиќ, Радош (2008). Српске династије (2.. изд.). Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-7549-921-3.
Живковић, Тибор (2005). „Два питања из времена владавине краља Бодина“. Зборник радова Византолошког института. 42: 45–59.
Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Живковић, Тибор (2006). „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века“. Зборник радова Византолошког института. 43: 451–466.
Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History. ISBN 978-86-7558-573-2.
Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом“. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197–211.
Ковачевић, Јован (1955). „Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића“. Историски часопис. 5: 291–294.
Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека“. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279–444.
Коматина, Предраг (2011). „Византијска титула Константина Бодина“. Зборник радова Византолошког института. 48: 61–76.
Коматина, Предраг (2012). „Србија и Дукља у делу Јована Скилице“. Зборник радова Византолошког института. 49: 159–186.
Коматина, Предраг (2014). „Идентитет Дукљана према De administrando imperio“. Зборник радова Византолошког института. 51: 33–46.
Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића“. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3–93.
Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе“. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180–196.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. ISBN 978-86-7547-033-5.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. ISBN 978-86-82937-04-3.
Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, уред. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. ISBN 978-86-83233-01-4.
Fine, John Van Antwerp Jr. (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-08149-7. Занемарен непознатиот параметар |orig-date= (help)