Алфа Паун ( α Pavonis, скратено Alpha Pav, α Pav ),[1] формално наречена само Паун /ˈpkɒk/, е двојна ѕвезда во јужното соѕвездие Паун, во близина на границата со соѕвездието Телескоп .[2][3]

Алфа Паун
Локација на α Паун (заокружено)
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Паун
Ректасцензија 20ч 25м &1000000000388570500000038,85705с[1]
Деклинација −56° 44′ &1000000000006323000000006,3230″[1]
Прив. величина (V) 1.94[2]
Особености
Спектрален тип B3 V[3]
U−B Боен показател −0.71[2]
B−V Боен показател −0.20[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)+2.0[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: 6.90[1] млс/г
Дек.: −86.02[1] млс/г
Паралакса (π)18.24 ± 0.52[1] млс
Оддалеченост179 ± 5 сг
(55 ± 2 пс)
Апсолутна величина (MV)−1.762[5]
Податоци
Маса5.91[6] M
Полупречник4.83[7] R
Површ. грав. (log g)3.94[6]
Сјајност2,200[7] L
Температура17,711[6] K
Вртежна брзина (v sin i)16[6] км/с
Други ознаки
Peacock, CD-57° 9674, FK5 764, HD 193924, HIP 100751, HR 7790, SAO 246574.[8]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Именување

уреди

Алфа Паун ( латинизиран од Alpha Pavonis ) е ознака добиена според Бајеровото означување.[4]

Историското име Паун било доделено од страна наКанцеларијата за наутички алманах(HM Nautical Almanac Office) кон крајот на 1930-тите за време на создавањето на Воздушниот алманах,[5]

навигациски алманах за Кралските воздухопловни сили . Од педесет и седумте ѕвезди вклучени во новиот алманах, две немаа класични имиња: Алфа Паун и Ипсилон Кобилица . РАФ инсистирал на тоа дека сите ѕвезди мора да имаат имиња, па затоа биле измислени нови имиња. Алфа Паун бил именуван како „Паун“ , додека Ипсилон Кобилица била наречена „Авиор“. Во 2016 година, Меѓународната астрономска унија организирала Работна група за имиња на ѕвезди (WGSN) [9] за да ги каталогизира и стандардизира соодветните имиња за ѕвездите. Првиот билтен на WGSN од јули 2016 година [10] вклучувал табела со првите две серии на имиња одобрени од WGSN; во кој беа вклучени Паун за оваа ѕвезда и Авиор за Ипсилон Кобилица. [11]

На кинески, потикнато од адаптација на соѕвездијата на европската јужна хемисфера во кинескиот систем,孔雀( Kǒng Qiāo ), што значи Паун, се однесува на астеризам кој се состои од α Паун, η Паун, π Паун, ν Паун, λ Паун, κ Паун, δ Паун, β Паун, ζ Паун, ε Паун и γ Паун .[6]

Следствено, самиот α Паун е познат како孔雀十一( Kǒng Qiāo shíyī , англиски: the Eleventh Star of Peacock .) [12]

Својства

уреди

Со привидна светлинска величина од 1,94, ова е најсветлата ѕвезда во соѕвездието Паун. Врз основа на мерењата на паралаксата, оваа ѕвезда е оддалечена од Земјата околу 179 светлосни години (55 парсеци). Има околу шест пати поголема маса од Сонцето и 6 пати поголем радиусот од Сонцето, 2.200 пати поголема сјајноста од Сонцето .[7] Ефективната температура на фотосферата е 17.700 К, што и дава на ѕвездата сино-бела нијанса. Има ѕвездена класификација Б3 V, иако постарите студии честопати го класифицирале со субгигантна сјајност . Тој е класифициран како B2.5 IV во каталогот на сјајни ѕвезди .[13]

Се верува дека ѕвездите со маса од Алфа Паун немаат зона на конвекција во близина на нивната површина. Оттука, материјалот пронајден во надворешната атмосфера не се обработува со нуклеарна фузија што се случува во јадрото.[14] Ова значи дека површинското изобилство на елементи треба да биде репрезентативно на материјалот од кој првично се формирал. Особено, површинското изобилство на деутериум не треба да се менува во текот на животниот век на главната низа на ѕвездата.[15] Измерениот однос на деутериум и водород во оваа ѕвезда изнесува помалку од 5 × 10−6, што сугерира дека оваа ѕвезда можеби се формирала во регион со невообичаено ниско изобилство на деутериум, или во спротивно деутериумот бил потрошен на некој начин. Можното сценарио за второто е дека деутериумот бил изгорен додека Алфа Паун била ѕвезда од пред главната низа .[16]

Системот најверојатно ќе биде член на здружението Тукана-Хорологиум кои делат заедничко движење низ вселената. Проценетата возраст на оваа асоцијација е 45 години милиони години.[17] Ѕвездата α Паун има посебна брзина од 13 km s−1 во однос на нејзините соседи.[18]

Придружници

уреди

Три ѕвезди се наведени како визуелни придружници на α Паун: две ѕвезди со деветта величина на околу четири лачни минути ; и ѕвезда од главната низа од 12-та светлинска величина F5 на околу една лак минута.[7] Двата придружници со деветта величина се на само 17 лачни секунди еден од друг.[8]

α Паун A е спектроскопска бинарна форма која се состои од пар ѕвезди кои орбитираат една околу друга со период од 11,753 денови.[19] Сепак, делумно поради тоа што двете ѕвезди не се поединечно решени, малку се знае за придружникот освен дека има маса од најмалку 0.26 M.[20] Еден обид да се моделира композитен спектар проценети компоненти со спектрални типови од B0,5 и B2, и разлика во осветленоста помеѓу двете компоненти од 1,3 магнитуди.[21]

Наводи

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 van Leeuwen, F. (November 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction“. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653–664. arXiv:0708.1752. Bibcode:2007A&A...474..653V. doi:10.1051/0004-6361:20078357. S2CID 18759600.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Nicolet, B. (1978), „Photoelectric photometric Catalogue of homogeneous measurements in the UBV System“, Astronomy and Astrophysics Supplement Series, 34: 1–49, Bibcode:1978A&AS...34....1N
  3. 3,0 3,1 Gahm, G. F.; Ahlin, P.; Lindroos, K. P. (1983). „A study of visual double stars with early type primaries. I - Spectroscopic results“. Astronomy and Astrophysics Supplement Series. 51: 143. Bibcode:1983A&AS...51..143G.
  4. 4,0 4,1 Wilson, Ralph Elmer (1953), „General catalogue of stellar radial velocities“, Washington, Carnegie Institution of Washington, Bibcode:1953GCRV..C......0W
  5. 5,0 5,1 Bell, Cameron P. M.; Mamajek, Eric E.; Naylor, Tim (2015). „A self-consistent, absolute isochronal age scale for young moving groups in the solar neighbourhood“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 454 (1): 593–614. arXiv:1508.05955. Bibcode:2015MNRAS.454..593B. doi:10.1093/mnras/stv1981. S2CID 55297862.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 David, Trevor J.; Hillenbrand, Lynne A. (2015). „The Ages of Early-type Stars: Strömgren Photometric Methods Calibrated, Validated, Tested, and Applied to Hosts and Prospective Hosts of Directly Imaged Exoplanets“. The Astrophysical Journal. 804 (2): 146. arXiv:1501.03154. Bibcode:2015ApJ...804..146D. doi:10.1088/0004-637X/804/2/146. S2CID 33401607.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Jerzykiewicz, M.; Molenda-Zakowicz, J. (September 2000), „Empirical Luminosities and Radii of Early-Type Stars after Hipparcos“, Acta Astronomica, 50: 369–380, Bibcode:2000AcA....50..369J
  8. 8,0 8,1 „PEACOCK -- Spectroscopic binary“, SIMBAD, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Посетено на 2011-12-23
  9. „IAU Working Group on Star Names (WGSN)“. Посетено на 22 May 2016.
  10. „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1“ (PDF). Посетено на 28 July 2016.
  11. „IAU Catalog of Star Names“. Посетено на 28 July 2016.
  12. (на кинески) AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 30 日 Архивирано на 22 мај 2011 г.
  13. Hoffleit, D.; Jaschek, C. (1991). The Bright star catalogue. New Haven: Yale University Observatory. Bibcode:1991bsc..book.....H.
  14. „The Colour of Stars“, Australia Telescope, Outreach and Education, Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation, December 21, 2004, Архивирано од изворникот на February 22, 2012, Посетено на 2012-01-16
  15. Bonavita, M.; Desidera, S.; Thalmann, C.; Janson, M.; Vigan, A.; Chauvin, G.; Lannier, J. (2016). „SPOTS: The Search for Planets Orbiting Two Stars. II. First constraints on the frequency of sub-stellar companions on wide circumbinary orbits“. Astronomy & Astrophysics. 593: A38. arXiv:1605.03962. Bibcode:2016A&A...593A..38B. doi:10.1051/0004-6361/201628231. S2CID 55950739.
  16. Skiff, B. A. (2014). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Spectral Classifications (Skiff, 2009-2016)“. VizieR On-line Data Catalog: B/Mk. Originally Published in: Lowell Observatory (October 2014). 1. Bibcode:2014yCat....1.2023S.
  17. Sadler, D. H. (1993), A Personal History of H.M. Nautical Almanac Office (PDF), Edited and privately published by Wilkins, G. A., стр. 48, Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-04-03, Посетено на 2013-08-27
  18. Tetzlaff, N.; Neuhäuser, R.; Hohle, M. M. (January 2011), „A catalogue of young runaway Hipparcos stars within 3 kpc from the Sun“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 410 (1): 190–200, arXiv:1007.4883, Bibcode:2011MNRAS.410..190T, doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17434.x, S2CID 118629873
  19. Mason, Brian D.; Wycoff, Gary L.; Hartkopf, William I.; Douglass, Geoffrey G.; Worley, Charles E. (2001). „The 2001 US Naval Observatory Double Star CD-ROM. I. The Washington Double Star Catalog“. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466. Bibcode:2001AJ....122.3466M. doi:10.1086/323920.
  20. Beavers, W. I.; Cook, D. B. (1980). „Scanner studies of composite spectra. I - Dwarfs“. Astrophysical Journal Supplement Series. 44: 489. Bibcode:1980ApJS...44..489B. doi:10.1086/190702.
  21. Vidal-Madjar, A.; и др. (August 1988), „Deuterium in early-type stars - The case of Alpha-Pavonis“, Astronomy and Astrophysics, 201 (2): 273–275, Bibcode:1988A&A...201..273V