Тема Стримон (грчки: θέμα Στρυμόνος) ― римска воено-цивилна покраина (тема) сместена во денешна Егејска Македонија, со градот Сер како главен град. Основана веројатно од средината до крајот на 9 век, нејзината историја како административна историја била проверена, различно поделена и/или обединета со соседните теми.

Тема Стримон
Στρυμών, θέμα Στρυμόνος
Тема на Римската Империја
840ти–1204
1246–1345
Местоположба на Стримон
Местоположба на Стримон
Карта на јужен Балкан и западна Анадолија ок. 900 година, со темите и големите населби.
Главен град Сер
Историски период Среден век
 -  Основана веројатно 840ти
 -  Освоена од Латините 1204
 -  Никејско освојување 1246
 -  Сер освоен од Србите. 1345
Денес во Грција

Местоположба уреди

Темата го опфаќала регионот помеѓу реките Струма и Места, помеѓу Родопите и Егејското Море. Областа била стратешки важна. Темата не само што ги контролирала излезите на планинските превои од внатрешноста на Балканот во која надвладејувале Словените во крајбрежните рамнини на Македонија, туку и овде минувал големиот пат Вија Егнација, кој ја поврзуваше Тракија под контрола на Римската Империја со Солун, втор по големина град.[1][2] Регионот бил населен претежно со Словени од крајот на VII век па натаму, и задржал значително словенско население барем до 11 век.[3] Нејзини главни градови биле Сер, Филипи, Кавала и Хрисопол, додека можеби првично ги вклучувал и градовите Скеча и Мосинопол источно од Струма.[2][3]

Историја уреди

Во 8 век, Стримон бил клисура на Македонија.[4] Точниот датум на неговото основање како самостојна тема не е познат, но веројатно датира од првата половина на IX век.[5] Еден пасус во Теофан Исповедник датирана во 809 година може да значи дека постои веќе на тој датум, но неговиот управител не е вклучен во списокот на канцеларии познати како „Тактикон Успенски“ од ок. 842 година. Стратегот на Стримон првпат се појавува во „Клиторологион“ од 899 година, иако низа печати кои ги именуваат и архонтите и стратезите на Стримон, се познати од втората четвртина на 9 век.[1][3][5] Покрај тоа, серскиот епископ бил издигнат во архиепископ во приближно исто време, што е можен показател за воспоставување на тематска престолнина таму.[5] Неколку автори како францускиот истражувач на средновековната Римска Империја, Пол Лемерл го поддржуваат нејзиното создавање во доцните 840-ти, за време на противсловенските походи на Теоктист,[6] но историчарот Ворен Тредголд смета дека таа станало целосна тема ок. 896 година, за да се спротивстави на заканата на бугарскиот владетел Симеон I (вл. 893–927).[7]

 
Печат на Андроник, протоспатариј и крит на Болерон, Стримон и Солун.

Кон крајот на 10 век, темата била поделена на два дела: правилен Стримон, исто така познат како Хрисеуба или Хрисаба (Χρυσεύβα/Χρυσάβα, според грчкиот научник Николаос Икономидес, хеленизиран облик на населеното место Крушево), и тема од Нов Стримон (Νέος Στρυμών). Последново е познато само преку Тактикон Икономидес од ок. 975 година. Икономидес го поистоветува или со делот од старата тема источно од Места, која подоцна била подигната на посебна тема како Болерон (грчки: Βολερόν), или со северен дел долж горна Струма, веројатно стекната по освојувањето на Бугарија на императорот Јован I Цимискиј (вл. 969–976) во 971 година.[3][8] Кон крајот на 10 век, се чини дека темата Стримон била обединета со онаа на Солун, а можеби и со Драговитија, додека во 11 век се појавува обединета со Болерон.[3]

Темата продолжила да постои до освојувањето и узурпирањето на Римската Империја преку Четвртата крстоносна војна (1204 година), кога станала дел од краткотрајното латинско Солунско Кралство. Во 1246 година, откако никејскиот император Јован III Ватац (вл. 1221–1254) ја освоил Македонија, темата била повторно воспоставена како посебна покраина. Меѓутоа, во 14 век, таа повторно се појавува како комбинирана со други покраини како што се темите на Болерон и Солун или како тема „Сер и Стримон“.[3][9] Таа била трајно распуштена по освојувањето на регионот од страна на Српското Царство во 1340-тите, за време на римската граѓанска војна.

Наводи уреди

Извори уреди

 

  • Bartusis, Mark C. (1997). The Late Byzantine Army: Arms and Society 1204–1453. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1620-2.
  • Chatziantoniou, Elisavet (2012–2013). „Παρατηρήσεις σχετικά με την οικονομική διοίκηση του θέματος Βολερού, Στρυμόνος και Θεσσαλονίκης (11ος αι.)“ [Observations regarding the Fiscal Administration of the theme of Boleros, Strymon, and Thessalonike (11th century)] (PDF). Byzantiaka (грчки). Thessaloniki: Hellenic Historical Society. 30: 149–193. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-03-04.
  • Предлошка:The Early Medieval Balkans
  • Kazhdan, Alexander, уред. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
  • Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, уред. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 0-88402-194-7.
  • Obolensky, Dimitri (1974) [1971]. The Byzantine Commonwealth: Eastern Europe, 500-1453. London: Cardinal. ISBN 9780351176449.
  • Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (француски). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
  • Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (италијански). Rome: Biblioteca Apostolica Vaticana.
  • Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 0-8047-3163-2.