15 Лебед е единечна[7] ѕвезда во северното coѕвездие Лебед. Со привидна ѕвездена величина од 4,90, е слабосјајна ѕвезда, но е видлива со голо око. Растојанието до 15 Лебед може да се процени од годишната паралакса од 11,0 mas, што е пак растојание од околу 296 светлосни години. Се приближува кон Сонцето со околусончева радијална брзина од 23,6 км/с.

15 Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 44м &1000000000166052200000016,60522с[1]
Деклинација +37° 21′ &1000000000015677100000015,6771″[1]
Прив. величина (V) 4.90[2]
Особености
Спектрален тип G8 III[2]
B−V Боен показател 0,931[3]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−23,62 ± 0,21[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +72.660[1] млс/г
Дек.: +35.708[1] млс/г
Паралакса (π)11.0063 ± 0.1188[1] млс
Оддалеченост296 ± 3 сг
(90,9 ± 1,0 пс)
Апсолутна величина (MV)0.19[5]
Податоци
Маса2,30[3] M
Полупречник12[4] R
Површ. грав. (log g)2,8[4]
Сјајност93,3[3] L
Температура4.920 ± 61[3] K
Вртежна брзина (v sin i)2,8[4] км/с
Старост1,50[3] Гг.
Други ознаки
15 Cyg, BD+37°3586, FK5 740, HD 186675, HIP 97118, HR 7517, SAO 68778[6]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Ова е остарена џиновска везда со ѕвездена класификација, G8 III, во која водородот од јадрото е целосно искористен и се развива надвор од главната низа. Тоа е припадник на џиновите од црвеното згрутчување[8], што значи дека енергијата се создава преку соединување на хелиумот во неговото јадро. Ѕвездата е со старост од 1,50 милијарди години со 2,3 пати поголема од маса од онаа на Сонцето, и е проширена од сончевиот полупречник за 12 пати. Зрачи со јачина поголема 93 пати од светлината на Сонцето, поради зголемената фотосфера на делотворна температура од 4.920  К.

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,0 2,1 Keenan, Philip C.; McNeil, Raymond C. (1989), „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars“, Astrophysical Journal Supplement Series, 71: 245, Bibcode:1989ApJS...71..245K, doi:10.1086/191373.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Luck, R. Earle (2015), „Abundances in the Local Region. I. G and K Giants“, The Astronomical Journal, 150 (3): 88, arXiv:1507.01466, Bibcode:2015AJ....150...88L, doi:10.1088/0004-6256/150/3/88.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Massarotti, Alessandro; и др. (January 2008), „Rotational and Radial Velocities for a Sample of 761 Hipparcos Giants and the Role of Binarity“, The Astronomical Journal, 135 (1): 209–231, Bibcode:2008AJ....135..209M, doi:10.1088/0004-6256/135/1/209
  5. Takeda, Yoichi; и др. (February 2005), „Stellar Parameters and Photospheric Abundances of Late-G Giants: Properties of the Targets of the Okayama Planet Search Program“, Publications of the Astronomical Society of Japan, 57 (1): 109–125, Bibcode:2005PASJ...57..109T, doi:10.1093/pasj/57.1.109.
  6. „15 Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  7. Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (September 2008), „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 389 (2): 869–879, arXiv:0806.2878, Bibcode:2008MNRAS.389..869E, doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.
  8. Alves, David R. (August 2000), „K-Band Calibration of the Red Clump Luminosity“, The Astrophysical Journal, 539 (2): 732–741, arXiv:astro-ph/0003329, Bibcode:2000ApJ...539..732A, doi:10.1086/309278.