55 Лебед — ѕвезда син суперџин во соѕвездието Лебед. Се претпоставува дека е член на ѕвезденото здружение Лебед OB7 на растојание од 2.700 светлосни години.

55 Лебед
Местоположбата на 55 Лебед (заокружено)
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 20ч 48м &1000000000562911900000056,29119с[1]
Деклинација +46° 06′ &1000000000050882400000050,8824″[1]
Прив. величина (V) 4.86[2] (4.81 - 4.87[3])
Особености
Спектрален тип B2.5Ia[4] - B4Ia[5]
U−B Боен показател −0.45[2]
B−V Боен показател +0.42[2]
Променлив тип L[3] или α Лебед[6]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−7.2[7] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: −2.65[1] млс/г
Дек.: −2.84[1] млс/г
Паралакса (π)1.40 ± 0.17[1] млс
Оддалеченост830[8] пс
Апсолутна величина (MV)−6.93[8] - −7.26[9]
Податоци [6]
Маса23[9] M
Полупречник54 - 65 R
Површ. грав. (log g)2.35 - 2.50
Сјајност324,000 - 478,000 L
Температура18,600 - 19,000 K
Вртежна брзина (v sin i)61[9] км/с
Други ознаки
55 Cyg, V1661 Cyg, HR 7977, BD+45°3291, HD 198478, SAO 50099, HIP 102724, AAVSO 2045+45
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

Со привидна величина од 4,86, но со мали промени од каде и е и името V1661 Лебед. Кога првпат била анализирана ѕвездата, била класифицирана како неправилна суперџиновска проенлива ѕвезда,[10] но дополнителните изучувања ја класифицираат како променлива од типот на Алфа Лебед. Кај ѕвездата се забележани пулсирања со повеќе периоди од неколку часови до 22 дена, и двата p- и g-модови.[6] Покрај p- и g-модовите, забележани се и чудни модови и надоврзувачки нестабилности при моделирањето на ѕвездата.[11] Спектарот исто така ги прикажува промените, со што ѕвездата добила нова класификација како променлива ѕвезда.[12]

Точните својства на 55 Лебед не се прецизно определени и исто така се подложни на промени. Станува збор за сјаен суперџин со сјајност неколку стотици илјади пати поголема од сјајноста на Сонцето. Оваа ѕвезда првично била стандардот за спектралниот тип B3 Ia.[13]

Видот на пулсирања карактеристични за 55 Лебед укажуваат дека ѕвездата претходно била црвен суперџин кој ги отфрлил надворешните слоеви. Најмасивните црвени суперџинови се очекува да поминет низ фазата на сини суперцинови, пред да постанат Волф-Рајеови ѕвезди и на крајот да експлодираат како супернови од типот Ib или Ic .[6]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Van Leeuwen, F. (2007). „Validation of the new Hipparcos reduction“. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653–664. arXiv:0708.1752. Bibcode:2007A&A...474..653V. doi:10.1051/0004-6361:20078357.
  2. 2,0 2,1 2,2 Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system“. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237. Bibcode:2002yCat.2237....0D.
  3. 3,0 3,1 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007-2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S.
  4. Prinja, R. K.; Massa, D. L. (2010). „Signature of wide-spread clumping in B supergiant winds“. Astronomy and Astrophysics. 521: L55. arXiv:1007.2744. Bibcode:2010A&A...521L..55P. doi:10.1051/0004-6361/201015252.
  5. Zorec, J.; Cidale, L.; Arias, M. L.; Frémat, Y.; Muratore, M. F.; Torres, A. F.; Martayan, C. (2009). „Fundamental parameters of B supergiants from the BCD system. I. Calibration of the (λ_1, D) parameters into Teff“. Astronomy and Astrophysics. 501: 297–320. arXiv:0903.5134. Bibcode:2009A&A...501..297Z. doi:10.1051/0004-6361/200811147.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Kraus, M.; Haucke, M.; Cidale, L. S.; Venero, R. O. J.; Nickeler, D. H.; Németh, P.; Niemczura, E.; Tomić, S.; Aret, A.; Kubát, J.; Kubátová, B.; Oksala, M. E.; Curé, M.; Kamiński, K.; Dimitrov, W.; Fagas, M.; Polińska, M. (2015). „Interplay between pulsations and mass loss in the blue supergiant 55 Cygnus = HD 198 478“. Astronomy & Astrophysics. 581: A75. arXiv:1507.01846. Bibcode:2015A&A...581A..75K. doi:10.1051/0004-6361/201425383.
  7. Wilson, Ralph Elmer (1953). „General catalogue of stellar radial velocities“. Washington. Bibcode:1953GCRV..C......0W.
  8. 8,0 8,1 Markova, N.; Puls, J. (2008). „Bright OB stars in the Galaxy. IV. Stellar and wind parameters of early to late B supergiants“. Astronomy and Astrophysics. 478 (3): 823. arXiv:0711.1110. Bibcode:2008A&A...478..823M. doi:10.1051/0004-6361:20077919.
  9. 9,0 9,1 9,2 Searle, S. C.; Prinja, R. K.; Massa, D.; Ryans, R. (2008). „Quantitative studies of the optical and UV spectra of Galactic early B supergiants. I. Fundamental parameters“. Astronomy and Astrophysics. 481 (3): 777. arXiv:0801.4289. Bibcode:2008A&A...481..777S. doi:10.1051/0004-6361:20077125.
  10. Lefèvre, L.; Marchenko, S. V.; Moffat, A. F. J.; Acker, A. (2009). „A systematic study of variability among OB-stars based on HIPPARCOS photometry“. Astronomy and Astrophysics. 507 (2): 1141. Bibcode:2009A&A...507.1141L. doi:10.1051/0004-6361/200912304.
  11. Yadav, Abhay Pratap; Glatzel, Wolfgang (2016). „Stability analysis, non-linear pulsations and mass loss of models for 55 Cygni (HD 198478)“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (англиски). 457 (4): 4330–4339. Bibcode:2016MNRAS.457.4330Y. doi:10.1093/mnras/stw236. ISSN 0035-8711.
  12. Maharramov, Y. M. (2013). „Spectral variability of the STAR 55 Cyg B3 Ia“. Astronomy Reports. 57 (4): 303–309. Bibcode:2013ARep...57..303M. doi:10.1134/S1063772913030037.
  13. Morgan, W. W.; Roman, Nancy G. (1950). „Revised Standards for Supergiants on the System of the Yerkes Spectral Atlas“. Astrophysical Journal. 112: 362. Bibcode:1950ApJ...112..362M. doi:10.1086/145351.