Индиска Плоча

тектонска плоча

Индиска Плоча — помала тектонска плоча што го опчекорува екваторот на источната полутопка. Првобитно била дел од древниот континент Гондвана, а потоа се отцепила од другите делови на континентот пред 100 милиони години и почнала да се движи на север, со себе носејќи ја Островска Индија.[1] Некогаш била сврзана со соседната Австралиска Плоча образувајќи една Индоавстралиска Плоча; поновите изучувања покажуваат дека овие две плочи се одвоиле пред барем 3 милиони години.[2] Индиската Плоча ја опфаќа речиси сета Јужна Азија (Индискиot Потконтинент) и дел од Индискиот Океан, вклучувајќи делови од јужна Кина, западна Индонезија,[3][4] и се протега сè до Ладак, Кохистан и Белуџистан, но не ги вклучува.[5][6][7]

Индиска Плоча
Видмала
Површина11.900.000 км2
Движење1североисточно
Брзина126-36 мм годишно
ОпфаќаИндиски Потконтинент, Индиски Океан, Арапско Море, Хималаи
1Во однос на Африканската Плоча

Движења на плочата

уреди
 
Поради тектониката на плочите, островска Индија, сместена врз Индиската Плоча, се одвоила од Мадагаскар и се судрила (пред 55 мг) со Евроазиската, со што настанале Хималаите.

Сè до пред 140 милиони години, Индиската Плоча била дел од суперконтинентот Гондвана, заедно со денешна Африка, Австралија, Антарктикот и Јужна Америка. Гондвана се распаднала кога овие континенти се оддалечиле со различни брзини;[8] во овој процес се отворил Индискиот Океан.[9]

Во доцната креда, пред 100 милиони години и по расцепувањето на Гондвана, Индиската Плоча се одвила од Мадагаскар и со тоа се создала Островска Индија. Таа почнала да оди на север во стапка од 20 см годишно,[8] и се смета дека почнала да се судира со Азија пред 55 милиони години,[10] во еоценската епоха на кенозоикот. Меѓутоа, некои стручњаци сметаат дека судирот помеѓу Индија и Евроазија се случил многу подоцна, пред 35 милиони години.[11] Ако судирот се случил пред 55-50 милиони години, Индиската Плоча би пропатувала растојание од 3.000 до 2.000 км, движејќи се побрзо од било која плоча.

Во 2007 г. германски геолози[8] изложиле мислење дека Индиската Плоча се движела толку бргу поради тоа што таа е двојно потенка (100 км) од другите плочи[12] кои првично ја сочинувале Гондвана. Плаштовата перјаница која ја распарчила Гондвана може да го стопила долниот дел на Индискиот Потконтинент, што би овозможило побрзо движење и помсетување на подолги растојанија.[8] Остатоците од оваа перјаница денес ги сочинуваат Марионската (Острови на Принцот Едвард), Кергеленската и Реинионската Врела Точка.[9][13] Како што Индија се движела на север, можно е Индиската Плоча уште повеќе да се истенчувала минувајќи врз врелите точки и магматски истисоци во Деканските и Таџмахалските Трапови.[9] Постои теорија дека огромните количества на вулкански гасови ослободени при минувањето на Индиската Плоча преку врелите точки играле улога во Кредно-палеогенското изумирање, кое начелно се смета дека е последица од голем астероиден удар.[14]

Меѓутоа, во 2020 г. геолозите од Оксфордскиот универзитет и Институтот „Алфред Вегенер“ заклучиле дека новите модели на плочно движење покажуваат зголемени брзини кај сите средноокеански гребени за време на доцната креда, што е противречно на тековните теории за тектониката и побивање на хипотезата за истисок од перјаница. Перес-Дијас заклучува дека забрзаното движење на Индиската Плоча е само привид, предизвикан од големите грешки во времеодредувањето на геомагнетниот пресврт околу Кредно-палеогенската граница; во трудот се вели дека ако ја преиспитаме временската скала, ќе видиме дека немало забрзување.[15][16]

Судирот со Евроазиската Плоча долж границата меѓу Индија и Непал создал орогенетски појас кој ги создал Тибетската Висорамнина и Хималаите со натрупување на талогот како земја кога се ора со плуг.

Индиската Плоча моментално се движи североисточно со стапка од 5 см годишно, а Евроазиската Плоча се движи на север со само 2 см годишно. Ова предизвикува изобличување на Евроазиската Плоча, додека пак Индиската Плоча се набива со стапка од 4 мм годишно.

Географија

уреди

Западната страна на Индиската Плоча има трансформна граница со Арапската Плоча наречена Овенов Прелом, како и раздвојувачка граница со Африканската Плоча наречена Средноиндиски Гребен. Северната страна на плочата е приближувачка граница со Евроазиската Плоча каде се образувани Хималаите и венецот Хиндукуш, наречена Главен Хималајски Потисок.

Поврзано

уреди

Наводи

уреди
  1. Oskin, Becky (5 јули 2013). „New Look at Gondwana's Breakup“. Livescience.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  2. Stein, Seth; Sella, Giovanni F.; Okai, Emile A. (2002). „The January 26, 2001 Bhuj Earthquake and the Diffuse Western Boundary of the Indian Plate“ (PDF). Geodynamics Series. American Geophysical Union: 243–254. doi:10.1029/GD030p0243. ISBN 9781118670446. Посетено на 25 декември 2015.
  3. Sinvhal, Understanding Earthquake Disasters, p. 52, Tata McGraw-Hill Education, 2010, ISBN 978-0-07-014456-9
  4. Kumar, M. Ravi; Bhatia, S. C. (1999). „A new seismic hazard map for the Indian plate region under the global seismic hazard assessment programme“. Current Science. 77 (3): 447. JSTOR 24102967.
  5. M. Asif Khan, Tectonics of the Nanga Parbat syntaxis and the Western Himalaya, p. 375, Geological Society of London, 2000, ISBN 978-1-86239-061-4
  6. Srikrishna Prapnnachari, Concepts in Frame Design, page 152, Srikrishna Prapnnachari, ISBN 978-99929-52-21-4
  7. A. M. Celâl Şengör, Tectonic evolution of the Tethyan Region, Springer, 1989, ISBN 978-0-7923-0067-0
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Kind 2007
  9. 9,0 9,1 9,2 Kumar и др. 2007
  10. Scotese 2001
  11. Aitchison, Ali & Davis 2007
  12. Литосферните корени на Јужна Африка, Австралија и Антарктикот се дебели 300 до 180 км. (Kumar и др. 2007) Погл. и Kumar и др. 2007, figure 1
  13. Meert, J.G.; Tamrat, Endale (2006). „Paleomagnetic evidence for a stationary Marion hotspot: Additional paleomagnetic data from Madagascar“. Gondwana Research. 10 (3–4): 340–348. Bibcode:2006GondR..10..340M. doi:10.1016/j.gr.2006.04.008.
  14. Schulte, Peter; и др. (5 март 2010). „The Chicxulub Asteroid Impact and Mass Extinction at the Cretaceous-Paleogene Boundary“ (PDF). Science. AAAS. 327 (5970): 1214–1218. Bibcode:2010Sci...327.1214S. doi:10.1126/science.1177265. ISSN 1095-9203. PMID 20203042. S2CID 2659741.
  15. Pérez-Díaz, L.; Eagles, G.; Sigloch, K. (2020). „Indo-Atlantic plate accelerations around the Cretaceous-Paleogene boundary: A time-scale error, not a plume-push signal“. Geology. 48 (12): 1169–1173. Bibcode:2020Geo....48.1169P. doi:10.1130/G47859.1.
  16. Andrews, Robin George (14 април 2021). „The New Historian of the Smash That Made the Himalayas“. Quanta Magazine. Посетено на 15 април 2021.

Литература

уреди

Надворешни врски

уреди