Машрек (арапски: مشرق) — регион во арапскиот свет источно од Египет. Ги опфаќа Либан, Палестина, Јордан, Сирија и Ирак.[5][6][7] Поимот во превод „изгревно место“, изведено од шарека (شرق „свети, огрева“ и „издигање“), однесувајќи се на истокот, каде изгрева сонцето.[8][9]

Map depicting the area most conservatively known as Машрек.[1][2][3][4]

Се однесува на земјите ограничени со Средоземното Море и Иран и оди заедно со поимот Магреб, кој го означува западниот дел на Северна Африка. Египет е граничен случај: има културна, етничка и јазична блискост со Машрек и Магреб, но има доста разлики и често не се смета за дел од нив; кога се вбројува во еден од нив, тоа обично е Машрек поради поголемата блискост со Левантот. Египет и Левантот во историјата се управувале како една целина, како што е случај со Новото Кралство на стариот Египет, Омејадскиот, Абасидскиот и Фатимидскиот Калифат, Ајубидите, Мамелучкиот Султанат и, извесно време, под управата на египетскиот владетел Мухамед Али Паша.

Либија исто така може да се рече дека е поделена на влијанија од Машрек и од Магреб, при што источниот дел (Киренајка) важи за поблизок до Египет и Машрек.[10]

Овие географски поими водат потекло од раниот период на ширењето на исламот. Овој регион е случен на Билад ел-Шам и Месопотамија земени заедно.[11]

Бидејќи Машрек неколку свети места за аџилак, некои муслимани го сметаат за извор на верска меродавност. Машречките школи уживаат углед меѓу учените во Магреб.

Во 2014 г. во Машрек живееле 1,7% од светското население.[12][13][14][15][16][17]

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. „About ANPGR“. Arab Network of Plant Genetic Resources.
  2. „Mashreq“. Association of Agricultural Research Institutions in the Near East & North Africa.
  3. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на March 4, 2016. Посетено на August 19, 2015.
  4. „لماذا يستثنى الأردن من التقسيم؟ الوضع الداخلي هو العنصر الحاسم*فهد الخيطان“ [Why is Jordan exempted from the division? The internal situation is a critical component * Fahd strings] (арапски). Rasseen. 2014-07-13.
  5. „European Neighbourhood Policy in the Mashreq Countries: Enhancing Prospects for Reform“. Centre for European Policy Studies. 2005-09-01. Архивирано од изворникот на 2018-12-26. Посетено на 2017-12-31.
  6. Introduction to Migration and the Mashreq Архивирано на 3 февруари 2014 г.
  7. „Migrants from the Maghreb and Mashreq Countries“ (PDF). IOM International Organization for Migration. July 2002. Архивирано од изворникот (PDF) на 2014-02-02. Посетено на 2017-12-31.
  8. Alvarez, Lourdes María (2009). Abu Al-Ḥasan Al-Shushtarī. Paulist Press. стр. 157. ISBN 978-0-8091-0582-3.
  9. Peek, Philip M.; Yankah, Kwesi (2003-12-12). African Folklore: An Encyclopedia. Routledge. стр. 442. ISBN 978-1-135-94873-3.
  10. Gall, Michel Le; Perkins, Kenneth (2010). The Maghrib in Question: Essays in History and Historiography. University of Texas Press. стр. 8. ISBN 978-0-292-78838-1.
  11. Clancy-Smith, Julia (2013-11-05). North Africa, Islam and the Mediterranean World. Routledge. стр. 98. ISBN 978-1-135-31213-8.
  12. Official estimate of the Population of Egypt Архивирано на 25 мај 2013 г.
  13. UN estimate for Lebanon
  14. Official Jordanian population clock Архивирано на 17 јануари 2012 г.
  15. „National Main Statistical Indicators“. State of Palestine – Palestinian Central Bureau of Statistics. Архивирано од изворникот на 2016-12-03. Посетено на 2017-12-31.
  16. UN estimate for Syria
  17. „Iraq“. The World Bank.