Проблеми на животната средина во Иран

Проблемите на животната средина во Иран вклучуваат, особено во урбаните области, емисиите на возилата, рафинериските операции и индустриските ефлуенти кои придонесуваат за лошиот квалитет на воздухот. Извештајот на Програмата за животна средина на Обединетите нации го рангирал Иран на 117 место меѓу 133 земји во однос на еколошките индекси.[1][2] Недостигот на вода е сериозен проблем, а земјата е исто така загрозена од глобалното затоплување.

80% од загадувањето на воздухот во Техеран се должи на автомобилите, останатите 20% се должат на емисиите на фабриките и индустријата.

Загадување на воздухот уреди

 
Автомобил наспроти јавен превоз во Техеран

Светската банка ги проценува загубите нанесени на економијата на Иран како резултат на смртните случаи предизвикани од загадениот воздух на 640 милиони долари, што е еднакво на 5,1 трилиони риали или 0,57 отсто од БДП.[3] Болестите кои произлегуваат од загадувањето на воздухот предизвикуваат загуби проценети на 260 милиони долари годишно или 2,1 трилиони риали или 0,23 отсто од БДП на иранската економија.

Повеќето автомобили користат оловен бензин и немаат опрема за контрола на емисиите.[4] Техеран е оценет како еден од најзагадените градови во светот. Сепак, во иднина се планира автобуси и автомобили кои работат на природен гас да го заменат постојниот возен парк на јавен превоз. Исто така, цените на енергијата се одржуваат вештачко ниски во Иран преку големи државни субвенции, што резултира со многу неефикасни и загадувачки модели на потрошувачка.[5][6] Управување со сообраќајот, техничкиот преглед на возилата, општа употреба на електрични велосипеди и електронска влада се исто така дел од решението.[7]

Зголемената инциденца на респираторни заболувања ги поттикнало градските власти на Техеран и Арак, југозападно од главниот град, да воведат програми за контрола на загадувањето на воздухот. Овие програми имаат за цел постепено да го намалат количеството на штетни супстанции што се ослободуваат во атмосферата.[8]

Климатска промена уреди

Иран е членка на Протоколот од Кјото за климатски промени, но не и на неговиот амандман од Доха.[9] Тие го потпишале, но не го ратификувале Парискиот договор за климатски промени.[10]

Екосистеми уреди

Голем дел од територијата на Иран страда од прекумерно пасење, опустинување и/или уништување на шумите.

Мочуриштата и слатководните реки се повеќе се уништуваат како што се шират индустријата и земјоделството, а излевањето на нафта и хемикалии му штети на водниот живот во Персискиот Залив и Каспиското Море.[11] Иран тврди дека меѓународната брзање за развој на резервите на нафта и гас во Каспиското Море претставува за тој регион нов сет на еколошки закани.[12] Иако Одделот за животна средина постои од 1971 година, Иран сè уште нема развиено политика на одржлив развој бидејќи краткорочните економски цели имаат предност.[13]

Потпишано, но нератификувано: Измена на животната средина, Закон на морето, Зачувување на морскиот живот.[14]

Уништување на шумите уреди

Иран имал средна оценка од 7,67/10 на Индексот за интегритет на шумски предел за 2018 година, што го рангирало на 34-то место на глобално ниво од 172 земји.[15]

Природни непогоди уреди

Иран доживува периодични суши, поплави, песочни бури и земјотреси долж западната граница и на североисток.[14]

Ерозија на почвата уреди

Иран бил најлошо рангиран во светот за ерозија на почвата во 2011 година.[16]

Отпад уреди

Се проценува дека во земјата се произведуваат околу 50.000 тони ѓубре секој ден, од кои нешто помеѓу 70 и 80 отсто се отстранува хигиенски, но остатокот не.[17] Иран произведува над 8 милиони тони опасен отпад годишно (2016 година).[18]

Вода уреди

Истекувањето на индустриските и урбаните отпадни води ги загадува реките, крајбрежните и подземните води.[14]

Недостиг на вода уреди

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Iran Daily – Front Page – 03/06/07
  2. „Iran Environment in Grave Danger“. www.payvand.com. Архивирано од изворникот на 2020-01-15. Посетено на 2009-10-28.
  3. „Iran Daily - Front Page - 03/06/07“. Архивирано од изворникот на 2007-11-15. Посетено на 2015-11-22.
  4. Iran Daily – Domestic Economy – 07/01/07 Архивирано на 6 мај 2008 г.
  5. „Atieh Bahar“. 28 September 2007. Архивирано од изворникот на 2007-09-28.
  6. „Iran Daily - Domestic Economy - 01/11/09“. Архивирано од изворникот на 2009-03-18. Посетено на 2016-02-19.
  7. „YouTube“. www.youtube.com. Архивирано од изворникот на 2010-06-07.
  8. „Iran Pharmaceuticals and Healthcare Report Q2“. www.payvand.com. Архивирано од изворникот на 2011-11-29. Посетено на 2009-07-04.
  9. „United Nations Treaty Collection“. treaties.un.org (англиски). Посетено на 2020-11-10.
  10. „United Nations Treaty Collection“. treaties.un.org (англиски). Посетено на 2020-11-10.
  11. „Iran – Country Brief“. web.worldbank.org.
  12. „Iran environment in grave danger“. www.payvand.com. Архивирано од изворникот на 2020-01-15. Посетено на 2010-05-05.
  13. „Green Party of Iran – News“. www.iran-e-sabz.org.
  14. 14,0 14,1 14,2 „Archived copy“. Посетено на 2012-12-04.
  15. Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material“. Nature Communications. 11 (1): 5978. doi:10.1038/s41467-020-19493-3. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 Проверете ја вредноста |pmc= (help). PMID 33293507 Проверете ја вредноста |pmid= (help).
  16. „Iran ranked worst in the world for soil erosion: expert“. www.payvand.com. Архивирано од изворникот на 2020-01-13. Посетено на 2012-04-25.
  17. „Every Iranian produces 700 grams of garbage per day“. www.payvand.com. Архивирано од изворникот на 2020-01-13. Посетено на 2012-04-24.
  18. „Hazardous Waste Production Alarming“. 23 October 2016.

Надворешни врски уреди