Улузиската култура е преодна археолошка култура помеѓу средниот палеолит и горниот палеолит, пронајдена во Италија и Грција.

Карта
Uluzzian sites (CC BY-SA 4.0 ROCEEH)
Caves overlooking the Bay of Uluzzo.
Пештери со поглед на заливот Улуцо.
Заливот Улузо во однос на Заливот Таранто .

Тимот предводен од археолошкиот научник Катерина Дука датирал дека Улузиан трае од кратко пред 45.000 до околу 39.500 години пред сегашноста (БП), на сличен датум или малку порано од ерупцијата на Кампанискиот Игнимбрит.[1]

Географска област: Во Италија: Апулија (Грота дел Кавало и пештерата Улуцо), Базиликата, Кампанија, Калабрија, Тоскана и Фумане (најсеверната точка).[2] Надвор од Италија, само во Арголис, Грција (пештерата Клисура).[3]

Откритие уреди

 
Влез во Грота дел Кавало (фото: Тило Парг, 2019 година).

Ископувањата од 1963 година Артуро Палма ди Чеснола од Грота дел Кавало („Пештерата на коњот“) во јужна Италија ги откриле првите остатоци, подоцна наречени „Улузијан“.[4] Пештерата се наоѓа на полуостровот Саленто во Апулија, со поглед на Заливот Таранто. Единствените човечки останки биле два млечни заби (Кавало Б и Кавало Ц) од Улуцискиот депозит Гротта дел Кавало идентификувани како човечки од (Бенази , 2011). [5] Овие заби, кои датирале од 43.000-45.000 БП, се најстарите моментално познати остатоци од современите луѓе во Европа.[5]

Транзиција од среден кон горен палеолит уреди

 
Стратиграфија на наслаги на подот на пештерата Фумане (фото:Тило Парг, 2014).

Улуцијанот е еден од неколкуте техно-комплекси кои се сметаат за „преодни склопови“: Улузијан, Шателперонски, Селет и Линкомбијан-Ранисијан-Јерзмановец.[6]

Култура уреди

Улузијците правеле и користеле зрна од лушпи од морски мекотели како што се скафоподи, полжави ( Columbella rustica, Cyclope neritea ) и други видови. [1]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 Douka, Katerina; Higham, Thomas FG; Wood, Rachel; Boscato, Paolo (2014). „On the chronology of the Uluzzian“. Journal of Human Evolution. 68: 1–13. doi:10.1016/j.jhevol.2013.12.007. PMID 24513033.[бара регистрација]
  2. Peresani, M., 2012. Fifty thousand years of flint knapping and tool shaping across the Mousterian and Uluzzian sequence of Fumane cave. Quaternary International 247, 125–150
  3. "Klissoura cave" often appears in the literature, but the archaeologists themselves use the spelling "Klisoura" or the phrase "Cave 1 in Klisoura Gorge (Western Peloponnese)". Koumouzelis, M., Ginter, B., Koz1owski, J.K., Pawlikowski, M., Bar-Yosef, O., Albert, R.M., Litynska-Zajac, M., Stworzewicz, E., Wojtal, P., Lipecki, G., Tomek, T., Bochenski, Z.M., Pazdur, A., 2001. The early Upper Palaeolithic in Greece: the excavations in Klisoura cave. J. Archaeol. Sci. 28, 515–539.
  4. Palma di Cesnola, Arturo (1964). „Seconda campagna di scavo nella grotta del Cavallo“. Riv. Sci. Preist.: 23–39.
  5. 5,0 5,1 Benazzi, Stefano; Katerina, Douka; Fornai, Cinzia; Bauer, Catherine C. (2011). „Early dispersal of modern humans in Europe and implications for Neanderthal behaviour“. Nature. 479 (7374): 525–528. Bibcode:2011Natur.479..525B. doi:10.1038/nature10617. PMID 22048311. Посетено на April 26, 2020.
  6. Hublin, J-J. (2015). „The modern human colonization of western Eurasia: when and where?“. Quaternary Sci. Rev. 118: 194–210. Bibcode:2015QSRv..118..194H. doi:10.1016/j.quascirev.2014.08.011.