Српскохрватска граматика
Граматиката на српскохрватскиот јазик (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сложени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.
Именки
уредиПадежи и деклинација на именки
уредиВо српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.
| Еднина | Класа I - м.р. I прозор |
Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре |
Класа I - с.р. I село |
Класа I - с.р. I воглавном што завршуваат на -e** дрво and Миле (име) |
Класа II - ж.р. I жена |
Класа II - ж.р. I -ka банка |
Класа II - ж.р. I -ga книга |
Класа III - ж.р. II љубов |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Номинатив | прозор prozor |
магарац magarac |
село selo |
дрво drvo Миле Mile |
жена žena |
банка banka |
књига knjiga |
љубав ljubav |
| Генитив | прозорa prozora |
магарца magarca |
селa sela |
дрвета drveta Милета Mileta |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
| Датив | прозôру prozôru |
магâрцу magârcu |
сêлу sêlu |
дрвêту drvêtu Милету Miletu |
жêни žêni |
бâнци bânci |
књизи knjizi |
љубâви ljubâvi |
| Акузатив | прозор prozor |
магарца magarca |
село selo |
дрво drvo Милета Mileta |
жену ženu |
банку banku |
књигу knjigu |
љубав ljubav |
| Вокатив | прозорē prozore |
магарчē magarče |
селō selō |
дрвō drvō Миле Mile |
женō ženō |
банкō bankō |
књигō knjigō |
љубави ljubavi |
| Инструментал | прозором prozorom |
магарцом magarcom |
селом selom |
дрветом drvetom Милетом Mile |
женом ženom |
банком bankom |
књигом knjigom |
љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју) |
| Локатив | прозóру prozóru |
магáрцу magárcu |
сéлу sélu |
дрвéту drvétu Милету Miletu |
жéни žéni |
бáнци bánci |
књизи knjizi |
љубави ljubavi |
| Множина | прозори | магариња | села | дрва | жени | банки | книги | љубов |
| Номинатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
| Генитив | прóзорā prozora |
мáгарцā magarca |
сéлā sela |
дрвā drva |
жéнā žena |
бáнкā banka |
књигā knjiga |
љубави ljubavi |
| Датив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
| Акузатив | прозоре prozore |
магарце magarce |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
| Вокатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
| Инструментал | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
| Локатив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.
Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:
i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.
ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).
iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).
Придавки
уредиИнфлекција
уредиПридавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).
| Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
|---|---|---|---|
| Номинатив | нов(и) | ново | нова |
| Акузатив | нов(и) | ново | нову |
| Генитив | новог(а) | новог(а) | новe |
| Датив | новом | новом | новој |
| Инструментал | новим | новим | новом |
| Локатив | новом | новом | новој |
| Множина | нови (m) | нови (n) | нови (f) |
| Номинатив | нови | нова | нове |
| Акузатив | нове | нова | нове |
| Генитив | нових | нових | нових |
| Датив | новим | новим | новим |
| Инструментал | новим | новим | новим |
| Локатив | новим | новим | новим |
Компарација на придавки
уредиПридавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.
| Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
|---|---|---|---|
| Номинатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добра боља најбоља |
| Акузатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добру бољу најбољу |
| Генитив | доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
добре боље најбоље |
| Датив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
| Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добром бољом најбољом |
| Локатив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
| Множина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
| Номинатив | добри бољи најбољи |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
| Акузатив | добре боље најбоље |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
| Генитив | добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
| Датив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
| Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
| Локатив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Глаголи
уредиПомошни глаголи
уредиГлагол јесам
уредиНема инфинитив и има само сегашно време:
| Лична заменка | Сегашност | Сегашност (нег. форми) | |
|---|---|---|---|
| Долга (акцентирана) форма | Долга (неакцентирана) форма | ||
| Ја (Јас) | јесам | сам | нисам |
| Ти (Ти) | јеси | си | ниси |
| Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | јесте | је | није |
| Ми (Ние) | јесмо | смо | нисмо |
| Ви (Вие) | јесте | сте | нисте |
| Они, Оне, Она (Тие) | јесу | су | нису |
Глагол бити
уредиОвој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.
| Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
| Ја (Јас) | будем | ћу бити | будем био/ла | сам био/ла; био/ла сам | бих | бејах | био/ла сам био/ла |
| Ти (Ти) | будеш | ћеш бити | будеш био/ла | си био/ла; био/ла си | би | бејаше | био/ла си био/ла |
| Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | буде | ће бити | буде био/ла/ло | је био/ла/ло; био/ла/ло је | би | бејаше | био/ла/ло је био/ла/ло |
| Ми (Ние) | будемо | ћемо бити | будемо били/ле | смо били/ле; били/ле смо | бисмо | бејасмо | били/ле смо били/ле |
| Ви (Ти) | будете | ћете бити | будете били/ле | сте били/ле; били/ле сте | бисте | бејасте | били/ле сте били/ле |
| Они, Оне, Она (Тие) | буду | ће бити | буду били/ле/ла | су били/биле/била; били/ле/ла су | бише | бејаху | били/ле/ла су били/ле/ла |
Правилни глаголи
уреди| Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
| Ја (Јас) | радим | ћу радити | будем радиo/ла | сам радиo/ла; радиo/ла сам | рад+ах>рађах | радиo/ла сам радиo/ла | |
| Ти (Ти) | радиш | ћеш радити | будеш радиo/ла | си радиo/ла; радиo/ла си | рад+аше>рађаше | радиo/ла си радиo/ла | |
| Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | ради | ће радити | буде радиоo/ла/ло | је радиo/ла/ло; радиo/ла/ло је | рад+аше>рађаше | радиo/ла/ло је радиo/ла/ло | |
| ми (We) | радимо | ћемо радити | будемо радили/ле | смо радили/ле; радили/ле смо | рад+асмо>рађасмо | радли/ле смо радили/ле | |
| Ви (Вие) | радите | ћете радити | будете радили/ле | сте радили/ле; радили/ле сте | рад+асте>рађасте | радили/ле сте радили/ле | |
| Они, Оне, Она (Тие) | раде | ће радити | буду радили/ле/ла | су радили/радиле/радила; радили/ле/ла су | рад+аху>рађаху | радили/ле/ла су радили/ле/ла | |
Неправилни глаголи
уреди| Лич. заменки | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
| Ја (Јас) | могу' | ћу моћи | будем могаo/ла | сам могаo/ла; могаo/ла сам | могох | моћијах | могаo/ла сам могаo/ла |
| Ти (Ти) | можеш | ћеш моћи | будеш могаo/ла | си могаo/ла; могаo/ла си | може | моћијаше | могаo/ла си могаo/ла |
| Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | може | ће моћи | буде могаo/ла/ло | је могаo/ла/ло; могаo/ла/ло je | може | можијаше | могаo/ла/ло je могаo/ла/ло |
| Ми (Ние) | можемо | ћемо моћи | будемо могли/ле | смо могли/ле; могли/ле смо | могосмо | моћијасмо | могли/ле смо могли/ле |
| Ви (Вие) | можете | ћете моћи | будете могли/ле | сте могли/ле; могли/ле сте | могосте | моћијасте | могли/ле сте могли/ле |
| Они, Оне, Она (Тие) | могу | ће моћи | буду могли/ле/ла | су могли/могле/могла; могли/ле/ла су | могоше | моћијаху | могли/ле/ла су могли/ле/ла |
Предлози
уреди| Предлог | Падеж | Услов | Пример |
|---|---|---|---|
| među | акузатив | со глагол што означува движење | ići među ljude = „[да] оди меѓу луѓето“ |
| инструментал | со глагол што не означува движење | biti među ljudima = „[да се] биде меѓу луѓето“ | |
| na | акузатив | со глагол што означува движење | postaviti na sto = „[да се] постави на масата“ |
| локатив | со глагол што не означува движење | biti na stolu = „[да се] биде на масата“ | |
| nad(a) | акузатив | со глагол што означува движење | uzdigati se nad more = „[да се] воздигне над морето“ |
| инструментал | со глагол што не означува движење | nalaziti se nad morem = „се наоѓа над морето“ | |
| o | акузатив | obesiti o nešto = „[да] обеси нешто“ | |
| локатив | govoriti o nečemu = „[да] зборува за нешто“ | ||
| pod(a) | акузатив | со глагол што означува движење | padati pod sto = „[да] падне под масата“ |
| инструментал | со глагол што не означува движење | ležati pod stolom = „[да] лежи под масата“ | |
| pred(a) | акузатив | со глагол што означува движење | pozoviti pred kralja = „[да се] повика пред кралот“ |
| инструментал | со глагол што не означува движење | govoriti pred kraljem = „[да] зборува пред кралот“ | |
| s(a) | генитив | iskočiti sa stolice = „[да] срипа од столот“ | |
| инструментал | со нешто | s mužem = „со мажот [ми]“ | |
| u | генитив | u Branka Ćopića = „у/кај Бранко Ќопиќ“ | |
| акузатив | со глагол што означува движење | ići u selo = „[да] оди во село“ | |
| локатив | со глагол што не означува движење | živeti u selu = „[да] живее во село“ | |
| za | акузатив | za profesora = „за професорот“ | |
| инструментал | za profesorom = „зад професорот“ |
Поврзано
уредиЛитература
уреди- Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2
- Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941.
- Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3
- Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4
- Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4
- Стојан Новаковић, Српска граматика, 1894, 1902.
- Живојин П. Симић, Српска граматика, 1922.