Борски Округ

Борски Округ (српски: Борски округ) — една од деветте административни области во Јужна и Источна Србија. Има население од 123.848 жители, според резултатите од пописот од 2011 година. Административен центар на Борскиот Округ е градот Бор, а судскиот, според традицијата, Неготин.

Борски Округ
Борски округ
Borski okrug
Округ во Србија
Wiki.Đerdap II Pharmacies in Negotin 1040 01.jpgWiki.Đerdap II Church of Holy Trinity in Negotin 1011 01.jpg
Cazanele Dunării.jpgJungle, Lazarev Kanjon.jpgДео дворишта манастира.JPG
Wiki.Đerdap III Tabula Traiana 353.jpgWiki.Đerdap II Lepenski Vir 496.jpgWiki.Đerdap II Konak kapetan Mišino zdanje 637.jpg
Diana Fortress, built in 100 AD during Trajan's preparations for the Dacian wars, Moesia Superior, Serbia (41353644265).jpgWiki.Đerdap IV Kladovski Grad 143.jpgRajačke pivnice, Rajac kod Negotina 02.JPG
Klokocevac.jpgLazareva pećina, pećinska figura Bizon.jpgKonak kneza Miloša u Brestovačkoj Banji 01.JPG
Мала прераст у нањону Вратне.jpgWiki.Đerdap II Zgrada Pedagoške akademije u Negotinu 1077 05.jpg
Слики од Борскиот Округ
Местоположба на Борскиот Округ во Србија
Местоположба на Борскиот Округ во Србија
Држава Србија
ОбластЈужна и Источна Србија
Административен центарБор
Управа
 • НачалникВладимир Станковиќ (од 2018)
Површина
 • Вкупно3,507 км2 (1,354 ми2)
Население (2011)
 • Вкупно123,848
 • Густина35,3/км2 (91/ми2)
ISO 3166RS-14
Општини4
- Населби90
Градови6
- Села84
Мреж. местоborski.okrug.gov.rs

ИсторијаУреди

Трибалите доминирале во областа пред римското освојување во 1 век пр.н.е. кое ги ослабнало и ги покорило палеобалканските племиња. Трибалите, трибалско-дакиско племе, биле поразени од римската војска под водство на Маркус Лициниј Крас, конзул од 30 година пр.н.е. Областа бил организирана во Мезија Инфериор во 87 година од н.е. од страна на императорот Домицијан.

Хеленистичкото религиозно влијание е потврдено преку археолошките наоди во Ровине и Тамнич каде што бил обожаван Херакле, релјеф на Зевс, Херакле и Дионис бил пронајден во Буково.[1]

ОпштиниУреди

Округот го опфаќа градот Бор и три општини:

Началници на Борскиот ОкругУреди

  • 1994-2001 Миливоје Илиќ
  • 2001-2007 Зорица Ѓериќ-Стојчиќ
  • 2007-2014 Синиша Пуљецовиќ
  • 2014-2018 Мирослав Кнежевиќ
  • 2018- Владимир Станковиќ

ДемографијаУреди

Население во минатото
ГодинаНас.±%
1948144.049—    
1953151.973+5.5%
1961160.096+5.3%
1971175.848+9.8%
1981180.463+2.6%
1991178.718−1.0%
2002146.551−18.0%
2011124.992−14.7%

Според последниот официјален попис направен во 2011 година, Борскиот Округ имал 124.992 жители.

Етнички групиУреди

Етнички состав на Борскиот Округ:[2]

Етничка група Популација %
Срби 97.239 77,80%
Власи 13.313 10,65%
Роми 2.244 1,80%
Романци 791 0,63%
Македонци 600 0,48%
Црногорци 452 0,36%
Југословени 182 0,15%
Хрвати 179 0,14%
Албанци 152 0,12%
Бугари 149 0,12%
Муслимани 104 0,08%
Останати 9.587 7,67%
Вкупно 124.992

ЕкономијаУреди

Областа традиционално е енергетски ориентирана, бидејќи ги има хидроелектраните на Ѓердап: Железна порта I и Железна порта II, а исто така е богата со наоѓалишта на бакар и злато, особено во областите Бор и Мајданпек; исто така откриено е и сребро, но е ретко. Во областа работи гигантската рударска компанија Бор.

КултураУреди

Во околината на Бор се наоѓаат: замокот на принцот Александар од 1856 година, изграден во духот на романтизмот и Конакот на кнез Милош (во Брестовачка Бања, изграден во 19 век). Бор е познат како центар на најголемиот рудник за бакар во Европа, чија експлоатација започнала во 1904 година, но, според пронајдените документи, се користел уште во античко време. Во Борскиот Округ се наоѓа и најголемиот национален парк во Србија – Националниот парк Ѓердап, во чии рамки се наоѓа и многу важниот археолошки локалитет Лепенски Вир. Покрај Ѓердап, за светско културно наследство се предложени и неготинските кафеани. Оваа област во источна Србија е позната и по своето римско наследство. Недалеку од Кладово се остатоците од Трајановиот мост, кој илјада години важел за најголемиот мост во светот, како и остатоците од римската тврдина Дијана, додека недалеку од Неготин се остатоците од римската царска палата.

ПоврзаноУреди

НаводиУреди

  1. Pilipović, Sanja. „The Triad Zeus, Herakles and Dionysos: A Contribution to the Study of Ancient Cults in Upper Moesia“. CEEOL. Посетено на 5 April 2017.
  2. „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији“ (PDF). stat.gov.rs. Republički zavod za statistiku. Архивирано од изворникот (PDF) на 11 August 2014. Посетено на 13 јануари 2017.

Надворешни врскиУреди