Карталдаг
Карталдаг или Карталташ — (грчки: Αετοβούνι, Аетовуни, старо Καρτάλ Νταγ, Καρτάλ Τάς) — планина во Кожанско, Егејска Македонија. Претставува дел од планината Сињак..[1]
Карталдаг | |
---|---|
Αετοβούνι | |
Највисока точка | |
Надм. вис. | 1.264 м |
Координати | 40°23′37″N 40°23′37″E / 40.3935° СГШ; 40.3935° ИГД |
Географија | |
Место | Кожанско, Егејска Македонија |
Опис
уредиПланината има издолжен облик и се наоѓа во средишниот дел на Кожанско, на северозапад од градот Кожани. На запад се одвоена од главниот дел на Сињак со седлото Рахи (940 м), каде започнуват реките Пикровеница и Клисура. На исток завршува во котлината Сариѓол (Кајларско Поле). На старите карти од 1911 и 1913 г. дел од планината е наречен Карајанија според малата област, а подоцна се покажува како дел од Сињак.[1] Карталдаг и Аетовуни значат Орлова Планина на турски и грчки, а Карталташ на турски значи Орлов Камен.
Карпите се доломитни варовници.[1]
Врвот се искачува од селото Димирџилер (930 м) за околу час и половина.[2]
Име | Грчки | Висина (м) | Местоположба |
---|---|---|---|
Карталдаг, Карталташ, Аетовуни | Αετοβούνι, Καρτάλ Νταγ, Καρτάλ Τάς | 1.264[1] | во И дел, И над Димирџилер |
Карталдаг, Аеторахи | Αετορράχη, Καρτάλ Νταγ | 1.120[1] | |
Амасбаси | Αμάσμαση, Αμάσμπασι | 1.237[1] | во С дел, И над Курџево |
Авго | Αυγό | 1.092[1] | |
Веланидија, Караџилар, Караџилар Тепеси | Βελανιδιά, Καραζιλάρ, Καραξιλάρ Τεπεσί | 1.121[1] | |
Дермеџиташ, Дијиталбаш, Врахос | Βράχος, Ντεμερτζή Τας, Ντιγίταλ Μπας | 1.089[1] | во С дел, ЈЗ над Липинци |
Јапе, Кастро | Κάστρο, Γιαπέ | 1.020[1] | во И дел, И над Врдомици |
Артиптепе, Кедрона | Κέδρωμα, Αρτίπ Τεπέ | 1.002[1] | во Ј дел, СЗ над Кало Обаси и СИ над Сариханлар |
Кокинорахи | Κοκκινορράχη | 1.003[1] | во Ј дел, З над Деинли |
Куцекурбас, Корифи | Κορυφή, Κουτσεκουρμπάς | 1.120[1] | во С дел, Ј над Липинци |
Куруба, Курубаси | Κουρούμπα, Κουρούμπασι | 1.257[1] | во С дел, СИ над Курџево |
Краник, Кранија | Κρανιά, Κρανίκ | 1.023[1] | во И дел |
Дураслар, Магула | Μαγούλα, Ντουρασλάρ | 1.102[1] | во Ј дел, С над Деинли |
Некро Кефали | Νεκρό Κεφάλι | 1.048[1] | во средниот дел |
Петрорахи | Πετρορράχη | 1.000[1] | |
Бујук Дурун, Статмос | Σταθμός, Μπουγιούκ Ντουρούν | 1.023[1] | во Ј дел, СЗ над Деинли |
Ипсома Кароглу, Курија Сидирас | Ύψωμα Καρόγλου, Κουριά Σιδηράς | 1.045[1] | во З дел, З над Димирџилер |
Кавак, Агиос Јоанис | Άγιος Ιωάννης, Καβάκ | 848[1] | во ЈИ дел, С над Ќучук Матли |
Агиос Маркос | Άγιος Μάρκος | 842[1] | во СИ дел, ЈЗ над Бошовци |
Карталтепе, Аеторахи | Αετόρραχη | 813[1] | во ЈИ дел, З над Исламли |
Врахос | Βράχος | 963[1] | во И дел, СЗ над Караагач |
Итија | Ιτιά | 855[1] | во ЈИ дел, СЗ над Исламли |
Кастро, Коџа Кале | Κάστρο, Κοτζά Καλέ | 860[1] | во СИ дел, Ј над Бошовци |
Карадаг, Мавровуни | Μαυροβούνι, Καρά Νταγ | 885[1] | во ЈИ дел, С над Исламли |
Карагач, Сивритепе, Маврохома | Μαυρόχωμα, Καραγάτς, Σιβρί Τεπέ | 845[1] | во И дел, ЈИ над Караагач |
Микри Петра, Микро Кури | Μικρή Πέτρα, Μικρό Κουρί | 982[1] | во СЗ дел |
Ментешлидаг, Мосхула | Μοσχούλα, Μεντεσλή Νταγ | 822[1] | |
Генџик, Ренџик, Палеохори | Παλαιοχώρι, Γεντζίκ, Ρεντζίκ | 920[1] | |
Тураслар, Тураслар Тузу, Пердика | Περδικιά, Τουρασλάρ, Τορασλάρ Τουζού | 923[1] | во средниот дел |
Крантепе, Кран Лофос, Петровуно | Πετρόβουνο, Κράν Τεπέ, Κραν Λόφος | 909[1] | во средниот дел, С од Калбуџилар |
Далу Ѓуне, Далу Ѓоне, Просилио | Προσήλιο, Νταλού Γκιουνέ, Νταλού Γκιονέ | 983[1] | во СИ дел, СИ над Врдомици |
Профитис Илијас | Προφήτης Ηλίας | 940[1] | во С дел |
Сивритепе, Скопос | Σκοπός, Σιβρί Τεπέ | 919[1] | во ЈИ дел, СЗ над Кила |
Скирка, Спилија | Σπηλιά, Σκίρκα | 846 - 807[1] | во СЗ дел, ЈЗ над Липинци |
Поврзано
уредиНаводи
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Νέζης, Νίκος (2010). Τα ελληνικά βουνά : γεωγραφική εγκυκλοπαίδεια. Τόμος 2. Ηπειρωτική Ελλάδα. Πελοπόννησος - Στερεά Ελλάδα - Θεσσαλία - Ήπειρος - Μακεδονία - Θράκη. Αθήνα: Ελληνική Ομοσπονδία Ορειβασίας Αναρρίχησης : Κληροδότημα Αθ. Λευκαδίτη. стр. 361. ISBN 978-960-86676-6-2.
- ↑ Νέζης, Νίκος (2010). Τα ελληνικά βουνά : γεωγραφική εγκυκλοπαίδεια. Τόμος 2. Ηπειρωτική Ελλάδα. Πελοπόννησος - Στερεά Ελλάδα - Θεσσαλία - Ήπειρος - Μακεδονία - Θράκη. Αθήνα: Ελληνική Ομοσπονδία Ορειβασίας Αναρρίχησης : Κληροδότημα Αθ. Λευκαδίτη. стр. 362. ISBN 978-960-86676-6-2.