Теизам[1][2] — верба во постоењето на врвно суштество или богови.[3][4] Вообичаено, или кога е спротивставен на деизмот, овој термин често ја опишува класичната концепција за Бога што се наоѓа во монотеизмот (исто така се нарекува и класичен теизам) - или богови што се наоѓаат во политеистичките религии - верување во Бога или во богови без отфрлање на откровението како што е карактеристично за деизмот.[5][6]

Бог Отецот прикажан од Јулиус Шнор фон Каролсфелд во 1860 година

Атеизмот најчесто се сфаќа како неприфаќање или отфрлање на теизмот во најширока смисла на теизмот, т.е. неприфаќање или отфрлање на верувањето во Бог или во боговите.[7] Тврдењето дека постоењето на кое било божество е непознато или не се знае е агностицизам.

Етимологија уреди

Поимот теизам потекнува од грчкиот теос или теои што значи „бог“ или „богови“. Поимот теизам прв го употребил Ралф Кедворт (1617–1688).[8] Во дефиницијата на Кедворт, тие се „строго и правилно наречени теисти, кои потврдуваат, дека совршено свесно битие, или ум, кое постои од самата вечност, било причина за сите други нешта“.[9]

Видови на теизам уреди

Еднобоштво уреди

Еднобоштво или монотеизам (од грчки μόνος) е верување во теологијата дека постои само едно божество.[10] Некои модерни монотеистички религии се христијанството, јудаизмот, исламот, бахаџи верата, сикизмот, зороастризмот, еканкарот.

Многубоштво уреди

Многубоштво или политеизам е верување дека има повеќе од еден бог.[11] Во пракса, политеизам не е само верување дека има повеќе богови, обично вклучува верување во постоење на специфичен пантеон на различни богови.

Во рамките на политеизам постојат тврди и меки видови[се бара извор] :

  • Тврдото многубоштво ги смета боговите како различни и одделни суштества. Пример за ова би биле одредени школи на хиндуизмот, како и хеленизмот, грчката и египетската религија.
  • Мекото многубоштво ги смета боговите како вклучени во поголема целина. Некои форми на хиндуизам како што се смартизам/дваита веданта служат како примери на мек политеизам.

Политеизмот е поделен и според тоа како се сметаат одделните богови:

  • Хенотеизам: Гледиште/верување дека може да има повеќе од едно божество, но само едно од нив се обожува. Зороастризмот е пример за хенотеизам.
  • Катенотеизам: Гледиште/верување дека има повеќе од едно божество, но само едно божество се обожува во исто време или некогаш, а друго може да биде достојно за обожавање во друго време или место. Ако тие се поклонуваат едно по едно, тогаш секој е врвен за возврат.
  • Монолатризам: Верување дека може да има повеќе од едно божество, но дека само едно е достојно да се обожува. Повеќето современи монотеистички религии можеби започнале како монолатрични, иако тоа е дискутабилно.

Пантеизам и панентеизам уреди

  • Пантеизам: Верување дека физичкиот универзум е еквивалентен на бог и дека не постои поделба помеѓу Создателот и супстанцијата на неговото создавање.[12] Школата за хиндуистичка филозофија адваита веданда е пример за ова.
  • Панентеизам: Како пантеизмот, верувањето дека физичкиот универзум е споен со некој бог или богови. Сепак, исто така, верува дека божественото зафаќа и интерпенетрира во секој дел од универзумот и исто така се протега надвор од времето и просторот. Примерите ги вклучуваат повеќето форми на ваишнавизам и филозофијата на Барух Спиноза .

Разликата помеѓу овие две верувања може да биде двосмислена и некорисна, или значајна точка на поделба.[13] Пантеизмот може да се сфати како еден вид на нетеизам, каде што физичкиот универзум презема некои улоги на теистички Бог, а другите улоги на Бога се сметаат за непотребни.[14]

Деизам уреди

  • Класичен деизам е верување дека еден Бог постои и го создал светот, но дека Создателот не го менува првичниот план за универзумот, но го предводи во форма на провидение. Сепак, некои класични деисти верувале во божествена интервенција.[15]

Деизмот обично ги отфрла натприродните настани (како што се пророштва, чуда и божествени провиденија) истакнати во организираната религија. Наместо тоа, деизмот смета дека религиозните верувања мора да се темелат на човечкиот разум и набљудуваните одлики на природниот свет и дека овие извори откриваат постоење на врвно суштество како творец.[16]

  • Пандеизам: Верување дека Бог претходел на универзумот и го создал, но сега е еквивалентен со него.
  • Полидеизам: Верување дека повеќе богови постојат, но не интервенираат во универзумот.

Автотеизам уреди

Автотеизмот е гледиште дека божеството, без оглед дали е и надворешно или не, е инхерентно во „самото себе“ и дека секој има способност да стане богоподобен. Индиските религии како будизмот и џаинизмот се автотеистички. Ова може да биде на несебичен начин, начин што ги следи импликациите на изјавите припишани на етички, филозофски и верски водачи (како што е Махавира[17]).

Автотеизмот може да се однесува и на верувањето дека нечие јас е божество, во контекст на субјективизмот. Хиндусите го користат терминот „ ахам Брамашми“ што значи „Јас сум Браман “.[18]

Теизми со проценка на вредноста уреди

  • Еутеизмот е верување дека некое божество е целосно добронамерно.
  • Дистеизмот е верување дека божеството не е целосно добро и можно е да е зло.
  • Малтеизмот е верување дека божество постои, но е целосно злонамерно.
  • Мизотеизмот е активна омраза кон Бога или боговите.

Поврзано уреди

Наводи и белешки уреди

  1. „теизам“Дигитален речник на македонскиот јазик
  2. „теизам“Официјален дигитален речник на македонскиот јазик
  3. "theism," Dictionary.com. Retrieved 2016-10-21.
  4. "theism," Merriam-Webster Online Dictionary. Retrieved 2011-03-18.
  5. „Dictionary.com Online Dictionary“. Посетено на 2016-10-21.
  6. „Dictionary.com Online Dictionary“. Посетено на 2016-11-23.
    • Nielsen, Kai (2010). „Atheism“. Encyclopædia Britannica. Посетено на 2011-01-26. Atheism, in general, the critique and denial of metaphysical beliefs in God or spiritual beings.... Instead of saying that an atheist is someone who believes that it is false or probably false that there is a God, a more adequate characterization of atheism consists in the more complex claim that to be an atheist is to be someone who rejects belief in God for the following reasons (which reason is stressed depends on how God is being conceived)...
    • Edwards, Paul (2005) [1967]. „Atheism“. Во Donald M. Borchert (уред.). The Encyclopedia of Philosophy. Vol. 1 (2. изд.). MacMillan Reference USA (Gale). стр. 359. ISBN 9780028657806. On our definition, an 'atheist' is a person who rejects belief in God, regardless of whether or not his reason for the rejection is the claim that 'God exists' expresses a false proposition. People frequently adopt an attitude of rejection toward a position for reasons other than that it is a false proposition. It is common among contemporary philosophers, and indeed it was not uncommon in earlier centuries, to reject positions on the ground that they are meaningless. Sometimes, too, a theory is rejected on such grounds as that it is sterile or redundant or capricious, and there are many other considerations which in certain contexts are generally agreed to constitute good grounds for rejecting an assertion.(page 175 in 1967 edition)
  7. Halsey, William; Robert H. Blackburn; Sir Frank Francis (1969). Louis Shores (уред.). Collier's Encyclopedia. 22 (20. изд.). Crowell-Collier Educational Corporation. стр. 266–7.
  8. Cudworth, Ralph (1678). The True Intellectual System of the Universe, Vol. I. New York: Gould & Newman, 1837, p. 267.
  9. “Monotheism”, in Britannica, 15th ed. (1986), 8:266.
  10. „AskOxford: polytheism“. Архивирано од изворникот на 2007-09-29. Посетено на 2021-05-24.
  11. „Philosophical Dictionary: Pacifism-Particular“.
  12. „What is Panentheism?“. About.Com: Agnosticism/Atheism. Посетено на 2011-03-18.
  13. Levine, Michael P. (1994). Pantheism : a non-theistic concept of deity (1. publ.. изд.). London u.a.: Routledge. ISBN 0415070643.
  14. „AskOxford: deism“. Архивирано од изворникот на 2007-09-29. Посетено на 2021-05-24.
  15. Webster's New International Dictionary of the English Language (G. & C. Merriam, 1924) defines deism as "belief in the existence of a personal god, with disbelief in Christian teaching, or with a purely rationalistic interpretation of Scripture". Although listed as a type of theism, deism is completely different from theism. If anything, theism would be an off-shoot of deism since it takes beliefs a step further to include miracles and divine revelation, with deism being the "base" belief in God.
  16. Jain, Mahavir (1976), „Neutron Experiments at Lampf“, Few Body Dynamics, Elsevier: 215–219, doi:10.1016/b978-0-7204-0481-4.50063-0, ISBN 978-0-7204-0481-4, Посетено на 2020-11-10
  17. Gurumayum Ranjit Sharma (1987). The Idealistic Philosophy of Swami Vivekananda. Atlantic. стр. 180. GGKEY:PSWXE5NTFF4.