Мартин Лутер (германски: Martin Luther; 10 ноември 148318 февруари 1546) — германски духовник и водач на реформацијата во текот на XVI век[1]. Тој го поттикнал христијанскиот народ во Западна Европа да се спротивстави на Римокатоличката црква и папската доминација врз христијаните, која во тој период живеела на грбот на нејзините верници, воведувајќи меници за откупување на гревовите. Лутер се борел против тој режим, иако и самиот бил монах.

Со преводот на Библијата станал втемелувач на германскиот литературен јазик. Во 1517 година, јавно ги изнесе 95-те тези за реформа на црквата, што доведе до широко народно движење против папската власт. Всушност, движењето беше насочено против феудалното општествено уредување, на кое црквата му даваше организациона форма. Кога реформацијата доведе до селанска војна против феудализмот во 1525 година, Лутер направи се движењето да биде задушено.

Значење и влијание уреди

Гете имал високо мислење за творештвото на Лутер кого го сметал за гениј од посебен вид, чие влијание нема да престане ниту во далечната иднина.[2]

Наводи уреди

  1. Plass, Ewald M. "Monasticism," in What Luther Says: An Anthology. St. Louis: Concordia Publishing House, 1959, 2:964.
  2. J. P. Ekerman, Razgovori sa Geteom: Poslednjih godina njegova života. Beograd: Rad, 1960, стр. 21.

Надворешни врски уреди