Крал Бодуен (ледена плоча)

ледена плоча на Антарктикот

Ледена Плоча на Кралот Бодуен (француски: Plateforme de glace Roi Baudouin [1]) — ледена плоча во Земјата на Кралицата Мод, Источен Антарктик, која се наоѓа во норвешкиот дел на Антарктикот. Името го носи по кралот Бодуен од Белгија (1930-1993).

Крал Бодуен во рамките на Антарктик
Крал Бодуен
Местоположба на плочата
Парче мраз од 70 квадратни километри се откинало од ледената плоча Крал Бодуен во јануари 2015 година. Претходно толку голема санта мраз се отцепила од Кралот Бодуен во 1960-тите.

Геологија

уреди

Плочата е ограничена со две ледени издигнувања (вклучувајќи го и Леденото Издигнување Дерваел) и една точка за прицврстување под мраз со ширина од само неколку километри; второто се чини дека го дефинира морскиот раб на ледената плоча и влијае на протокот на мраз во внатрешноста.[2][3]

Станица Крал Бодуен

уреди

Белгија била една од првичните 12 потписнички на Антарктичкиот договор. Ја основала својата научноистражувачка станица Крал Бодуен на ледената плоча во 1958 година, изградена за Меѓународната геофизичка година (IGY) и деактивирана во 1967 година[4] Истата функционирала во неколку тригодишни циклуси: 1958-1961 и 1964-1966 година.

Истражувања

уреди

Ледената плоча активно го проучуваат научниците од белгиската програма за Антарктикот од станицата Принцеза Елизабет. Ова вклучува:

  • BELARE (белгиски проект за истражување на Антарктикот), со референтна позиција на GPS позиција на твитување и брзина на движење и мерења на длабочината на мразот;[5]
  • Испитување на динамиката на мразот каде што плочата е заземјена и кој го поддржува ледениот тек од ледената покривка на источниот Антарктик .[3]

Претпоставен метеорски кратер

уреди

На почетокот на 2015 година, научниците објавиле откривање на речиси кружна структура на површината на мразот, широка околу 2 километри. Првата хипотеза за нејзиното потекло, меѓу другите процеси на ледената плоча,[6] бил удар на метеор.[7] Структурата ја открил германскиот научник Кристијан Милер додека вршел воздушно истражување на 20 декември 2014 година.[8] Ако се потврди, ова е веројатно најголемиот идентификуван антарктички метеорит, бидејќи правилото е дека метеоритот што предизвикува кратер е околу 5-10% [9] од пречникот на кратерот, или приближно 200 метри во овој случај. Првичната анализа на сателитски снимки покажува дека структурата можела да биде присутна пред претпоставениот удар,[10] дури и 25 години.[8][9] Во декември 2016 година, истражувачите заклучиле дека структурата е срушено подземно езеро.[11]

Поврзано

уреди

Наводи

уреди
  1. Horizon Recherche newsletter December 2013 Université libre de Bruxelles
  2. Berger, Sophie; Favier, Lionel; Drews, Reinhard; Derwael, Jean-Jacques; Pattyn, Frank (2016-02-01). „The control of an uncharted pinning point on the flow of an Antarctic ice shelf“. Journal of Glaciology. 62 (231): 37–45. doi:10.1017/jog.2016.7. ISSN 0022-1430.
  3. 3,0 3,1 Be:Wise -The Buttressing Effect: Why ice shelves are essential, antarcticstation.org, 12 November 2012, accessed 14 January 2015
  4. Grand designs: new Antarctic research stations for the IPY, Jean de Pomereu, 28 May 2008, SciencePoles.org, accessed 14 January 2015
  5. Researchers Use GPS to Track Antarctica's Ice Migration in Real Time, 14 December 2015, accessed 14 January 2015
  6. Seidler, Christoph. „Antarktis: Forscher vermuten großen Meteoriten unterm Eis“. SPIEGEL ONLINE.
  7. A Curious Antarctic Ring - Could a newly spotted mile-wide impression be a meteorite impact?, Jim Festante, Slate.org, 13 January 2015
  8. 8,0 8,1 Mysterious ring in Antarctica may have been caused by a meteorite Архивирано на 8 февруари 2023 г., Cheryl Santa Maria, Weather Network, 12 January 2015, accessed 14 January 2015
  9. 9,0 9,1 Two km wide crater in Antarctica linked to 2004 meteorite impact, Jayalakshmi K, International Business Times, 11 January 2015, accessed 14 January 2015
  10. Seidler, Christoph. „Antarktis: Forscher vermuten großen Meteoriten unterm Eisd“. SPIEGEL ONLINE.
  11. „Koudste deel Antarctica blijkt warmer dan gedacht“. VRT.