Долнокалифорниска Пустина

Долнокалифорниската Пустина (шпански: Desierto de Baja California) ― пустински екорегион на Полуостровот Долна Калифорнија во Мексико.[2] Овој еко-регион го зазема западниот дел на Полуостровот Долна Калифорнија и ги зафаќа поголемиот дел на мексиканските држави Јужна Долна Калифорнија и Долна Калифорнија. Зафаќа 77.700 квадратни километри. Климата е сува, но нејзината близина на Тихиот Океан обезбедува влажност и ја умерува температурата. Флората претежно се состои од ксерични грмушки и над 500 видови регистрирани васкуларни растенија.

Долнокалифорниска Пустина
Долнокалифорниската Пустина близу Катавиња
Местоположба на Долнокалифорниската Пустина
Екологија
ЕкозонаНеарктик
БиомПустини и ксерични грмушки
Граници
Географија
Површина76,296 км2
ЗемјаМексико
ПокраиниДолна Калифорнија и Јужна Долна Калифорнија
Заштита
Заштитен статусрелативно стабилна/сочувана
Глобал 200Да
Заштитен45,940 км2 (60%)[1]

Географија уреди

Екорегионот на Долнокалифорниската пустина се наоѓа на западниот дел на Полуостровот Долна Калифорнија и ги зафаќа повеќето мексикански држави Долна Калифорнија и Јужна Долна Калифорнија. Екорегионот зафаќа 77.700 квадратни километри и го вклучува најголемиот дел од западната падина на Полуостровот. Граничи на запад со Тихиот Океан и на исток со Полуостровските Масиви и се протега од приближно 31º до 24º север. Висините се разликуваат и вклучуваат планински масиви на западниот средиштен дел (1000 - 1500 метри), рамнини на средна височина (300 - 600 метри) и огромни проширувања на крајбрежните дини.

Северно од 30 ° северна географска ширина на тихоокеанската падина, Долнокалифорниската Пустина преминува во калифорнискиот крајбрежен жалфиски и чапаралски екорегион. Борово-дабовите шуми во Сиера Хуарез и Сан Педро Мартир ги заземаат повисоките Полуостровски Масиви на север, каде се наоѓаат голем број видови дрвја, вклучувајќи ја и загрозенатакалифорниска палма.[3] Пустината Сонора се наоѓа на североисток. Екорегионот на Ксеричната грмушка од Калифорнискиот Залив се наоѓа источно од Полуостровските Масиви и на југ.

Клима уреди

Климата е сува и претежно суптропска, а најјужните делови се тропски. Иако врнежите се слаби, Тихиот Океан обезбедува одредена влажност и ја ублажува температурата во споредба со Пустината Соноран, која се наоѓа на источната падина на Полуостровските Масиви.

Флора уреди

Екорегионот е претежно покриен со ксерични грмушки, кои создаваат различни групирања врз основа на височината и условите на почвата. Екорегионот има околу 500 видови на васкуларни растенија, од кои голем број се ендемски, на пример дрвото бојум (Fouquieria columnaris) или притаен ѓавол (Stenocereus eruca).

Фауна уреди

Во екорегионот има околу 50 видови цицачи. Големи цицачи вклучуваат мулов елен (Odocoileus hemionus), пустинска големорогова овца (Ovis canadensis nelsoni), пума (Puma concolor), и критично загрозените долнакалифорниска вилорога антилопа (Antilocapra americana peninsularis). Санквинтинскиот кенгурски стаорец (Dipodomys gravipes) и долнокалифорниската карпеста верверица (Otospermophilus atricapillus) се ендемски во екорегионот.[4]

Постојат околу 200 домородни видови птици, вклучувајќи го златниот орел (Aguila chrysaetos), сивиот сокол (Falco peregrinus), кикиришка каракара (Caracara cheriway), орелот-рибар (Pandion haliaeutus) и був-копач (Athene cunicularia). Милиони патки и гуски презимуваат во крајбрежните лагуни, вклучувајќи ги лагуната Охо де Лиебре, лагуната Сан Игнасио и Магдаленскиот Залив.[4]

Заштитени области уреди

Проценка од 2017 година утврдила дека 45.940 квадратни километри, или 60 проценти од екорегионот е во заштитени подрачја. Заштитените области го вклучуваат Биосферниот резерват „Ел Визкаино“ и Заштитната област на флората и фауната „Вале де лос Сириос“; обете заштитени подрачја се протегаат во соседниот екорегионна ксеричната грмушка од Калифорнискиот Залив

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Eric Dinerstein, David Olson, et al. (2017). An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm, BioScience, Том 67, Издание 6, јуни 2017, страници 534–545; Supplemental material 2 table S1b. [1]
  2. Taylor H. Ricketts, Eric Dinerstein, David M. Olson, Colby J. Loucks, et al. 1999. Terrestrial Ecoregions of North America: a Conservation Assessment. Island Press, Washington DC.
  3. C. Michael Hogan. 2009. California Fan Palm: Washingtonia filifera, GlobalTwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg
  4. 4,0 4,1 „Baja California desert“. Земски екорегиони. Светски фонд за природа (WWF). (англиски)

Надворешни врски уреди