Вајарство
Вајарство во уметностите најчесто се однесува на скулптура, а скулптура (ваја) е било која тридимензионална форма создадена како уметнички израз.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Michelangelo%27s_Pieta_5450_cropncleaned_edit.jpg/220px-Michelangelo%27s_Pieta_5450_cropncleaned_edit.jpg)
Поимот скулптура исто така се однесува на уметничката дисциплина, акт или уметност на правење скулптури низ манипулација на материјали или, во современа уметност, низ поставување на предмет или дури и акт како скулптура. Уметникот што го прави ова е наречен „вајар“ (или вајар). Скулптура е исто така колективниот поим за колекција или жанр на скулптури т.е. грчка класична скулптура или егзибиција на скулптура. Скулптурите често се бојосуваат.[1]
Најпознати македонски вајари се: Томе Серафимовски, Боро Митриќески, Бранко Конески, Васил Василев, Жарко Башески, Митко Тошев и други.
Вајарството како мотив во уметноста и популарната култура
уреди- „Претколумбовска статуа“ - песна на полскиот поет Адам Важик од 1957 година.[2]
- „Статуи“ (англиски: The Statues) - песна на ирскиот поет Вилијам Батлер Јејтс.[3]
- „Мраморен акт“ — песна на македонскиот поет Блаже Конески од 1988 година.[4]
- „Екстаза“ — краток расказ на македонскиот писател Александар Кујунџиски.[5]
- „Статуи“ - песна на рускиот поет Алексеј Паршчиков.[6]
- „Господинот Когито ја среќава во Лувр статуата на Големата мајка“ - песна на полскиот поет Збигњев Херберт.[7]
- „Грчки кип“ - песна на полската поетеса Вислава Шимборска.[8]
Наводи
уреди- ↑ „Gods in Color: Painted Sculpture of Classical Antiquity 22 септември 2007 Through 20 јануари 2008, The Arthur M. Sackler Museum“. Архивирано од изворникот на 2009-01-04. Посетено на 2010-01-08.
- ↑ Savremena poljska poezija. Beograd: Nolit, 1964, стр. 83.
- ↑ Viljem Batler Jejts, Kula. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1978, стр. 174-176.
- ↑ Блаже Конески, Црква. Скопје: Арс Ламина - публикации, 2021, стр. 30.
- ↑ Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2022, стр. 86.
- ↑ Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 235.
- ↑ Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 128.
- ↑ Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 366-367.