Јенс Столтенберг (роден на 16 март 1959) — норвешки политичар. Столенберг е 13-тиот Генерален секретар на НАТО, од 1 октомври 2014 година.[1][2][3]

Јенс Столтенберг
13-ти Генерален секретар на НАТО
На должноста
Стапил
1 октомври 2014
Заменик Александер Вершбов
Розе Готемилер
Претходник Андерс Фог Расмусен
27-ми премиер на Норвешка
На должноста
17 октомври 2005 – 16 октомври 2013
На должноста
3 март 2000 – 19 октомври 2001
Водач на Работничката партија на Норвешка
На должноста
6 април 2002 – 14 јуни 2014
Министер за финансии на Норвешка
На должноста
25 октомври 1996 – 17 октомври 1997
Министер за индустрија и енергија на Норвешка
На должноста
7 октомври 1993 – 24 октомври 1996
Лични податоци
Роден(а) 16 март 1959(1959-03-16)(65 г.)
Осло, Норвешка
Партија Работничка партија на Норвешка
Сопружник Ингрид Шулеруд (1987–денес)
Деца 2
Установа Универзитет во Осло
Потпис
Портал Фејсбук страница
Твитер страница

Столтенберг бил премиер на Норвешка од 2000 до 2001 и од 2005 до 2013 година. Ја предводел Работничката партија на Норвешка од 2002 до 2014 година.

Во 2011 година, Столтенберг ја примил наградата на Фондацијата на Обединетите Нации, за неговите извонредни напори во насока на исполнување на Милениумските развојни цели и донесување на свежи идеи за глобалните проблеми.[4]

Животопис уреди

Детство уреди

Столтенберг е роден на 16 март 1959 година во Осло, Норвешка, во семејство чие име е изведено од Штолтенберг во северниот дел на Германија. Семејството се верува дека емигрирало во Норвешка во 17 век. Неговиот татко, Торвалд Столтенберг (роден 1931), бил истакнат политичар на Ламбуршката политичка партија  кој служел како амбасадор, како и министер за одбрана и министер за надворешни работи. Неговата мајка, Карин Столтенберг (моминско презиме: Хеиберг; 1931-2012), била државен секретар во повеќе влади во текот на 1980-тите години.[5] Јенс живеел во Србија од 1960 до 1963 година, додека неговиот татко бил амбасадор во Југославија.[6]

Образование уреди

Столтенберг учел основно и средно училиште во Осло. Задолжителната воена служба ја поминал со воениот тренинг центар во Источен Агдер.

По напуштањето на армијата, Столтенберг се запишал на Универзитетот во Осло, дипломирал во 1987 година со диплома по економија. Насловот на неговата теза бил: "Makroøkonomisk planlegging under usikkerhet. En empirisk analyse " („Макроекономското планирање под неизвесност. Емпириска анализа“).[7]

Политичка дејност уреди

Столтенберг првите чекори во политиката ги направил во неговите рани тинејџерски години, под влијание на неговата сестра Камилија, која во тоа време била член на тогаш Марксистичко–ленинистичката група „Црвена младина“ ("Red Youth"). Спротивставувањето на Виетнамската војна била негов предизвик за мотивација. По тешките операции на бомбардирање на северниот виетнамски пристаништен град Хај Понг на крајот на Виетнамската војна, Столтенберг учествувал во знак на протест на собирите пред амбасадата на САД во Осло, кога прозорците на амбасадата биле скршени од демонстрантите. Неколку од Столтенберговите пријатели биле уапсени од страна на полицијата по овие настани.[8]

Приватен живот уреди

Столтенберг е во брак со Ингрид Шулеруд, и тие имаат две деца: син, Аксел Кемка (роден 1989 година), кој учи кинески јазик во Шангај[9][10] и ќерка Ане Катерина Кемка (родена 1992 година), која учи пеење во Копенхаген.[11]

Тој има една жива сестра, Камила, медицински истражувач и администратор, која е една година постара од него, и Нини, четири години помлада, која починала во 2014 година. Нини била хероински зависник.[12]

Столтенберг претпочита да го помине летниот одмор во неговата семејна куќа на идиличните острови во Ослофјорд.[13] Страствен човек е за активности во природа, вози велосипед, а за време на зимската сезона, тој е активен крос-кантри скијач.[14] Во декември 2011 година, со цел да се одбележи 100 години откако Роалд Амундсен стигнал до Јужниот Пол на скии, Столтенберг патувал по Антарктикот.[15]

Наводи уреди

  1. „NATO Biography for Jens Stoltenberg, Secretary General“. 'NATO Publications. 18 May 2017. Посетено на 18 May 2017.
  2. „World Biography for Jens Stoltenberg of Norway“. 'Encyclopedia of World Biography'. 20 May 2017. Посетено на 20 May 2017.
  3. „NATO Names Stoltenberg Next Chief“. BBC, UK. 28 March 2014. Посетено на 9 April 2014.
  4. „Jens Stoltenberg: 2011 UN Foundation Global Leadership Awards Dinner“. United Nations Foundation, New York City, USA. 10 November 2011. Посетено на 18 May 2017. Не се допушта закосување или задебелување во: |publisher= (help)
  5. Kolstad, Tom (17 October 2011). „Stoltenberg-familien i åpenhjertig interview“ [Stoltenberg family is having candid interview]. Aftenposten.no (норвешки). Архивирано од изворникот на 22 October 2012. Посетено на 17 January 2013.
  6. V. N. (12 May 2012). „Stoltenberg: Beograd ostao u srcu“ [Stoltenberg: Belgrade remained in my heart]. Novosti.rs. Архивирано од изворникот на 22 October 2012. Посетено на 4 April 2014.
  7. Stoltenberg, Jens. „Makroøkonomisk planlegging under usikkerhet. En empirisk analyse“ [Macroeconomic planning is uncertain; an empirical analysis] (PDF) (норвешки). ssb.no. Архивирано од изворникот (PDF) на 16 November 2011. Посетено на 17 January 2013.
  8. Salvesen, Geir (1994). Thorvalds verden [Thorvald's world]. Oslo, Norway: Schibsted. стр. 398–399. ISBN 82-516-1545-3.
  9. „Stoltenberg til Kina“ [Stoltenberg to China]. Dagens Næringsliv (норвешки). 3 September 2012. Архивирано од изворникот на 28 September 2013. Посетено на 17 January 2013.
  10. „Axel Stoltenberg, styremedlem“. Ansa.no. Архивирано од изворникот на 27 September 2013. Посетено на 17 January 2013.
  11. Helljesen, Vilde (14 March 2009). "Hopalong Cassidy" fyller 50 år“ ["Hopalong Cassidy" turns 50 years] (норвешки). Oslo, Norway: NRK. Архивирано од изворникот на 23 July 2009. Посетено на 23 July 2009.
  12. „Hvem i helvete i regjeringen er det som har bestemt det?“ [Who the hell is the government that has decided it?]. Dagbladet (норвешки). 9 April 2008. Архивирано од изворникот на 9 April 2008. Посетено на 25 October 2009.
  13. Tinlund, Tore (31 August 2009). „Her er Stoltenbergs ferieparadis“ [Here is Stoltenberg's vacation paradise]. Fredrikstads blad (норвешки). Архивирано од изворникот на 20 June 2013. Посетено на 17 January 2013.
  14. Hellen, Bjørnar (13 February 2011). „Stoltenberg tester VM-løypene“ [Stoltenberg tested World Cup trails] (норвешки). NRK. Архивирано од изворникот на 28 September 2013. Посетено на 17 January 2013.
  15. Kristiansen, Bjørn (13 December 2011). „Stoltenberg på Sørpolen“ [Stoltenberg at the South Pole]. Dagbladet (норвешки). Архивирано од изворникот на 9 January 2012. Посетено на 17 January 2012.

Надворешни врски уреди