Чеховска пушка (руски: Чеховское ружьё) — наративно начело што вели дека секој дел во приказната мора да биде неопходен, а безначајните делови треба да се отстранат. На пример, ако писателот има пушка во приказната, мора да има причина за тоа, како што е пукање некое време подоцна во заплетот. Сите делови на крајот мора да влезат во игра во одреден миг од приказната. Некои автори, како Хемингвеј, не се согласуваат со ова начело.

Пушка обесена на ѕид

Начелото е писмено неколку пати забележано од Антон Чехов, со одредени промени. Тоа било совет за младите драматурзи.[1][2] [3][4]

Во последниве години, поимот добило и значење на дел на заплетот што се воведува рано во приказната, чие значење за заплетот станува јасно дури подоцна.[5][6] Ова значење е одвоено од првичната намера на Чехов со начелото, кое се однесува на наративната конзервација и неопходност, а не на значењето на заплетот.

Примери уреди

Начелото се спроведува донекаде буквално во многу од филмовите за Џејмс Бонд, во кои на шпионот му се претставени нови гаџети на почетокот на мисијата - како што е скриен пиштол со стрела активиран со зглоб[7] - и обично секој уред има витална улога во приказната. Начелото наложува дека можат да бидат претставени само уредите користени подоцна во приказната. Вообичаена заблуда е дека самото откритие е елемент на заплет на Чехов.

Варијации уреди

Ернест Симонс, (1903-1972)[8] пишува дека Чехов ја повторил истата точка, поради што може да има неколку варијации.[9]

  • „Никогаш не смеете да поставите наполнета пушка на сцената ако нема да пукне. Погрешно е да се даваат ветувања што не сакате да ги исполните“.[10][11]
    (Овде „оружјето“ се однесува на монолог што Чехов го сметал за излишен и неповрзан со остатокот од претставата.)
  • „Отстранете сè што нема врска со приказната. Ако во првиот чин кажете дека има пушка обесена на ѕидот, во вториот или третиот чин таа апсолутно мора да пукне. Ако нема да пука, не треба да виси таму“. - Сергиј Шчукин (1911) Мемоари.[12][3]
  • „Ако во првиот чин сте закачиле пушка на ѕид, тогаш во следниот треба да пукне. Во спротивно не ја ставајте таму.[13]

Критика уреди

Ернест Хемингвеј го исмејувал ова начело во неговиот есеј „Уметноста на краткиот расказ“,[14] давајќи пример за два лика кои се воведени и никогаш повеќе не се спомнуваат во неговиот расказ „Педесет илјади долари“. Хемингвеј ценел небитни детали, но признал дека читателите неизбежно ќе бараат симболика и значење во нив. Писателката Андреа Филипс забележала дека доделувањето по една улога за секој детаљ ја прави приказната предвидлива и ја остава „безбојна“.[15]

Пишувајќи во 1999 година, Доналд Рејфилд забележал дека во драмата на Чехов „Вишновата градина“, спротивно на самиот совет на Чехов, има две наполнети огнени оружја од кои не се пука. Неиспуканите пушки се врзуваат за темата на претставата за недостиг или нецелосно дејство.[16][17]

Поврзано уреди

  • Концизност – начело на краткост во пишувањето
  • Deus ex machina – елемент на заплетот воведен неочекувано за да се реши инаку нерешлива ситуација

Наводи уреди

  1. Bitsilli, Petr Mikhailovich (1983). Chekhov's Art: A stylistic analysis. Ardis. стр. x.
  2. Daniel S. Burt (2008). The literature 100: A ranking of the most influential novelists, playwrights, and poets of all time. Infobase Publishing.
  3. 3,0 3,1 Bill, Valentine T. (1987). Chekhov: The silent voice of freedom. Philosophical Library.
  4. Delaney, Brian M. (1990). „Chekhov's gun and Nietzsche's hammer: The biotechnological revolution and the sociology of knowledge“. Berkeley Journal of Sociology. 35: 167–174. ISSN 0067-5830. JSTOR 41035505.
  5. Foley, John Miles (16 September 2005). A Companion to Ancient Epic (англиски). Wiley. ISBN 978-1-4051-0524-8.
  6. Updike, John (30 December 2008). Due Considerations: Essays and Criticism (англиски). Random House Publishing Group. ISBN 978-0-307-55580-9.
  7. Britt, Ryan (8 November 2012). „Pay attention 007! 7 Bond gadgets which defy reason and practicality“. Tor.com.
    • Simmons, Ernest Joseph (1962). Chekhov: A biography. Chicago, IL: University of Chicago Press. стр. 190. ISBN 0-226-75805-2.
    • Simmons, Ernest Joseph (1962). Chekhov: A Biography (англиски). Little, Brown. ISBN 978-0-7581-9751-1.
  8. Чехов, А.П. (1 November 1889). „Чехов — Лазареву (Грузинскому) А. С.“. Чехов А. П. Полное собрание сочинений и писем. АН СССР. Ин-т мировой лит.
  9. Goldberg, Leah (1976). Russian Literature in the Nineteenth Century: Essays. Magnes Press, Hebrew University. стр. 163.
  10. Щукин, С.Н. [Shchukin, Sergius] (1911). „Из воспоминаний об А.П. Чехове“ [Memoirs]. Русская Мысль [Russian Thought]: 44.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  11. Gurliand, Ilia (11 July 1904). „Reminiscences of A.P. Chekhov“. Teatr I Iskusstvo (28): 521.
  12. The Art of the Short Story Ernest Hemingway.
  13. Phillips, Andrea (2010-10-06). „The case against Chekhov's gun“. Andrea Phillips (blog) (англиски). Посетено на 2021-09-24.
  14. Rayfield, Donald (2000). Anton Chekhov: A Life. Northwestern University Press. стр. 580.
  15. Rayfield, Donald (1999). Understanding Chekhov: A critical study of Chekhov's prose and drama. University of Wisconsin Press. стр. 251.