Јаглерод: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Бришење на "Element_6.webm", беше избришана од Заедничката ризница од страна на Gbawden поради: per c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by Shihab1729.
с →‎Алотропи: Правописна исправка, replaced: се уште → сè уште
Ред 57:
На многу висок притисок, јаглеродот формира на повеќе компактниот алтроп, [[дијамант]], со речиси двапати поголема густина од графит. Тука, секој атом е да поставен тетраголно со четири други, формира 3-димензионална мрежа со прстени составени од шест атоми. Дијамантот има иста кубни структура како и [[Силициум|силиконот]] и [[германиум]]от, и поради силата на јаглерод-јаглерод [[Хемиска врска|врските]], тоа е една од најјаките природни супстанци со најголема [[Мосова скала|отпорност на гребење]]. Спротивно на верувањето дека ''"дијамантите се засекогаш"'', тие се термодинамички нестабилни (Δ<sub>f</sub>''G''°(дијамант, 298 K) = 2.9&nbsp;KJ/mol<ref>{{Наведено списание|last=Rossini|first=F. D.|last2=Jessup|first2=R. S.|date=1938|title=Heat and Free Energy of Formation of Carbon Dioxide and of the Transition Between Graphite and Diamond|url=http://nvlpubs.nist.gov/nistpubs/jres/21/jresv21n4p491_A1b.pdf|journal=Journal of Research of the National Bureau of Standards|volume=21|pages=491|doi=10.6028/jres.021.028}}</ref>) под нормални услови (298 K, 10<sup>5</sup> Pa) и се трансформира во [[графит]]. Поради високата енергија на активација, транзицијата во графит е толку бавен процес во нормална температура што не се забележува и е минимален. Долниот лев агол на дијаграмот за јаглерод не е прегледан експериментално. Сепак, едно неодамнешно компјутерско истражување на функционална теорија за густина, стигнало до заклучок дека {{Безпрелом|''T'' → 0 K}} и {{Безпрелом|''p'' → 0 Pa}}, дијамантот станува се ''постабилен'' од графит со околу 1.1 kJ/mol разлика.<ref>{{Наведено списание|last=Grochala|first=Wojciech|date=2014-04-01|title=Diamond: Electronic Ground State of Carbon at Temperatures Approaching 0 K|url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/anie.201400131/abstract|journal=Angewandte Chemie International Edition|language=en|volume=53|issue=14|pages=3680–3683|doi=10.1002/anie.201400131|issn=1521-3773}}</ref> Под некои услови, јаглеродот кристализира како јонски далеит, а [[Шестаголник|шестаголните]] [[кристал]]ни решетки се сплотени ковалентно со другите атоми и својствата се слични со оние на дијамантот.
 
Фулирените се синтетички кристални формации со структури како графитот, но на местото на шестоаголниците, фулирените се формираат со пентагони (или дури и хептагони) на јаглеродните атоми. Вишокот или оние атоми кои фалат ги искривуваат на ранините во сфери, елипси, или цилиндри. Својствата на фулеринот (поделен на бакитопки, бакицевки, и нанобуди) сесè уште не е целосно анализирана областа на наноматеријалите. Имињата ''"фулирен"'' и ''"бакбалс"'' се дадени од страна на [[Бакминстер Фулер|Бакминистер Фулер]] , популаризирач на геодецичките куполи, кои потсетуваат на структурата на фулерините. Бакибалс има прилично големи молекули формирани целосно од јаглероди врзани триагонално, формирајќи [[сфероид]]и (најпознат и наједноставниот е обликот C{{Sub|60}} [[Бакминстерфулерен|бакминстерфулерин]]). Јаглеродните наноцевки се структурно слични на бакибалс, освен дека секој атом е да е поставен триагонално во крива рамнина која формира шуплив [[Цилиндар (геометрија)|цилиндар]]. Наноцевките за првпат биле пријавени во 2007 година и се хибридни баки цевки/ бакицевки (бакибалс се ковалентно сврзани на надворешниот ѕид на наноцевките) кои ги комбинираат својствата на двете во една структура.
 
Од други откриени алотопи, јаглерод нанопената е феромагнетички алотроп откриен во 1997 година. Тој се состои од кластер на јаглеродни атоми со ниска густина нанижани во една лабава три-димензионална мрежа, во која атомите се сврзани триагоналнно во шест и седум-делни прстени. Тој е најлесната позната супстанца, со густина од околу 2&nbsp;кг/m{{sup|3}}.<ref>{{Наведено списание|last=Schewe, Phil|last2=Stein, Ben|last-author-amp=yes|date=March 26, 2004|title=Carbon Nanofoam is the World's First Pure Carbon Magnet|url=http://www.aip.org/pnu/2004/split/678-1.html|url-status=|journal=Physics News Update|volume=678|issue=1|archive-url=https://web.archive.org/web/20120307104655/http://www.aip.org/pnu/2004/split/678-1.html|archive-date=March 7, 2012}}</ref> на Сличен начин, стаклениот јаглерод содржи висок процент на порозност, но, спротивно на нормалниот графит, графитните слоеви не се рангирани како страници во книга, но имаат по неорганизиран редослед. Линеарниот ацетилен јаглерод ја има хемиската структура −(C:::C)<sub>''n''</sub>−. Јаглерод во оваа модификација е линеарен со ''sp'' [[Хибридизација (хемија)|орбитална хибридизација]], и е [[полимер]] со наизменични единечни и тројни врски. Овoј карбин е важен за [[Нанотехнологија|нанотехниката]] , бидејќи нејзиниот модул на Јанг е 40 пати поголем од таа на најцврстиот материјал – дијамантот.<ref>{{Наведено списание|last=Itzhaki, Lior|last2=Altus|first2=Eli|last3=Basch|first3=Harold|last4=Hoz|first4=Shmaryahu|date=2005|title=Harder than Diamond: Determining the Cross-Sectional Area and Young's Modulus of Molecular Rods|journal=Angew. Chem. Int. Ed.|volume=44|issue=45|pages=7432–5|doi=10.1002/anie.200502448|pmid=16240306}}</ref>