Албанија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Надворешни врски: Погрешно заведена каегорија using AWB
с Правописна исправка, replaced: кнежество → кнежевство (2), кнежества → кнежевства (5)
Ред 107:
Етногенезата на Албанците е неизвесна, но првото неспорно споменување на Албанците датира уште во историските записи од [[1079]] или [[1080]] година во делото на [[Михаил Аталијат]], кој ги споменува дека учествувале во револт против [[Цариград]]<ref>{{cite book|last=Madgearu|first=Alexandru|last2=Gordon|first2=Martin|title=The wars of the Balkan Peninsula: Their medieval origins|year=2008|location=Lanham|publisher=Scarecrow Press|url=https://books.google.com/?id=EOIhpIu8KAQC&pg=PA43&lpg=PA43&q=Albanoi|isbn=9780810858466}}</ref>. Во овој момент Албанците биле целосно христијанизирани.
 
Првата полуавтономна албанска држава била формирана во [[1190]] година, кога архон Прогон го основал [[Кнежевство Арбарија|Кнежевството Арбарија]] со главен град во [[Круја]] во рамките на [[Византија]]. Прогон, бил наследен од неговите синови Ѓин и Димитри. По смртта на Димитри, како последен член на семејството Прогон, кнежествотокнежевството стапило под власта на [[Григор Камона]], а подоцна и под владетелот Голем, како последен независен владетел<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Jr9DAAAAYAAJ|title=Illyrisch-albanische Forschungen|last1=Jireček|first1=Konstantin|last2=Thopia|year=1916|page=239|quote=Griechen Gregorios Kamonas}}</ref><ref name=Abulafia>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=bclfdU_2lesC&pg=PA786|title=The New Cambridge Medieval History: Volume 5, C.1198-c.1300|isbn=978-0-521-36289-4|last1=Abulafia|first1=David|last2=McKitterick|date=21 October 1999|page=786|quote=Greco-Albanian lord Gregorios Kamonas}}</ref><ref name=Genealogist>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=J7pnAAAAMAAJ&q=gregorios+kamonas|title=The Genealogist|year=1980|page=40}}</ref>. Во [[13 век]], кнежествотокнежевството било распуштено<ref name=Clements31>Clements, John (1992), ''Clements encyclopedia of world governments'', Vol. 10. Political Research, Inc. p. 31: "By 1190, Byzantium's power had so receded that the archon Progon succeeded in establishing the first Albanian state of the Middle Ages, a principality"</ref><ref name="PickardÇeliku2008">{{cite book|last1=Pickard|first1=Rob|last2=Çeliku|first2=Florent|title=Analysis and Reform of Cultural Heritage Policies in South-East Europe|year=2008|location=Strasbourg|publisher=Council of Europe Publishing|isbn=978-92-871-6265-6|url=https://books.google.com/books?id=Bi8fjENzJacC|page=16}}</ref><ref name="Norris1993">{{cite book|last=Norris|first=H. T.|title=Islam in the Balkans: religion and society between Europe and the Arab world|url=https://books.google.com/books?id=RGmzir-ITtUC&pg=PA35|year=1993|publisher=University of South Carolina Press|isbn=978-0-87249-977-5|page=35}}</ref>. Арбарија се смета за прва албанска држава, која го задржала полуавтономниот статус во западниот крај на Византија<ref>{{cite book|title=Studies on Kosova|series=East European Monographs #155|author1=Pipa, Arshi|author2=Repishti, Sami |year=1984|isbn=978-0-88033-047-3|pages=7–8}}</ref>.
 
Неколку години по распуштањето, [[Карло I Анжујски]] склучил договор со албанските владетели, ветувајќи дека ќе ги заштити нивните слободи. Во 1272, тој го основал [[Кралство Албанија (среден век)|Кралството Албанија]] и освоил неколку региони од [[Епирско Деспотство|Епирското Деспотство]]. Царството ја побарала цела територија на Албанија од [[Драч]] долж брегот на [[Јадранското Море]] до [[Бутринт]]. Католичката политичка структура била основа за папските планови за ширење на [[католицизмот]] на [[Балканскиот Полуостров]]. Овој план добил поддршката од [[Елена Анжујска]], роднина на Карло, која во тоа време владеела со територии во Северна Албанија. Околу 30 католички цркви и манастири биле изградени за време на нејзиното владеење главно во северна Албанија<ref>{{Cite book|title = Regnum Albaniae, the Papal Curia, and the Western Visions of a Borderline Nobility|last = Etleva|first = Lala|publisher = Cambridge University Press|year = 2008|pages = |url = http://www.etd.ceu.hu/2009/mphlae01.pdf}}</ref>. Внатрешната борба на моќта во рамките на Византија во 14 век, му овозможило на најмоќниот средновековен владетел на Србија, [[Стефан Душан]], да воспостави краткотрајно царство кое ја вклучувала и цела Албанија, освен Драч<ref name="Barbarian Invasions"/>. Во [[1367]] година, различни албански владетели го формирале Деспотството Арта. За тоа време биле создадени неколку [[албански кнежевства]], меѓу кои најзначајни се Балшиќ, Топтани, Кастриоти, Музака и Аријанити. Во првата половина на [[14 век]] [[Отоманското Царство]] го нападнал поголемиот дел од Албанија а во исто време била основана и [[Лешка лига]] на чело со [[Скендербег]] како владетел, кој станал национален херој на албанската средновековна историја.
Ред 116:
[[Отоманска Албанија]] го опфаќа периодот од историјата на денешна [[Република Албанија]] кога територијата била во во составот на [[Османлиското Царство]]. Целата територија под османлиска власт била во периодот од [[1481]] до [[1912]] година. По битката на Саврово поле во 1385 година поголемиот дел од албанските владетели станале отомански вазали.
 
Во текот на 14 век на територијата на денешна Албанија и Епир опстојувале неколку суверени кнежествакнежевства на чело на албански аристократи. Овие кнежествакнежевства биле создадени по падот на Српското царство и инвазијата на Османлиите кон Балканот.
 
Албанската земја се наоѓала под владеење на неколку скарани мали кнежествакнежевства. Во 1385 година албанскиот началник на Драч апелирал за помош кон османлискиот султан за борба против династија Балшиќ кои ја контролирале Зета. Во битката на Саврово поле Османлиите издвојувале победа над Зета по кое следувало албанските кнежествакнежевства да се заколнат кон верност на Османлиското Царство. Ѓирокастро станал главен град на санџакот кој бил формиран во 1419 година. Во 1423 година [[Мурат II]] започнал голема воена кампања кон Балканот. Во 1431 година паднала [[Јанина]] во [[Епир]] а во 1449 година тие веќе ги контролирале бреговите од [[Јонско Море]]. Албанските благородници имале право да ги задржат своите имоти и позиции како вазали но морале да ги испратат своите синови во турскиот двор како заложници за да се обезбеди османлиската власт над реонот во случај на востание.
 
==== Востанието на Скендербег ====
Ред 124:
Албанскиот отпор против Османлиите започнал кон средината на [[15 век]]. [[Јован Кастриот]] бил еден од албанските аристократи кој претходно се заколнал во верност кон султанот. Тој бил принуден да ги испрати своите четири синови во османлискиот двор каде биле обучени за воена служба. Најмалиот од нив, [[Ѓорѓија Кастриот]] (1403-1468) го привлекол вниманието на султанот. Со прифаќањето на исламот тој го добил името Искендер. Тој учествувал во неколку походи во [[Мала Азија]] и [[Европа]], па тој бил назначен за администратор на балканските земји и тој од тој период станал познат како [[Скендербег]]. Во 1443 година Скендербег доживеал пораз во [[Битка кај Ниш|битката кај Ниш]] од страна на [[Унгарци]]те. По овој пораз Скендербег преку измама испеал да го убеди османлискиот паша и владетел на [[Кројска тврдина|Кројската тврдина]] да ја предаде тврдината бидејќи така наредил султанот. Така по зазимањето на тврдината [[Скендербег]] го прифатил католицизмот и објавил света војна против Османлиите.
 
На [[2 март]] [[1444]] била формирена [[Лешка лига]] на чело со Скендербег. Лигата била предводена од [[Ѓорѓија Кастриот]], а по неговата смрт од [[Лек Дукаѓини]]. Ѓерѓ ја организирал средбата на албанските благородници од фамилијата Аријанити, Дукаѓини, Спата, Топи, Музаки и лидерите на слободните албански кнежествакнежевства од високите северноалбански планини во градот [[Леска (Албанија)|Леска]]. На средбата било договорено да се организира заеднички отпор против османлиските освојувачи, а за водач на лигата бил избран Скендербег. Лигата била организирана како конфедерација бидејќи секое кнежевство го зачувал својот суверенитет. Бројот на албанските војници достигнал преку 10.000 луѓе. Главна помош лигата ја добивала од Венеција, Унгарија и папата во Рим. На 14 мај 1449 година започнала опсадата на Светиград која завршила со османлиска победа. Најголема победа на Скендербег се случила во опсадата на Кроја во 1450 година. Во следниот период Скендербег ги зазел градовите Дебар и Охрид. Скендербег починал во 1468 година а на негово место бил поставен Лека Дукаѓини. Лешката лига се одржала до 1479 година кога била принудена да отстапи пред Османлиите.
 
==== Османлиско владеење====