Нана Булуку, позната и како Нана Буруку, Нана Буку или Нанан-букло е врвховното женско битие во западноафриканската традиционална религија на народот Фон (Бенин, Дахомеј) и народот Еве (Того).[1][2][3] Таа е највлијателното божество во западноафриканската теологија и освен кај луѓето од Фон, споделена и помеѓу многу други етнички групи, иако со варијации. На пример, таа се нарекува Нана Букуу во јорупска митологијата и Олисабулууа кај луѓето Игбо, но е опишана поинаку, а некои активно ја обожаваат, додека некои не ја обожуваат и ги обожаваат боговите што потекнуваат од неа.[4]

Нана Булуку
Нана Булуку според Кандомбле.
Бог-творец на светот
Други имињаНана Букуу во јорупската митологија и Олисабулууа кај луѓето Игбо
ДецаМаву и Лиза
ПодрачјеЗападна Африка

Во дахомејската митологија, Нана Булуку е мајката врховен творец која го родила духот на месечината Маву, сончевиот дух Лиза како и целиот универзум. Откако ги родила нив, таа се повлекла и им ги оставила работите на светот на Маву-Лиза. Таа е примарен творец, Маву-Лиза секундарен творец и теологијата заснована врз нив се нарекува Водун, односно Вуду.[5]

Почитување уреди

Африка уреди

Религијата Водун кај народот Фон има четири елементи што се преклопуваат: јавни богови, лични или приватни богови, духови на предците и магија или привлечност.[5] Во оваа традиционална религија на Западна Африка, создавањето започнува со врвното женско божество наречено Нана Булуку, која ги родила Маву и Лиза и го создала универзумот. По породувањето, врховната мајка се повлекла и им оставила сè на Маву-Лиза (Месечина-Сонце, женско-машко), богови, духови и инертен универзум. Маву-Лиза создале бројни помали несовршени богови. Според верувањето на Фон, женското божество Маву морало да работи со измамникот Легба и со змијата Аидо Хведо за да создаде живи суштества, метод на создавање што опфаќа добро, лошо и судбина за секое суштество, вклучително и за човечките суштества. Во теологијата на Фон, само со смирување на помалите богови и Легба може да се промени таа судбина. Ова бара ритуали и принесување на помалите богови и духовите на предците, за кои се верува дека имаат способност да прават дарови за човечките суштества.[6][7]

Америка уреди

Бидејќи милиони Западноафриканци биле заробени за време на колонијалната ера, потоа испратени преку Атлантикот за да работат на насади со шеќерна трска, памук и тутун, тие со себе ги понеле и нивните религиозни идеи, вклучително и оние за Нана Булуку. Таа се слави како Нан во Кандомбле јеже и Тамбор де Мина и како Нана Буруки во Кандомбле Кету, каде што е претставена како многу стара жена, постара од самата нејзина творба. Посебно се наоѓа помеѓу заедниците со африканското наследство како Француска Гвајана, Суринам, Гвајана, Бразил, Тринидад, Мартиник, Хаити и други острови во Карибите.[8][9]

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Teresa N. Washington (2005). Our Mothers, Our Powers, Our Texts: Manifestations of Àjé in Africana Literature. Indiana University Press. стр. 63–64. ISBN 0-253-00319-9.
  2. Greene, Sandra E. (1996). „Religion, History and the Supreme Gods of Africa: a Contribution To the Debate“. Journal of Religion in Africa. Brill Academic Publishers. 26 (2): 122–138. doi:10.1163/157006696x00037.
  3. Toyin Falola; Nana Akua Amponsah (2012). Women's Roles in Sub-Saharan Africa. ABC-CLIO. стр. 70. ISBN 978-0-313-38545-2.
  4. Geoffrey Parrinder (2014). West African Religion: A Study of the Beliefs and Practices of Akan, Ewe, Yoruba, Ibo, and Kindred Peoples. Wipf & Stock. стр. 28–29. ISBN 978-1-4982-0492-7.
  5. 5,0 5,1 Molefi Kete Asante; Ama Mazama (2009). Encyclopedia of African Religion. SAGE Publications. стр. 270–273. ISBN 978-1-4129-3636-1.
  6. Sara A. Rich (2009), The Face of "Lafwa": Vodou & Ancient Figurines Defy Human Destiny, Journal of Haitian Studies, Vol. 15, No. 1/2, Haitian Studies Association 20thAnniversary Issue (Spring/Fall 2009), pages 262-278
  7. Cosentino, Donald (1987). „Who Is That Fellow in the Many-Colored Cap? Transformations of Eshu in Old and New World Mythologies“. The Journal of American Folklore. 100 (397): 261. doi:10.2307/540323.
  8. Patrick Taylor; Frederick I. Case (2013). The Encyclopedia of Caribbean Religions. University of Illinois Press. стр. 742–746, 1134–1139. ISBN 978-0-252-09433-0.
  9. Miller, N. L. (2000). „Haitian Ethnomedical Systems and Biomedical Practitioners: Directions for Clinicians“. Journal of Transcultural Nursing. 11 (3): 204–211. doi:10.1177/104365960001100307.

Литература уреди

Надворешни врски уреди