Клин е едноставна алатка која се користи за да се одвојат две целини, или два дела од една целина, за да се подигне некој дел или некој дел да се држи на место. Механичките својства на клинот зависат од неговиот облик, односно од односот на должината и аголот од острицата од клинот.Што поголем е аголот ,работата ќе оди побрзо, но ќе бара повеќе но ќе бара повеќе сила. Со помал агол, работата ќе оди побавно, но потребнта сила ќе биде помала.[1][2]

Изглед на клин

Историја уреди

Кога и каде бил измислен и создал првиот клин не е познато. Само се знае дека клинот се користи уште од камено доба. Околу 3000 години п.н.е.  во древниот Египет, се користеле бронзени клинови во каменоломи за да одвојуваат блокови од камен за градење. Покрај бронзените клинови се користеле и древни клинови, кои се ширеле по навлежнување со вода. Во Америка некои индијански племиња употребувале клинови од еленови коски при обработка на дрвото

 Денешна употреба уреди

Клинот денес има многу широка примена. Примери се секира,клинови за разделување штемајзи,длето...)

Наводи уреди

  1. Bowser, Edward Albert (1920), An elementary treatise on analytic mechanics: with numerous examples (25th. изд.), D. Van Nostrand Company, стр. 202–203.
  2. McGraw-Hill Concise Encyclopedia of Science & Technology, Third Ed., Sybil P. Parker, ed., McGraw-Hill, Inc., 1992, p. 2041.