Кучевиште: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Население: Јазична исправка, replaced: ! Години → ! Година
Removal of controversial phrases, not in line with encyclopedic standards and classifiable as inciting national resentment. The passage “due to the strong Serbian influence and propaganda, some people still have Serbian self-awareness and declare themselves as Serbs” is scientifically unreliable and constitutes a denial of the right of minorities to identity self-determination. The cited source (Георгиев 1944) can in turn be classified as Bulgarian propaganda, given the year of edition.
Ред 42:
 
За Кучевиште има пишани документи и од турскиот период. Споменато е во 1445 година, кога соседното село [[Мирковци]] било доделено на [[Исхак-бегова џамија|Исхак-беговата џамија]] од [[Скопје]]. Во 1779 година, селото припаднало на скопскиот вакуф Хума Шах Султан, поради што било ослободено од даноци.<ref name=":0" />
 
Според бугарските извори, во селото се доселиле српски доселеници во периодот 1689-1739 година.<ref>Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 296.</ref>
 
Селото отсекогаш била значајна населба, односно претставувало средиште на областа Црногорија. За него се вели дека било најголемо село „од Вардар па нагоре“, додека „од Вардар па надолу“, тоа било [[Драчево]]. Поради тоа, селото поседувало училиште од 1780 година, кое било отворено во [[Кучевишки манастир|Кучевишкиот манастир]]. Од 1813 година, училиштето работело во самото село.<ref name=":0" />
Ред 223 ⟶ 221:
=== Родови ===
 
Селото Кучевиште е населено со родови на [[Македонци]]жители од [[Православие|православна христијанска]] вероисповед, чие потекло е староседелско, како и доселеничко од други делови на [[Македонија]] или соседни села на [[Скопска Црна Гора]] и во долината на Биначка Морава (некои се денес во рамки [[Косово]]), а поради силното [[Српска пропаганда во Македонија|српско влијание и пропаганда]] дел од луѓето и денес имаат српско самосознание и се изјаснуваат како [[Македонски Срби|Срби]].<ref name=":0" />
 
Родови во селото се: