Фрањо Туѓман: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Младост, Втора светска војна и воена кариера: Правописна исправка, replaced: се уште → сè уште
с →‎top: Правописна исправка, replaced: сумдесетите → сумдесеттите
Ред 65:
Во 1981, после дадено интервју за шведска телевизија, повторно му е судено, овој пат за контрареволуционерна работа, при која бил посебно „виновен“ за ревизија на југословенската пропаганда за [[Јасеновац (логор)|Јасеновац]], која инсистирала дека имало над 700.000 жртви, бројка која наводно било користена за ''de facto'' демонизирање на Хрватите чијшто национализам претставувал „најочигледна закана за опстанокот на СФРЈ“.
Туѓман презентирал податоци од 1964 година кога е спроведен службен попис на жртвите од војната во СФРЈ, според кои во Јасеновац смртно страдале неколку десетина илјади луѓе, иако дел од тие податоци биле ставени под ембарго сè до распадот на СФРЈ.<ref name=":0">{{нмс|last=Benčić|first=Andriana|authorlink=|coauthors=|title=KONCENTRACIJSKI LOGOR JASENOVAC: KONFLIKTNO RATNO NASLJEĐE I OSPORAVANI MUZEJSKI POSTAV|url=https://hrcak.srce.hr/207132|date=|year=|month=|journal=Polemos : časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira, Vol. XXI No. 41, 2018.|volume=|issue=|pages=46|id=|accessdate=21.септември 2019}}</ref> Бил осуден на 3 години затворен, но во 1983 е пуштен поради здравствени причини. Во 1984 година е вратен во затвор, но повторно пуштен, овој пат условно поради влошена здравствена состојба.
Како заговорник за хрватска самостојност, политички се ангажирал кон крајот на осумдесетитеосумдесеттите. Во 1989 ја основа [[ХДЗ|Хрватска демократска заедница]] чијшто претседател е до својата смрт. После победата на ХДЗ, на изборите во 1990, е избран за претседател на Претседателството на Социјалистичка Република Хрватска. После донесувањето на [[Устав]]от во 1992 е избран за Претседател на Република Хрватска. Автор е на Декларацијата за независност на Хрватска од 21 јуни 1991 и преамбулата на Уставот.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.jutarnji.hr/25-godina-najvaznijeg-dokumenta-republike-hrvatske-seks--sokol--olujic-i-valkovic-u-dva-tjedna-napisali-svih-147-clanaka-ustava/1484955/ |title=За Уставот на Хрватска |accessdate=2020-02-16 |archive-date=2016-03-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160306204536/http://www.jutarnji.hr/25-godina-najvaznijeg-dokumenta-republike-hrvatske-seks--sokol--olujic-i-valkovic-u-dva-tjedna-napisali-svih-147-clanaka-ustava/1484955/ |url-status=dead }}</ref> Како врховен командант ја предводи одбраната на Хрватска во [[Хрватска војна за независност|војната за независност]]. Во 1997 година е реизбран за претседател на Хрватска, а ХДЗ победува на изборите во 1992 и 1995 година.
Неговата политика се темели врз начелата за: обединување на сите Хрвати независно од идеолошката определба во едно политичко-национално движење чија цел е самостојна држава, повторен влез во средноевропксиот цивилизациски круг и дебалканизација на Хрватска и обновување на потиснатите и стигматизирани хрватски традиција, култура, јазик и историја.
Неговите политики предизвикале контроверзи во домашната и меѓународната јавност. Бил критикуван од опозицијата за неговиот авторитарен политички настпа и нагласената партиска моќ, со [[денационализација]]та на државната сопственост. Сепак важи за харизматична личност чија најголема заслуга е стекнувањето на Хрватска со независност.