Сарбегово: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎top: Исправка на параметар, replaced: том= → дел=
Rescuing 1 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.8
Ред 79:
 
=== Во Грција ===
По [[Балкански војни|Балканските војни]] во 1913 г. селото е припоено кон Грција согласно [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]]. Истата 1913 г. селото броело 422 жители, кои во 1920 г. биле 439.<ref name="НМЕМ" /> Во 1920-тите турското население на Сарбегово е иселено во Турција по сила на [[Лозански договор|Лозанскиот договор]], а на негово место се доведени [[Грци|грчки]] колонисти од село Тајфири (Тајфурќој) во [[Источна Тракија]] и Ираклио, Никомидиско во [[Мала Азија]]. Во 1925 г. дошле и извесен број Власи,<ref>[http://www.dimos-meg-alexandrou.gr/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=19&limit=1&limitstart=1 Сарбегово на порталот на поранешната Општина Александар Велики]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{el}}</ref> а во Бугарија заминале 58 македонски жители.<ref name="НМЕМ" /> Во 1927 г. селото е преименувано во Дросеро, што значи „свежо“. Според [[Тодор Симовски]], во 1928 г. селото имало 636 жители, од кои вкупно 289 грчки доселеници и неколку влашки семејства, а останатите биле Македонци.<ref>Грчкиот попис од истата 1928 г. погрешно го дава Сарбегово како чисто дојденско село до 264 жители (75 семејства). Погл. [httphttps://archive.is/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928]</ref> За време на [[Грчка граѓанска војна|Граѓанската војна]] во февруари 1946 г. селото е напуштено. На 3 јули 1947 г. е изгорено целото село, со исклучок на десетина куќи и црквата. Жителите на Сарбегово се вратиле во 1950 г. но следната година не се попишани, веројатно поради сè уште нејасната ситуација.
 
По војните, населението почнало постепено да се смалува во однос на претходно и тој тренд трае до денес.<ref name="НМЕМ" />