Флеровиум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Белешки: Замена со македонски назив на предлошка, replaced: {{notelist}} → {{белешки}}
с →‎Предоткривање: Јазична исправка, replaced: ктиниди → ктиноиди
Ред 9:
 
=== Предоткривање ===
Од крајот на 1940-тите до раните 1960-ти, во првите денови на синтезирањето на се потешки и потешки [[Transuranium element|трансактинидни елементи]], беше предвидено дека, бидејќи таквите тешки елементи не се јавуваат природно, тие би имале се пократок и пократок полу-живот поради [[Spontaneous fission|спонтана фисија]], додека не престанааа да постојат во целост по 108-миот елемент (сега познат како [[хасиум]]). Првичната работа во синтезата на [[Актиноиди|актинидитеактиноиди]]те го потврди ова.<ref name="Sacks">
{{Наведени вести|title=Greetings From the Island of Stability|last=Sacks|first=O.|date=8 February 2004|work=[[The New York Times]]}}</ref> Моделот на [[Јадрен слоест модел|јадрен слој]], воведен во доцните 1960-ти, искажа дека [[протон]]ите и [[неутрон]]ите формираат слоеви во јадрото, нешто слично на [[електрон]]ите кои формираат [[Електронска обвивка|електронски обвивки]] во атомот. [[Благороден гас|Благородните гасови]] се нереактивни поради тоа што имаат целосни електронски обвивки; така што беше теоризирано дека елементите со целосни јадрени обвивки - со таканаречени "[[Magic number (physics)|магични]]" броеви на протони или неутрони - ќе бидат стабилни против [[Радиоактивност|радиоактивното распаѓање]]. Двојно магичен [[изотоп]], кој има магичен број и на протони и на неутрони, би бил особено стабилизиран и пресметано е дека следниот двојно магичен изотоп по [[Lead-208|олово-208]] би бил флеровиум-298 со 114 протони и 184 неутрони, што би го формирало центарот на т.н. "[[Island of stability|остров на стабилност]]".<ref name="Sacks" /> Овој остров на стабилност, наводно почнувајќи од [[копернициум]] (елемент 112) до [[оганесон]] (118), ќе дојде по долгото "море од нестабилност" од елементите [[Менделевиум|101]] (менделевиум) до [[Рентгениум|111]] (рентгениум).<ref name="Sacks" /> Според претпоставки направени во 1966, флериумовите изотопи во него ќе имаат полуживот од над 100 милиони години.<ref name="emsley">{{Наведена книга|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=John|date=2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-960563-7|edition=New|location=New York, NY|page=580}}</ref> Овие рани предвидувања фасцинираа истражувачи, и тоа доведе до првиот обид за синтеза на флеровиум во 1968 година, користејќи ја реакцијата <sup>248</sup>Cm(<sup>40</sup>Ar,xn). Во оваа реакција не беа пронајдени изотопи на флеровиум. Ова се сметало дека се случува, бидејќи сложеното јадро <sup>288</sup>Fl има само 174 неутрони наместо претпоставените магични 184, а тоа би имало значително влијание врз полуживотот и пресечиот дел на таквата реакција.<ref name="Transuraniumppl">{{Наведена книга|title=The Transuranium People: The Inside Story|last=Hoffman|first=D.C|last2=Ghiorso|first2=A.|last3=Seaborg|first3=G.T.|date=2000|publisher=Imperial College Press|isbn=978-1-86094-087-3}}</ref><ref name="superlourds">{{Наведено списание|last=Epherre|first=M.|last2=Stephan|first2=C.|date=1975|title=Les éléments superlourds|url=https://core.ac.uk/download/pdf/46775464.pdf|journal=Le Journal de Physique Colloques|language=fr|volume=11|issue=36|pages=C5–159–164|doi=10.1051/jphyscol:1975541}}</ref> Потоа беа потребни уште триесет години за да се синтетизираат првите изотопи на флеровиум.<ref name="Sacks" /> Поновите истражувања сугерираат дека локалните острови на стабилност околу хасиум и флеровиум се должат на тоа што овие јадра се деформирани и се [[сфероид]]ни, што ги прави отпорни на спонтана фисија и дека вистинскиот остров на стабилност за сферични јадра се јавува отприлика кај [[Unbibium|унбибиумот]]-306 (со 122 протони и 184 неутрони).<ref name="Zagrebaev">{{Наведен научен собир}}</ref>